Srpska publika je u proteklih par godina imala priliku da uživa u magiji Pučinijeve opere Madam Leptirice čak i u sajber obliku, ali nikada u jednoj od najstarijih i najlepših plesnih tehnika – baletu. Ovu priliku će u maju ove godine pružiti tim srpskih i evropskih umetnika na čelu sa Peterom Brojerom (Nemačka) koji je autor libreta, a takođe mu je poverena režija i koreografija, kao i izbor scenografije i muzike. Za kostimografiju je zadužena Jumiko Takešima (Japan/Nemačka), dizajn video produkcije je u rukama Markusua Geslera (Austrija), slike u projekcijama biće nadležnost Sebastijana Seremeta (Švedska), asistent koreografa je Dominik Vajda (Austrija), dok će dizajn svetla i zvuka će raditi takođe Peter Brojer uz pomoć tehničkog tima Srpskog narodnog pozorišta.
Inspiraciju za komponovanje opere Pučini je dobio tokom svog boravka u Londonu kada je gledao dramu ,,Madam Baterflaj’’ autora Džona Longa i Davida Belaskoa. Očaran radnjom ovog dela i opčinjen poezijom mlade japanske gejše, njenom iskrenošću punom ljubavi i čežnje, odlučio je da ovom komadu pridoda svoje ime. Na osnovu radnje, delo je uz pomoć Pučinijevih literalnih saradnika Ilika i Đakoza pretvoreno u legendarnu operu.
Pučinijeve opere poput Toske i Boemi pune su drame koja se ispoljava kroz muziku, pa je tako i Madam Baterflaj postala opera koja sadrži intimnost na sceni, toplu liriku, kontrast koji je često neočekivan i jak i uz to uzbudljivo praćen maestralnom izvedbom orkestra. Orkestar je taj koji intenzivno povlači dramu kroz delo u stilu tipične italijanske opere.
Ono što gospođicu Leptiricu razlikuje od ostalih opera jeste jako ispoljena orijentalna egzotičnost, japanski ambijent i osećanja koja se prikazuju kroz kontrast.
Veliku pažnju privlači ljubavni raspevani osnos između glavne junakinje Ćo Ćo san i američkog pomorskog oficira Pinkertona, žene i muškarca, gejše i poručnika, istoka i zapada. Celo delo obiluje kontrastom između ova dva sveta i patnjom koju ove različitosti uzrokuju. Iskrenost i naivnost mlade gejše dovodi do toga da se preda svojim osećanjima ne sluteći da najlepša osećanja i najbolje namere nisu uzvraćene. Muzika prenosi patnju koju oseća, a tome pripomažu i japanski drveni instrumenti koji pojačavaju osećaj bola. Opera obiluje simbolima i muzičkim veličanstvenim izvedbama, a posebno se ističe simfonijski intermeco između prvog i drugog čina i duboka tenorska arija. Publika posle izvedbe ove opere nikada ne ostaje ravnodušna, bilo na istoku ili na zapadu.
Baletski performansi, po prirodi graciozni i prefinjeni, sa preciznim i kontrolisanim pokretima u publici bude osećaj blaženstva i zajedništva. Pretvoriti operu u balet, pomoći leptirici da odleti iz jednog oblika u drugi je nova vrsta umetničkog dela, a Srpsko narodno pozorište i ,,Evropa Balet’’ za naša čula pripremaju pravu poslasticu.
U izvedbi ovog baleta neće biti samo Pučinijeve muzike već će se u njemu naći i primese japanskog folklora, pa i originalna japanska muzika. Balet će biti podeljen u dva čina i time povezati tadašnje nepovezive kulture, a i saradnju dveju evropskih baletskih trupa.
U baletu ,,Madam Baterflaj’’ publika će uživati 14. maja 2021 u Srpskom narodnom pozorištu, na sceni „Jovan Đorđević“, a u Sankt Peltenu, u petak,11. juna 2021.
(Glas javnosti)