Glas Javnosti

KNJIŽEVNIK NENAD MITROVIĆ ZA 'GLAS' O SVOM NOVOM ROMANU 'GROTLO': 'Bor bi morao da postane BASTION EKOLOŠKE ODBRANE SRBIJE'!

Kultura
Autor: Glas javnosti

Da li smo dovoljno kao nacija ekološki osvećeni? Da li smo svesni da nam je vazduh zatrovan, reke zagađene, šume uništene...? Šta možemo da učinimo da spasemo svoje prirodno okruženje a samim tim i nas i buduće generacije?

Sve su ovo pitanja koje postavlja u svom novom romanu "Grotlo" Nenad Mitrović, kniževnik iz Bora. Upravo je Bor sa svojim rudarsko-topioničarskim basenom jedan od simbola borbe za ekologiju u Srbiji. Šta bi se dešavalo u budućnosti da ekološka svest zamre i da doživimo postapokaliptičnu realnost pita se Mitrović. O svom novom romanu "Grotlo", ekologiji, zagađenju okoline i životu u Srbiji danas u intervjuu za Glas javnosti govori književnik Nenad Mitrović.

 

Zašto baš postapokaliptični SF kao žanr za roman „Grotlo“?

-Direktna inspiracija za ovaj žanr su prizori koje gledam svaki dan. Radim u bivšem RTB-u, gde su prizori otvorenih kopova I gigantskih fabrika kao sa druge planete. Kombinacija ekstremnog uništenja životne sredine sa tranzicionim užasima raspadnutih fabričkih postrojenja je nešto što izaziva veoma snažan utisak. Uglavnom negativan, naravno, iako I takav pejzaž nosi sa sobom izvesnu estetiku. Osim toga veliki sam ljubitelj fantastike i postapokaliptičnog podžanra inače, pa se spoj te dve ideje javila kao prirodna.

Koliko vam je aktuelna pandemija korone bila inspiracija?

-Pandemija kovida javila se znatno nakon što sam prvi put dobio ideju za Grotlo te ne mogu reći da je u prvoj ruci ispisivanja materijala imalo uticala na moje ideje. Sređujući tekst i pripremajući ga za štampu međutim shvatio sam koliko način života pod koronom koji smo svi doživeli nalikuje životu u jednom izmaštanom budućem svetu krajnje svedenih ličnih i opšte društvenih sloboda sloboda. Sloboda poput neograničenog kretanja, prava na svež vazduh, prava na komuniciranje, saobraćanje i druženje sa drugim ljudima, prava na razonodu i dokolicu, sve ono što smo pre pandemije zarazne bolesti smatrali kao opšte prihvaćeno, uzimali zdravo za gotovo. U svetu Grotla ta i takva prava pojedinaca i društva Preživelih takođe su svedena, naravno na jedan dosta ekstremniji način. Najupečatljivija sličnost Grotla sa našom svakodnevnicom pod kornom jeste potreba za svakodnevnim i gotovo neprekidnim nošenjem maski i drugih zaštitnih sredstava.

foto: Facebook

Da li je Bor danas jedno veliko grotlo?

-Bor jeste jedno veliko grotlo u kojem se sukobljavaju interesi mafijaške države, multinacionalnih kompanija, radnika i najveće mase običnih građana koji od postojanja rudnika u neposrednoj blizini grada trpe samo zlo i muku, gledajući pritom kako se sva ta prirodna bogatstva, čijom ekstrakcijom zapravo i dolazi do uništenja osnovnih prirodnih resursa – zemlje, vode, vazduha -  pretaču u džepove nekih drugih pojedinaca i organizacija, ostavljajući za sam grad i obnovu života vrlo malo ili nimalo.

Kolika je ekološka svest danas prosečnog građanina Srbije?

-Nažalost veoma niska. Uz dužno poštovanje izuzecima, svim časnim pojedincima i organizacijama kojih svakako ima, prosečni građanin Srbije veoma je slabo ekološki prosvećen iz istog razloga iz kojeg je slabo ekonomski, zakonski, pravno, radno, rodno ili informatički pismeno osvešćen, a to je zato što mu država i njene nakaradne institucije ne pružaju dovoljno pomoći u tom procesu osvešćenja i ekološkog razvoja. Ima tu malo i naravno i do našeg kolektivnog karaktera i mentalnog sklopa Homo Balkanicusa. Prosečni Srbin je zadrti “patriota” veoma jak na rečima i društvenim mrežama u smislu podrške ekologiji, ali u praksi to je onaj isti čovek koji đubre iz svog dvorišta, gume i polovni frižider baca u reku bez imalo griže savesti. To je onaj isti Boranin na primer koji će žestoko iz svoje fotelje da napada otvaranje rudnika litijuma u Zapadnoj Srbiji dok istovremeno dozvoljava trovanje reke Pek na dvadesetak metara od svoje vikendice. To je onaj isti čovek koji pravi ilegalnu deponiju đubreta u rezervatu prirode ali sve vreme kuka na 5G mreže, svetsku zaveru i trovanje vazduha kemtrejlsima iz aviona.

Kako je biti pisac danas u Srbiji?

-Ne bih znao, morali bi da pitamo nekog “pravog” pisca jer se ja svakako još ne osećam tako (uprkos mojoj FB stranici i sajtu gde pored imena stoji gordi dodatak “pisac”) J šalim se, pa  ja sam svakako čovek koji piše, piše ponajviše za svoju dušu i ćef, ali činjenica je da sam stigao do brojke od tri objavljena romana, tako da ako me to sve to deklariše piscem onda to jesam. Baviti se pisanjem danas je sasvim nezahvalno ali i dalje lično vrlo ispunjavajuće, tako da se može opisati kao “šizofreno”. Stanje na tržištu i  u domaćem izdavaštu je suštinski pokvareno i odvojeno od svoje glave svrhe – da čitaocima pruži kvalitetnu beletristiku. Na tržištu vlada bolesna hiperprodukcija ponajviše zbog prakse izdavača da objave delo bilo kog autora koji za to može i želi da plati. Dakle kvalitet nekog pisanog dela ne samo da nije uslov, nego je često i smetnja. Sa druge strane ne postoji zdrava konkurencija jer postoji samo jedan uspešni izdavač koji drži 95% tržišta dok se svi ostali bore da prežive. Osim toga, biti pisac u Srbiji sasvim sigurno znači da ne živite od tog posla već da do sredstava za život dolazite na neki sasvim drugi način, uglavnom nepovezan sa pisanjem. Svojevrsni izuzetak od ovog pravila jeste uska grupa i klika pisaca - prevodilaca i pisaca - novinara koji pored svog glavnog zanimanja koji se bazira na pisanju naravno, uspevaju da pišu i romaneskne forme iz žanra istorije, drame i trilera, ili fikciju i fantastiku.

foto: Facebook

Ko su vam bili književni uzori?

-Ako pričamo o naučnoj fantastici  svakako bih morao da pomenem širu plejadu klasičnih pisaca fantastike kakvi su Asimov, Klark, Stenli Robinson, Gregori Benford, Robert Hajlajn, Pol Anderson ali i nešto moderniji pisci sajberpanka Vilijem Gibson, Filip K. Dik,

Mogu li se i na koji način mladi danas vratiti čitanju?

-Voleo bih da budem optimista po ovom pitanju ali stvarno je teško naučiti mlade naraštaje knjizi i čitanju, aktivnom posvećenom čitanju sa razumevanjem, u situaciji kada se sistematski urušava obrazovanje, snižavaju i izobličuju kriterijumi vaspitanja i obrazovanja po kojima bi mladi trebalo da se ponašaju. Današnja deca, školarci i tinejdžeri danas masovno pate od nedostatka pažnje, bezvoljnosti da se posvete učenju i usavršavanju. Veoma je teško očekivati od deteta da pročita knjigu kada ono ima pažnje za jednu SMS poruku ili kratki tik-tok video. Opet kažem, ovo je možda i prenaglašena generalizacija, postoje I mnoga deca koja vole knjigu I čitanje, ali su takvi pojedinci sve ređi iz generacije u generaciju. Da bi se mladi vratili knjizi, bilo ona u papirnom ili elektronskom obliku, potrebno je da se izvrši temljena reorganizacija sistema obrazovanja i sistema vrednosti koje promoviše naše društvo. To je spor proces koji još uvek nije ni započet a žrtve će biti mlađe generacije, naša deca, koja su evidentno sve nepismenija i sa manjim fondom reči od svojih roditelja.

Osim romana pišete i kraće priče. Slažete li se sa mišljenjem da je kratka priča zapravo najteža književna forma za jednog pisca?

-Da, kraća forma sa sobom nosi sosptvene izazove I teškoće jer zahteva da u sabijenom ograničenom prostoru iznesete neku ideju, vodeći računa pritom I o razvoju likova i izazivanju emocija kod čitalaca. To je veoma teško ispuniti kratkom pričom, pa je nužno usvršiti svoj stil i tehniku pisanja. Možda bi zapravo svi pisci pre odluke da napišu roman, koji sa svoje strane traži temeljno promišljanje I osmišljavanje radnje, svoje ideje uvežbaju na kraćim formama. Jedan od problema koji se ovde javlja je taj što generalno zbirke priča imaju veoma lošiju prođu na tržištu od romana, te tako pisci početnici svesno I namerno “preskaču” fazu usavršavanja kraće forme I prelaze odmah na romane. Takav je bio i moj slučaj I iz ove perspektive mogu da primetim da I dalje ne pišem dovoljno efikasno, odnosno da trošim previse reči nego što je to potrebno.

foto: facebook

Planirate li već sledeći roman i o čemu će on biti?

-I dalje planiram da pišem naravno, to je aktivnost koja me lično ispunjava I time ću se sigurno baviti čitav svoj život. Što se tiče objavljivanja tu je već stvar dosta komplikovanija i zavisi od mnogo faktora. Sledeći roman koji trenutno privršavam će ponovo biti iz žanra krimi trilera sa elementima fantastike i baviće se srednjevekovnom sektom Bogumila. Istovremeno razvijam i par ideja za horor roman kao I SF operu smeštenu u svet orbitalnih stanica, ali realizacija ovih “projekata” je već pitanje neke dalje budućnosti.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR



 


AKTUELNE VESTI S MREŽA



HOROSKOP