FILM O SREBRENICI KANDIDAT ZA OSKARA: 'Pristao sam na ulogu DA BIH POMIRIO NARODE'!

Film 'Quo vadis, Aida?' rediteljke Jasmile Žbanić o dešavanjima u Srebrenici u julu 1995. godine, u kojem generala Ratka Mladića glumi Boris Isakvić zvanični je kandidat Bosne i Hercegovine za Oskara u kategoriji - najbolji strani film. Glavni lik Aide koja radi kao prevodilac tumači srpska glumica, i supruga Borisa Isakoviča, Jasna Đurićić. 

Udruženje filmskih radnika BiH, kao sertifikovana strukovna organizacija za Bosnu i Hercegovinu, organizovala je izbor, te je komisija u čijem su se sastavu našli reditelj Srđan Vuletić, scenaristica Elma Tataragić, scenaristica Tina Šmalcelj, producent Zoran Galić, kostimografkinja Lejla Hodžić, scenaristica Melina Alagić, montažer Miralem Zubčević, montažer Predrag Solomun, direktor fotografije Almir Đikoli i rediteljica i scenaristica Ines Tanović, glasanjem odlučila o bosanskohercegovačkom kandidatu.

Film prati sudbinu Aide, koja radi kao prevodilac u Srebrenici, zaštićenoj zoni UN-a, a generala Ratka Mladića tumači srpski glumac Boris Isaković, koji priznaje da se dvoumio da li da prihvati ovu ulogu.

- Tema je vrlo bolna i mislim da će publika sigurno razviti empatiju prema tom filmu. Veoma sam se dvoumio da li da prihvatim ulogu ili ne. Posle filma "Muškarci ne plaču", pomislio sam da je to poslednja uloga kojom ću se baviti takvim likovima. Meni je stvarno rata, posle 30 godina, apsolutno dosta i svi bismo to morali shvatiti i početi živeti normalne živote i da takve likove ostavimo tamo gde im mesto - izjavio je Isaković. 

On kaže da nikad nije merio da li će neku ulogu prihvatiti, jer treba da igra Srbina, muslimana ili Hrvata.

- Sve te uloge prihvatao sam, isključivo, ako je moguće, da kroz umetnost kojom se bavim, na određen način, pokušam pomiriti sve te naše zavađene narode - naveo je glumac.

U filmu igraju i Izudin Bajrović, Johan Heldenbergh, Raymond Thiry, Boris Ler, Dino Bajrović, Emir Hadžihafizbegović i Edita Malovčić. Producenti filma su Damir Ibrahimović i Jasmila Žbanić. Film je realizovan u koprodukciji sa Coop99 (Austrija), Digital Cube (Rumunija) , N279 Productions (Holandija), Razor Film (Nemačka), Extreme Emotions (Poljska), Indie Prod (Francuska) i Torden Film (Norveška), u partnerstvu sa Radio Televizijom Bosne i Hercegovine, turskom TRT, njemačko-francuskom TV ARTE/ ZDF i austrijskom ORF.

Podsećamo da dešavanja u Srebrenici iz 1995. nikada nisu zvanično klasifikovana kao genocid.

General Luis Makenzi, koji je bio komandant sektora Sarajevo u okviru Unprofora 1992. godine tvrdi da u Srebrenici nije počinjen genocid.

- Jer onaj ko ima nameru da sprovede takav zločin pobije i sve žene, kako ne bi mogla da se nastavi prirodna reprodukcija stanovništva - izjavio je general Luis Makenzi.

Portugalski general Karlos Martins Branko, koji se od 1994. do 1996. godine nalazio na strateški važnom položaju zamenika šefa misije vojnih posmatrača UN za Hrvatsku i BiH, u memoarima „Rat na Balkanu” izneo je svoja saznanja i o dešavanjima na području Srebrenice u julu 1995. godine.

Martins Branko iznosi činjenice koje su mu sa terena dostavljali kompetentni obaveštajni organi i na osnovu ovih dokaza, sa kojima je upoznata komanda Posmatračke misija UN u Zagrebu, smatra da nema sumnje da se u Srebrenici nije dogodio genocid jer nije postojao predumišljaj.

Kako ističe, Vojska Republike Srpske bi, da je postojala genocidna namera, zatvorila srebreničku enklavu tako da niko ne bi mogao da pobegne. Umesto toga, navodi portugalski general, napadom iz dva pravca, sa jugoistoka i istoka, ostavljeni su koridori za povlačenje Bošnjaka prema severu i zapadu.

Branko posebno naglašava da Vojska Republike Srpske ne bi isplanirala prevoz za sedamnaest hiljada žena, dece i staraca, 12. i 13. jula, od kojih su mnogi otišli na teritoriju koju je kontrolisala takozvana Armija BiH, ali i u Srbiju, gde su proveli nekoliko godina kao izbeglice.

Efraim Zurof, direktor Centra "Simon Vizental" i jedan od najpoznatijih svetskih lovaca na naciste, smatra da u Srebrenici nije izvršen genocid.

- Srpske snage su pustile žene i decu da odu iz Srebrenice, nisu ih ubili. To očito nije genocid. Genocid je pokušaj da se potpuno zbrišu ljudi, a ako želite da potpuno zbrišete jedan narod, ne puštate žene i decu da odu, već ih ubijete. Zapad je iz sopstvenih političkih razloga odlučio da će Srebrenica biti simbol srpskih ratnih zločina. Ali, da bi osnažili taj simbol pretvorili su ga u genocid, što on nije bio - tvrdi Zurof.

Jehuda Bauer, jedan od vodećih svetskih stručnjaka za holokaust i genocid, izjavio je da "lično ne bih bio na strani onih koji Srebrenicu definišu kao genocid. Mislim da bih to definisao kao masovno ubistvo, ratni zločin i zločin protiv čovečnosti".

Imran Hosein, ulema, pisac i filozof, istakao je svoje neslaganje sa izjednačavanjem genocida i zločina koji se dogodio u Srebrenici.

- Ukoliko većina naroda osuđuje ubijanje, kako ga možete nazvati genocidom? To je moje pitanje. Ako je genocid, to mora da bude deo državne politike. Da li su država Srbija i bosanski Srbi imali podršku cele zajednice, cele zemlje, svih ljudi za ubijanje muslimana? Ne verujem - rekao je Hosein

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU