Paskaljević će ostati upamćen po KULTNOJ KOMEDIJI: Priča o snimanju filma Varljivo leto 68 je više nego zanimljiva (VIDEO)

"Mnogi posetioci kada izađu sa filma "Varljivo leto '68" verovatno imaju osećanje, možda ne sasvim definisano, kao da su ovaj film već jednom negde videli!

Da, dobro mi je poznata ta atmosfera jedne palanke, idilični sokaci koji se crvene od muškatle, male ljudske radosti ali i male ljudske drame simpatičnih stanovnika, priključenija tri generacije jedne tipične građanske porodice, jaz između njih koji se lagano i neprimetno ali pozudano širi... prva ljubav jednog momčića i labudova pesma jednog propošnog starca, politika koja se uvlači kroz otvorene pendžere, dramatični događaji što se, kao kakav tamni oblak nadvijaju nad pojedinačne sudbine, prve gorke spoznaje i prve radosti seksa...

Ima tu malo i Felinijevog "Amarkorda", i onog divnog francuskog "starog talasa", i italijanskog neorealizma, ali od svega ponajpre one dobre, zdrave češke komedije koja se, možda najviše od svih, približava običnom smešnom malom čoveku, zbunjenom i pomalo izgubljenom u svemiru, čije zakonomernosti niti razume, niti uspeva da se odbrani od straha koji pred njima oseća".

Ovako je 1984. godine pisao novinar "Ilustrovane politike" Slavko Lazarević, prenosi Yugopapir, o kultnom filmu "Varljivo leto '68" po kojem, između ostalog, pamtimo proslavljenog srpskog reditelja i scenaristu Gorana Paskaljevića.

 Kuma kumovala imenu
Priznao je tada slavni reditelj, piše Lazarević, da je želeo da napravi nešto što će ličiti na one sjajne češke filmove iz šezdesetih godina, na dela Mancela, Formana, Hitilove, Kadara i Klosa, dakle, stilizovane, šarmantne komedije koje pri tom nisu samo smehu posvećene već imaju ironičan odnos prema temi o kojoj govore i neretko postižu više nego politički pamfleti na te iste teme.

Razmišljajući o tim filmovima i vremenu kad je studirao u Pragu, Paskaljević je zaključio da bi ovaj film trebalo da bude njegov "homage" zlatnom periodu češke kinematografije i setio se Mencelovog filma "Varljivo leto" (kod nas prevedenog kao "Hirovito leto"), divne, pastelne, tople, humane priče. Uz pomoć Ružice Petrović, producenta u "Avali", koja je postala kuma, film je dobio konačni naziv "Varljivo leto '68", piše novinar "Ilustrovane politike".

Goran Paskaljević (1947 - 2020)

Kako je snimljeno "Varljivo leto '68.": I reditelj Goran Paskaljević zauvek je izgubio svoju Ruženjku...https://t.co/P3CIHcsnNY pic.twitter.com/a6TY6ydzkn

— Yugopapir (@Yugopapir) September 25, 2020

Praški đak
 
- Mi se tamo nismo bavili lepom umetnošću, beskrajnim raspravama i seminarima, već smo se učili režiji igranog filma. Meni je literaturu dva meseca predavao Milan Kundera, bio je to kurs o Dostojevskom, govorio je o građenju likova, o odnosu Dostojevski - film, učili smo o tome kako da izbegavamo zamke kad sami budemo režirali, kako da se izvučemo iz eventualnog škripca. Otokar Varva, moj profesor, nije nas kljukao estetikom nego nas je učio praktičnim stvarima: na primer, kad u jednoj sceni skidamo glumicu, da je skinemo četiri časa ranije kako bi se izbegli useci od grudnjaka na koži; kad se radi sa statistima, da to ne bude haotični pokret mase na ulici, već da se oni podele na desetine, da svaka desetina ima svog vođu... Uza sve, maltene svakog meseca, gledali smo po jedan odličan češki film. To je moralo, naravno, da ostavi traga. A dušu je svako nosio sa sobom. Dušu nosiš ili ne nosiš, kao što je jednom rekao Drajer, koga obožavam: "Stil filma je vaša duša" - govorio je Goran Paskaljević.

Jedan gotovo autobiografski podatak postoji u "Varljivom letu '68". Prelomne godine, iz naslova filma, Paskaljević je u Pragu završavao prvu, najtežu godinu praške Akademije, i o studentskim demonstracijama u Srbiji saznavao je samo preko novina koje su stizale s nekoliko dana zakašnjenja. Kad je doputovao u Beogradu, sve je već bilo završeno. Međutim, bio je svedok čuvenog "praškog proleća".

Zauvek izgubio svoju Ruženjku
Kad su ušli sovjetski tenkovi, Paskaljević opet nije na licu mesta. Bio je došao kući, na letovanje, piše Lazarević, a pridružuje mu se devojka Čehinja, s kojom provodi mesec dana na moru. Čehinja se 20. avgusta vraća u Prag - dan pre oružane intervencije! Posle je otišla nekud i on je više nije video niti išta čuo o njoj.

Baš takav detalj postoji i u filmu. Mladi Petar (Slavko Štimac) sreće muzičarku-ferijalku Ruženjku (Sanja Vejnović) i s njom doživljava prvu pravu ljubav, noć pre nego što će se ona, navrat-nanos, sa svojim ženskim orkestrom vratiti u domovinu koja doživljava teške trenutke. Samo u daljini Petar će videti prašinu što ostaje iza točkova autobusa koji Ruženjku zauvek odvodi od njega.

Paskaljević je, međutim, tvrdio da je, ne samo ovaj, već mnoštvo detalja iz "Varljivog leta '68." istrgnuto iz njegovih, kao i uspomena scenariste filma Gordana Mihića.

Prelomna godina 
Dabome, nezaobilazni deo života je politika. Paskaljević je opisivao "Varljivo leto '68." kao komediju koja je "filovana dokumentom kao informacijom da bi gledalac lakše mogao da shvati blagu ironiju i vremensku distancu".

- Film jeste sentimentalna komedija, ali sa političkom sadržinom, ili bar refleksima koje burna politička zbivanja tog vremena bacaju na živote glavnih junaka. Ne zaboravite, reč je o '68, godini koju cela moja generacija pamti kao prelomnu, za koju smo verovali da će nešto korenito izmeniti, da će svet postati bolji. Na žalost, nije se mnogo od tada izmenilo, svet nije postao bolji i danas, posle decenije i po, prirodno je što sve to posmatram iz jednog ironičnog ugla - govorio je Paskaljević 1984. godine.

O 1968. se, kako je pričao reditelj, naročito na filmu, dugo ćutalo. Osećao je potrebu da progovori o tome, mada mu, kako je rekao, ni na kraj pameti nije bilo da snima film o studentskim demonstracijama.

- Često se, vidite, sa raznih strana čuju zahtevi: budite oštri, kritični, smeli i angažovani. U suštini, iza toga stoji potreba nekih uplašenih ljudi da neko drugi umesto njih govori o izvesnim pojava, da umesto njih kritikuje i pravi pamflete. Ja pamflete mrzim, čak i kad su na najvišem umetničkom nivou, kao "Gavrasov Z". To nisam ja, a protiv svoje prirode ne mogu. Umetnost treba da se bavi suštinom stvari, ne faktografijom, i nije dužna da bude u službi nijedne strane - objasnio je Paskaljević.

Umalo da ne bude "Varljivog leta"
Snimanje je trebalo da počne za 25 dana, knjiga snimanja je već bila napisana. Ali, nedostajalo je oko 300 miliona tadašnjih starih dinara.

- Kod nas se pare radije daju na gluposti nego na dobre filmove, dobar film uvek ima krvavo da se bori za publiku koja je prosto drogirana poplavom šunda i katastrofalno loših domaćih i uvoznih hitova.

Očajan što mu je film storniran, Paskaljević se u Puli popeo u avion za Beograd i, slučajno, seo pored Milana Vukosa, tada direktora beogradske Radio-televizije. Reč po reč, požalio se i njemu šta mu se dogodilo, Vukosa je priča zainteresovala i obećao je da će učiniti šta može. Paskaljević mu je sutradan poslao scenario na čitanje i već posle nedelju dana je dobio odgovor: Beogradska televizija pristaje da učestvuje sa 750 miliona starih dinara, s tim da Paskaljević i Mihić, uz film posebno napišu i snime tv-seriju od tri epizode.

U mukama rođen, film "Varljivo leto '68." završen je brzo, lako i sa oduševljenjem. A novac je, moglo bi se reći i bukvalno - pao sa neba!

Kultni filmovi
Osim "Varljivog leta '68.", Paskaljević je tvorac i brojnih drugih remek-dela srpske, odnosno jugoslovenske kinematografije poput filmova "Pas koji je voleo vozove", "Zemaljski dani teku", "Poseban tretman", "Suton", "Anđeo čuvar", "Vreme čuda", "Tango argentino", "Tuđa Amerika", "Bure baruta", "Kako je Hari postao drvo", "San zimske noći", "Medeni mesec"...

Režirao je mnoge dokumentarne filmove i TV drame za TV Beograd, a prvi dugometražni igrani film "Čuvar plaže u zimskom periodu", snimio je 1976. Napravio je više 30 dokumentarnih i 13 igranih filmova.

Jedan od najznačajnijih domaćih filmskih stvaralaca Goran Paskaljević, preminuo je juče u 74. godini u Parizu.

(Glas javnosti/Blic)

SKINI APLIKACIJU