Karl Malden je imao bogatu glumačku karijeru dugu preko 60 godina. Bio je veliki filmski glumac, a igrao je i u pozorištu, pa se oprobao i kao reditelj. Bio je prvi Srbin predsednik Američke filmske akademije u Holivudu i osnivač ugledne umetničke biblioteke u Beverli Hilsu, najveće u Americi. Bio je natprosečan glumac, a oni koji su ga dobro poznavali kažu da bi bio uspešan i u mnogim drugim zanimanjima. Voleo je i sport. Bio je izuzetan košarkaš. Posebno je voleo Pita Maravića, jednog od najvećih američkih košarkaša i sigurno najvećeg košarkaša srpskog porekla svih vremena.
Karl Malden je rođen 1912. godine kao Mladen Sekulović u čuvenom rudarskom gradiću Gera, u državi Indijana, gde su se između dva velika rata sakupljali došljaci iz Hercegovine da rade u obližnjoj čeličani. Njegov otac Petar Sekulović je iz Bileće došao 1906. u Ameriku da nađe rođake, i u njoj ostao. Pošto je bio predvodnik srpske kolonije, svoja tri sina, pa i Mladena, uveo u prvi crkveni hor "Karađorđe", u gimnastičarski klub "Sokol" i srpski teatar. Majka Marija bila je češkog porekla.
Karla Malden znali smo samo kao velikog glumca, ali smo malo znali o njemu kao čoveku koji nikada nije zaboravio svoje poreklo i narod kome pripada. Na novo ime teško je pristao, jer su to zahtevali njegovi menadžeri i producenti, jer je Sekulović bilo krajnje teško izgovoriti. Ipak u filmovima u kojima je igrao, ime Sekulović je često izgovarao on, jer je od scenarista tražio da neki od junaka nose to prezime.
Poznato je da je bio privržen srpskoj pravoslavnoj crkvi. U crkvi je kršten i dobio je ime Đorđe. Pevao je u crkvenom horu, a crkvu je, kada je postao imućan, veoma pomagao. Mladen je svoju ljubav prema svom narodu sam iskazao rečima: "Srećan sam što sam rođen u srpskoj kući, što sam kršten u srpskoj crkvi, što je redovno posećujem, što pevam u srpskom horu i što mogu da kažem da sam Srbin"
-Ja sam se tako nekoliko puta godišnje pojavljivao na toj bini u crkvi, gde sam, žgoljav kakav sam bio, glumio zlog Turčina s velikim crnim brcima. Podigao bih mač i vikao "Napred!", a za mnom bi u juriš krenulo još troje mršave dece. Tako je počela moja glumačka karijera-, sećao se Mladen Sekulović svoje mladosti.
Krajem tridesetih, bio je đak "Gudmanove glumačke škole", kada je upoznao Marlona Branda, a potom i Kirka Daglasa. Prvi put je sa Brandom glumio u "Kafani pored puta", a potom i u legendarnom filmu "Tramvaj zvani želja". Afirmisao se TV serijom "Ulice San Franciska", u ulozi detektiva, ali je popularnost stekao kada je postao "Skag", borbedni američki radnik u trosatnom TV filmu.
Malden, uvek kada je bio u prilici da se javno obrati, gotovo uvek je koristio priliku da istakne svoje srpsko poreklo. Bio je veliki srpski patriota, ali nije bio nacionalista u nekom ružnom smislu, a još manje šovinista. Voleo je sve narode sveta. Na jedan poziv predstavnika bivše Jugoslavije, koji mu je preneo blizak prijatelj Dan Tana (Danilo Tanasijević), da pozdravi veliki međunarodni skup u Njujorku, Karl Malden je to sa zadovoljstvom učinio. U svom obraćanju najpre je istakao svoje srpsko poreklo i zadovoljstvo što pripada tom narodu. Neki visoki funkcioneri su mu to veoma zamerili i obeležili ga kao nacionalistu, kome je stavljena zabrana dolaska u zemlju njegovog porekla. Ta zabrana mu je skinuta tek kada je trebao da dođe u Jugoslaviju, na snimanje filma "Suton", početkom 80-tih prošlog veka i taj problem je rešen uz posredovanje najviših predstavnika dve države. Film je sniman u Istri, a tom prilikom posetio je glavni srpski grad – Beograd, a potom i rodnu Bileću, odakle mu je otac Petar i gde večno počivaju njegovi najbliži. Sećanja na te dane rado je evocirao prilikom susreta sa našim ljudima.
-Koliko god da sam hteo da budem običan američki klinac, osećao sam se kao autsajder, razapet između mog srpskog doma i ostatka sveta. Lojalnost srpskom poreklu bila je najveća vrednost u domu moga oca. Bio je poštovan vođa srpske zajednice i opsednut time da bude dobar Srbin, da pomaže ljudima u okolini da budu dobri Srbi-, napisao je Malden svojevremeno o srpskom poreklu i korenima.
(Glas javnosti)
27 min