IVA ŠTRLJIĆ ZA ‘GLAS JAVNOSTI’: ‘Gluma je za mene radost i najsrećnija sam kad sam najumornija od rada’!

Publika je Ivu Štrljić zavolela još pre više od decenije i po kada je imala jednu od upečatljivih uloga u tada prvoj srpskoj tv noveli “Jelena”, Od tada su se nizale nove uloge na televiziji, filmu i pozorištu a Iva se oprobala i na polju književnosti ali i kao voditeljka na televiziji.

Talenat je nasledila od čuvenog oca Milana Štrljića a tajne glumačkog zanata preneo joj je njen profesor legendarni Ivan Bekjarev. O glumi, počecima, ali i o svom spisateljskom i novinarskom radu u intervjuu za Glas javnosti govori dramska umetnica Iva Štrljić.

Trenutno ste aktuelni sa ulogom Dijane Erski u hit seriji „Igra sudbine“. Kako vi vidite lik Dijane?

-Vidim ga upravo onako kako ga i igram, a drago mi je što su ljudi zavoleli Dijanu baš takvu kakva jeste jer publika najbolje uviđa šta je kvalitet, uostalom dobila sam i tri nagrade za tu ulogu.. Svakodnevno doživljavam momente u kojima mi ljudi prilaze da mi se zahvale što ih, kako kažu, uveseljavam ovom ulogom i da mi iskažu poštovanje za način tumačenja lika. A za jednog glumca nema veće sreće od toga kada ga narod prihvata i voli.

NE PROPUSTITE

Iva Štrljić otkrila šta se krije iza njene VITKE LINIJE: Glumica ne pamti kada se DOBRO NAJELA

Vaša prva veća uloga bila je u prvoj srpskoj TV noveli „Jelena“  a pre toga i u seriji „Mješoviti brak“. Koliko je za vas kao mladu glumicu značilo to što vas je najšira publika upoznala već na početku karijere?

-Značilo mi je neizmerno, naravno. Imala sam sreće da već tokom studiranja dobijem veliku ulogu u našoj prvoj telenoveli i da, već tada, skrenem pažnju na sebe. Mnoge sam pohvale dobila i tada za Tatjanu Pantić koju sam igrala u „Jeleni“. To je vrlo važno za mladog glumca, taj polet i potvrda koju dobije odmah na početku. Naš posao je ispunjen najraznovrsnijim fazama, to je prirodno u životu umetnika, i da prilika ima više i da ste prilika željni, ali mudar čovek uvek ume da čeka sledeću ulogu a da ga čekanje ne ogrubi, da je dočeka svež i oran, kreativan.

Odrasli ste u Pozorištu na Terazijama, da li ste kao devojčica sanjali da postanete balerina i da li vam je danas žao što niste stali na baletsku scenu?

-Jesam odrasla u pozorištu na Terazijama, sa mamom solistkinjom baleta u baletskoj Sali, međutim, ne mogu da kažem da sam želela da budem balerina jer sam oduvek želela samo da budem glumica i dane u detinjstvu provodila stalno recitujuci, pohađajući dramske grupe i imitirajući, kako već vole da se zabavljaju deca nadarena za našu profesiju. Posebno sam lepo, još kao jako mala umela da recitujem, valjda zato što se u mojoj kući uvek insistiralo na dobroj dikciji i finom načinu izražavanja.

Šta za vas znači pozorište i gluma na 'daskama koje život znače'?

-Radost, uvek radost, jer sve počinje sa radošću...svaka kreacija, svaka uloga unutar sebe ima nešto što je važno da vas raduje, da u vama pokrene razbuktavanje igre, osmišljavanja lika. Radost i smisao svega. Zato sam uvek ispunjena i zadovoljna kada mnogo radim, toliko da ne stižem da dišem. Takvi periodi su mi najprijatniji. Najumornija sam najzadovoljnija.

Vaš otac je legendarni glumac Milan Štrljić. Koliko vam je slavno prezime bilo pomoć a koliko teret na početku karijere?

-Veliki je broj godina iza mene i rada, i svi vrlo dobro vide da sam se sama borila za sebe na svom putu, to je vidno i sasvim jasno, pa ne bih ulazila u detalje oko ovog pitanja na koje nailazim u svakom intervjuu. Pošto, da me ne shvatite pogrešno, ne mogu više na to pitanje da odgovaram.

Glumu ste završili u klasi Ivana Bejkareva koji nas je nažalost krajem prošle godine napustio. Kakva sećanja imate na svog profesora i velikana srpskog glumišta?

-Glumu mi je predavao Bekjarev koji će mi zauvek nedostajati i kao profesor i kao kolega i kao prijatelj jer je on svojim studentima prvenstveno bio to, čovek na koga mogu da se oslone, uvek više Beki nego Bekjarev. Setim ga se često, posebno kada mi se dogode lepe stvari koje bih podelila sa nekim ko im se raduje, a on je bio upravo takav, našim se uspesima radovao. Naučio nas je glumačkoj veštini, smislu za komediju posebno, i zato evo baš sada kada igram Dijanu Erski razmišljam o tome koliko su njegove metode predavanja bile svrsishodne i značajne.

Oprobali ste se i kao voditelj jutarnjeg programa na televiziji a uspešno se bavite i književnim radom. Kako uspevate da uskladite više umetničkih formi?

-Kada neko voli da radi, kada je vredan i nije mrzovoljan onda ništa nije neizvodljivo. Uvek kažem da je vazno razaznati za šta sve imamo dara i brusiti fino svoje talente, ne zapostavljati ih. Sve može da se stigne ako slobodno vreme stavite po strani, a ja to uvek uradim i nikada mi nije bilo žao. Vodila sam do sada nekoliko emisija i uvek bih to radila ako mi format odgovara, napisala tri knjige i sve to ne znači da bih morala na bilo koji način da se odmaknem od glume, pa ne naravno, sve što radim dodatno je jedan lep ukras na moju osnovnu profesiju koja je gluma.

Javnost vas smatra za jednu od najlepših žena i glumica u Srbiji i regionu. Koliko je lepota bitan faktor u glumačkoj profesiji?

-Hvala Vam na toliko lepim rečima, na takvom mišljenju. Svaka dama, kojim god poslom da se bavi, voli da čuje tako nešto.U našem poslu jeste lepo naravno izgledati lepo ali ono što nekoga izdvaja je utisak, harizmatičnost, dobra gluma, iskrena, da vam veruju a kada se sve to sklopi onda ste najviše lepi, onda zračite, onda vas pamte.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU