IGOR MAROJEVIĆ: Bolje da je za MINISTARKU KULTURE umesto MAJE GOJKOVIĆ izabrana CECA RAŽNATOVIĆ!

Igor Marojević (52) autor je jedne novele, tri zbirke priča, devet romana, dve knjige eseja, publicističkih tekstova. Većina njih doživela je više izdanja, prevođene su na petnaestak jezika, a za svoje delo Marojević je ovenčan i brojnim nagradama.

Kraj ove godine dočekuje ne samo svojim najboljim romanom, kako je stručna javnost okarakterisala “Ostatke sveta”, već i prevodom knjige “Šnit” na španski jezik.

A kako Igor Marojević kao individualac živi na kraju 2020. godine?

– S obzirom na okolnosti – sasvim okej, bez preteranog razloga da se žalim. Ako sam izabrao životni put koji nije najlakši, ne pada mi na pamet da kukam nad krstom koji nosim jer me niko nije terao da ga vučem. S druge strane, kovid-19 mi se čini opasnijim materijalno i mentalno nego zdravstveno. Brine me što mi priličan broj ljudi srednjih godina šalje poruke tipa: “Ne mogu više ovako da živim”, “Hoću da sve bude lepo kao nekad, da putujem”… Brine me toliko nestrpljenje i potreba za eskapizmom zrelih ljudi koji polako gube bitku sa razumom. Pokušavam da skromno apelujem na razum pojedinca da se strpi i čuva, koliko god još bude trebalo. To je neophodno, osim ako čovek nije pripadnik vladajuće koalicije, kriminala ili neke druge lukrativne oblasti, mada se ja, na kraju krajeva, ne obraćam takvima.

A samostalni umetnici, poput vas, ponovo su ostali na repu interesovanja ove države?

– U jednom trenutku smo uspeli da dobijemo pomoć države, što nije dovoljno, ali je nešto u šta nisam ni verovao da je moguće. S druge strane, katastrofa je ko je izabran za ministra kulture. U pitanju je žena koja je izjavila: “Odijum prema meni u javnosti je uglavnom pozitivan” a služila se i stilističkim biserima poput “jer tako?”, “kolegijalni prema koleginici”…  Dakle, posredi je žena koja ne zna baš najbolje srpski jezik a najjača joj je referenca iz kulture ta što je zloupotrebila poziciju i u prestižnoj Galeriji likovne umetnosti u Novom Sadu otvorila izložbu fotografija svog pokojnog oca Mite Gojkovića, pod naslovom “Advokat”. Što se njenih moralnih kvaliteta tiče, sama je priznala da nosi titulu i štafetu preletača a službenici parlamenta je pred kamerama pretila: “Još jednom me dovedeš u zabunu, izlaz’ napolje i donesi mi podatke”. Devedesetih – i dok je god bilo isplativo – bila je srpski radikal a 2016. je u Iranu nosila hidžab. Imenovanje takvog cirkusa za ministricu kulture je veći blam za resorno ministarstvo od 0,6 odsto budžeta koji je Vlada dodelila tom resoru. Ako imamo 0,6 odsto za kulturu i Maju Gojković za ministarku, neuporedivo je bolje ukinuti Ministarstvo kulture, pa čak i imenovati Cecu ili Baju Malog Knindžu za ministra. Jer, jednako barataju srpskim a mnogo bi bilo jasnije da se ide u raspad i potpuno degradiranje kulture. Vidite, s kraja devedesetih JUL je pokušao da inicira da Zorica Brunclik bude ministarka kulture i u Miloševićevoj Srbiji se zbog ogromnog nastalog blama odustalo od te ideje. Dakle, što se položaja kulture tiče, sada je gore nego u Miloševićevoj Srbiji.

Uoči nove dodele Ninove nagrade, kao neko ko je početkom godine pozivao na bojkot iste, mislite li i dalje da je to priznanje devalvirano?

– Apsolutno: mislim da je ta nagrada s jedne strane preideologizovana, a ako je unutar same književnosti ideologija – bilo desna ili leva, a ja sam levičar, ali mi to ne smeta da čitam uslovno desne pisce – važnija od književnosti, to je i stručna, i moralna, a ako ne moralna, onda logička greška. Što se stručnosti tiče, kad bi većinom u žiriju sedeli ljudi čiji je primarni poziv bavljenje savremenim srpskim romanom, ne bi bilo potrebe za bojkotom. Trenutno je najumesnije da citiram Aleksandra Gatalicu koji je izjavio: “Kolegijum `Nina` koji zvanično bira žiri očigledno je pogrešno shvatio da svaka osoba iz kulture jeste dovoljno dobra da odredi roman godine. Ove godine tako u žiriju imamo jednog pesnika, jednog filozofa, jednog urednika časopisa, jednu TV novinarku, a žiriju predsedava jedan kolumnista. Ako je ovo u redu, onda na mesta ovih članova `Ninovog` žirija mogu u narednim godinama da dođu i prvaci Beogradske opere, konceptualni umetnici, pozorišni reditelji, direktori kulturnih centara iz provincije…” S obzirom na takvu stručnost žirija i na preideologizovanje u izboru i nagrađivanju romana – gotovo sve knjige iz najužeg izbora 2020. su izraženo jugonostalgične – roman “Ostaci sveta” bio bi umrljan ako bi se našao i u kakvoj konkurenciji za Ninovu nagradu.

(Glas javnosti/NovaS)

SKINI APLIKACIJU