DEJANA OCIĆ, PREDSEDNICA UDRUŽENJA 'ĐORĐE OCIĆ' ZA GLAS: Publika u Dalju je plakala za vreme predstave o Dijani Budisavljević!

Monodrama "Pu spas za sve nas" koja govori o akciji spasavanja dece iz logora u NDH, koju je sprovela Diana Budisavljević, izvedena je u dvorištu rodne kuće srpskog književnika Đorđa Ocića (1934‒2008) u Dalju, u Hrvatskoj. Osim što je predstava sama po sebi snažna, ona je sada prvi put izvedena u Hrvatskoj, ali ceo program čini neuobičajenim i to što se odigrao u avliji porodične kuće.

Predsednica Udruženja „Đorđe Ocić” i ćerka ovog srpskog književnika Dejana Ocić u intervjuu za Glas Javnosti govori o predstavi "Pu spas za sve nas" i najavljuje nova kulturna dešavanja u dvorištu kuće svoga oca u dalju kao vid kulturne razmene i povezivanja između Srbije i Hrvatske.

Kakve utiske nosite sa monodrame "Pu spas za sve nas" koja je izvedena u dvorištu rodne kuće Đorđa Ocića u Dalju?

-Utisci su brojni i snažni… Najsnažniji od svih je taj što sam sve vreme, od same ideje o održavanju predstave u ovom mestu i na ovom prostoru, s kim god sam razgovarala, nailazila samo na podršku. Pre svih, glumica Jelena Puzić, koja je ujedno i rediteljka predstave, saradnju je odmah prihvatila a svoj dolazak ni u jednom trenutku nije dovela u pitanje. Članovi Udruženja „Đorđe Ocić” ne samo da su ideju prihvatili već su se i praktično uključili u organizaciju. Kako se događaj bližio realizaciji tako su prijatelji Udruženja i meštani Erdabova (književni toponim Đorđa Ocića, nastao od Erdut, Dalj, Borovo, Vukovar) sve više priskakali u pomoć. Snažan utisak ostavio mi je i veliki odziv publike: predstavu je to veče u Dalju videlo oko sedamdeset posetilaca. Da su okolnosti drugačije verujem da bi ih bilo i više, jer se, opet s rečima podrške, javilo dosta zainteresovanih iz Srbije i drugih zemalja.

Kako je na predstavu reagovala publika u kojoj se nalazio i Milorad Jandrić koga je Dijana Budisavljević kao dečaka spasila iz ustaškog logora?

-Publika je na predstavu reagovala emotivno, nakon nje je očigledna bila potresenost prisutnih. Više njih mi je reklo da su pustili suzu... Počasni gost bio je gospodin Milorad Jandrić, jedan od četvoro preživele „Dianine dece”, koji danas živi u Vukovaru, a koji u filmu o Diani Budisavljević svedoči o svojim stradanjima. Emocije su se osetile kod njega i dok nam je iskazivao svoju radost, i dok je posle predstave pričao o svom životu…

Ova predstava je nastala pre filma Dnevnik Diane Budisavljević rediteljke Dane Budisavljević. Koliko će, po Vašem mišljenju, film i predstava imati ulogu pomirenja i obnove normalnih odnosa između srpskog i hrvatskog naroda danas?

-Film je u Hrvatskoj već nešto promenio. Diana Budisavljević je uključena u nastavne programe, što je veoma značajno. Značajno, pre svega, jer ukazuje na spremnost da se tumačenja izvesnih događaja iz prošlosti preispitaju, i da se vrednosno koriguju. Film i predstava, svaka sebi svojstvenim umetničkim sredstvima, ukazuju na značaj ove heroine. Između njih postoji i izvesna interakcija… Jelena Puzić bila je i glumački gost u Daninom filmu, koja nam je po gospodinu Miloradu poslala pozdrave i podršku. Verujem da umetnost i uopšte kultura mogu da promene svet, to je još nešto što mi je ostalo u nasleđe od oca. Mislim da kultura može da doprinese da se vratimo pravim moralnim vrednostima. Na primer, ona to čini pronalaženjem uzora dobrih osobina u ličnostima koje su zaista dobro delovale. I podsećanje na zločine budi nadu da se oni više neće ponoviti...

Kakve planove za naredni period ima Udruženje „Đorđe Ocić” kada je reč o izvođenju predstava i organizaciji kulturnih manifestacija u Dalju i kakva će biti saradnja sa kulturnim institucijama iz Beograda i Srbije?

-Udruženje „Đorđe Ocić” svakako planira da nastavi s organizacijom pozorišnih predstava ali ne mislimo da se zadržimo samo na tome. Planiramo održavanje književnih večeri i drugih vrsta promocija knjiga, razmišljamo o mogućim izložbama ali i o drugim vrstama kulturnih okupljanja. Nastojali bismo da što više tih okupljanja i dalje bude u ambijentu Ocićeve rodne kuće.

Može li se poput nekog mini šengena napraviti i kulturni mini šengen sa državama u regionu?

-Pitanje je odlično a istovremeno je i sjajna ideja za međuregionalnu, prekograničnu kulturnu saradnju! No, realizacija, dakle i odgovor, ne zavisi od mene ili Udruženja. Za sada, predstavnici Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije pokazali su razumevanje za važnost izvođenja ove predstave u Hrvatskoj, i to baš u Dalju, što su potvrdili finansijskom podrškom. Ipak, namera Udruženja „Đorđe Ocić” jeste da, koliko je u našoj moći, učinimo protok kulturnih sadržaja što boljim i jednostavnijim. Verujem da mnogo toga u tom smislu možemo da učinimo – izvođenje ove monodrame upravo je to potvrdilo.

(Glas javnosti/S. Milovanović)

SKINI APLIKACIJU