"Moj odlazak iz Srbije je bio na sedam dana u jedno češko selo gde sam za BBC snimala dramu Ratnici reditelja Pitera Kozminskog", kaže glumica za BBC na srpskom.
Najvrednije što je ponela sa sobom bile su fotografije iz detinjstva koje je dala produkciji filma.
"Plašila sam se da je to jedino što će mi ostati", kaže glumica.
Predmeti današnjih izbeglica tema su i kratkog filma Agencije Ujedinjenih nacija za zaštitu izbeglica (UNHCR) u kojem Branka Katić učestvuje. Film nosi naziv Šta su poneli sa sobom, a inspirisan je upravo pričama i svedočenjima izbeglica koje su bile prisiljene da napuste domove usled sukoba i progona.
Ključeve od kuće koja je srušena, žutu plastičnu kesu za dokumenta koja može u vodu, samo šolju.
Ovo su predmeti koje glumci u filmu Šta su poneli sa sobom izgovaraju.
To su zapravo stvari koje su izbeglice uspele da ponesu, a koje je u poemi zabeležila spisateljica Dženifer Toskvig. Poema je poslužila za kratki film, najpre snimljen na nemačkom i poljskom, a u novembru 2021. godine imao je premijeru i na srpskom jeziku.
Branka Katić bila je deo glumačke postave, koja je čitala poemu.
"Najemotivniji predmet koji sam pročitala bio je naizgled običan - pelene za bebu, samo jedne", seća se Katić. "Zamislite da imate bebu, da ste na minusu na granici između Poljske i Belorusije, i da nemate pelene".
Šta god da su ljudi poneli, dodaje ona, "kroz čitanje predmeta shvatite da mnogo tih stvari nikada neće stići na odredište". "Mnoge stvari su izgubili ili založili, ako su imali nakit dali su ga krijumčarima da bi platili prelaz granice", kaže glumica.
"Shvatila sam tada da, šta god da poneseš, imaće sentimentalnu vrednost, ali će se potrošiti. "Ono što nosiš sa sobom u tom trenutku jesu - neverovatna hrabrost u srcu i veru da će tvoja muka biti prepoznata".
Više od dve decenije od kako se Branka Katić prvi put preselila u London, kaže da je srećna što je svet sada postao manji i što nije toliko teško odlaziti i vraćati se.
Ipak, dodaje da oseća koliko se većina izbeglica verovatno "nada povratku kući". "Verujem da bi svi oni pohitali nazad da mogu", kaže Katić. "I ja sam takva, 20 godina sam napolju, a nigde se ne osećam kao kod kuće".
Dok zbog porodice odlazi i ponovo se vraća, danas zna šta uvek nosi sa sobom:
"Pasoš i ono malo duše".