Oni su upoznati sa nasleđem ovog dela Srbije, posebno sa kanjonom reke Vučjanke i sa industrijskom baštinom tog kraja, kako bi međusobno razmenili iskustva i znanja, diskutovali o nedoumicama i problemima i na konkretnim primerima ponudili smernice za poboljšanje, piše portal Jugpress.
– Uspeli smo da na neki način povežemo struku, lokalno znanje, i da svi zajedno pokušamo da razmatramo i razmišljamo o nekim modelima za unapređenje stanja nasleđa – kaže Ivana Cvetković, arhitekta konzervator Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš, i objašnjava:
– U Vučju smo, recimo, istraživanjem shvatili da je to jedna velika veza, isprepletenost prirodnog i kulturnog nasleđa i ideja nam je da to posmatramo kao kulturni predeo, od Skobaljić grada, ka samom Vučju, zatim fabrici gajtana u Strojkovcu, manastirima u Rudaru i Čukljeniku, vodenicama… Ima tu dosta stvari koje mogu da budu sadržane u jednoj većoj kulturnoj rubrici.
Direktor leskovačkog Narodnog muzeja Nebojša Dimitrijević dodaje da je u poslednjih godinu dana intenzivirana saradnja sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture Niš i održano dvadesetak sastanaka kako bi se zaštita spomenika podigla na viši nivo.
– Ovo je rezultat toga, a trenutno je u fazi izrade Studija o spomeničkom nasleđu Grada Leskovca, gde će biti popisani svi spomenici u gradu i napravljen plan njihove zaštite i konzervacije – kaže Dimitrijević za Jugpress.
Skup su organizovali leskovački Narodni muzej i niški Zavod za zaštitu spomenika kulture.
43 min