Danilo Kiš: Pisac koji je zauvek oblikovao književnost

Danilo Kiš, jedan od najvažnijih pisaca 20. veka, rođen je 22. februara 1935. godine u Subotici.

Njegovo detinjstvo bilo je obeleženo Drugi svetskim ratom, što je postalo značajan izvor inspiracije za njegovu literaturu. Nakon rata, Kiš je živeo na Cetinju, gde je završio gimnaziju, a potom studirao Svetsku književnost na beogradskom Univerzitetu.

78. rođendan BDP-a: Mikiju Krstoviću pripala nagrada "Tatjana Lukjanova"

Iako je započeo kao pesnik, Kiš se od šezdesetih godina okrenuo prozi, pišući kratke romane, pripovetke, novele i romane. Njegova prva važna dela objavljena su 1962. godine, kada su u jednom tomu izdana dva kratka romana: Mansarda i Psalam 44. Njegova proza obuhvata dva osnovna tematska toka: „porodični cirkus“, koji istražuje užase logorskog života, i refleksije na temu istorijskih trauma i borbe za preživljavanje. Bašta, pepeo (1965) i Peščanik (1972) donose misteriju detinjstva u kontekstu strahota rata, dok se priče u Ranima jadima (1970) bave pokušajem očuvanja porodične istorije.

Kišova dela često se bave temama istorijskih zločina, posebno kroz prizmu Drugog svetskog rata, staljinističkih čistki i genocida. Njegov roman Grobnica za Borisa Davidoviča (1976) i Enciklopedija mrtvih (1983) istražuju život u totalitarnim režimima, a Kišovo pisanje predstavlja duboko filozofsko promišljanje o postojanju, smrti i društvenoj pravdi.

Osim romana, Kiš je pisao eseje, drame i filmske scenarije, a bio je i prevodilac. Njegova dela su prevedena na mnoge svetske jezike i postala su deo modernih klasika svetske književnosti.

Za svoje književne uspehe Kiš je dobio brojne nagrade, među kojima su NIN-ova nagrada za roman godine (za Peščanik), Goranova nagrada, Andrićeva nagrada i mnoge međunarodne nagrade, poput francuskog Ordena viteza umetnosti i književnosti i italijanske književne nagrade Tevere.

Kiš je bio izabran za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti 1988. godine. Njegov autorski opus ne samo da je duboko ukorenjen u srpskoj književnosti, već se njegovo stvaralaštvo širi kroz generacije čitalaca. Njegov rad je jedan od temelja književnosti 20. veka, a Kišove reči iz eseja Zašto pišem? iz 1985. godine najbolje oslikavaju njegov motiv za pisanjem: „Pišem, dakle, jer sam nezadovoljan sobom i svetom. I da bih iskazao to nezadovoljstvo. Da bih preživeo!“

"Šta je Srbima srpski jezik?": Miloš Kovačević odgovara na davno postavljena pitanja o poreklu novih jezika

Dela Danila Kiša nastavljaju da žive i inspirišu nove generacije čitalaca, a Arhipelag je ekskluzivni izdavač njegovih dela na teritoriji Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Piščeva književna zaostavština obuhvata romane, priče, poeziju, drame, filmske scenarije, ali i autopoetičke spise, dok je priređena i obimna zbirka iz piščeve prepiske, koja je poslednjih godina objavljena u dva izdanja.




Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU