JUNAK JE VAZDA JUNAK! A FUKARA OSTAJE FUKARA!
Autor: Glas javnosti
U noći između 25. i 26. jula 1817. godine, u Radovanjskom lugu ubijen je Vožd Đorđe Petrović Karađorđe.
Krvav trofej, uvijen u bošču, nosio je u torbi Jovan Mioković. Kako se ova sramna povorka turskih skutonoša približavala vezirovom konaku, čelnik Miloš je postajao sve nervozniji, a bledilo mu je prelivalo obraze.
... Na knežev mig, Jovan Mioković istupi pred Marašliju, pa onu bošču spusti pravo pred pašine noge.
"Šta je ovo?" priupita Turčin, praveći se lud.
Gospodar Miloš se najpre snađe i reče snishodljivo:
"Vožda smo doneli, svetli pašo!"
"Kog Vožda?!" i dalje se Turčin pravio lud.
"Crnog Đorđija!"
"Kauri, nisam siguran, Alaha mi! Nema te sile na Zemlji koja ga živog može dovesti!"
Tad Jovan razvi maramu i ukaza se glava Crnog Đorđa, ali paša i ne pogleda u nju, kao da nije želeo likovati.
"Pa vi ga niste doveli, ubili ste ga!"
Odrtaveli Marašlija, smešno nakinđuren, podiže se sporo i pozdravi vojnički mrtvu glavu Karađorđevu. I ostali prisutni to isto učiniše.
"Na noge, kauri! Diži se!" dreknu Marašlija, "i poklonite se pred mrtvim Đorđem. Niste ga u kokošarniku ubili! Treba li da vas ja učim šta je za Srbe značio?!"
Snuždeni, pokisli i poniženi, srpske starešine oboriše glave i stajali su nemo od čuda.
Marašlija zaključi sumorno:
"Junak je vazda junak! A fukara ostaje fukara!"
SKINI APLIKACIJU
.png)
