Lav Nikolajevič Tolstoj se odao porocima u ranoj mladosti, ali je ipak stvorio NAJVEĆA DELA SVETSKE KNJIŽEVNOSTI

Lav Nikolajevič Tolstoj bio je jedan od najvećih ruskih pisaca. Napisao je brojna dela koja imaju veliku kulturno umetničku vrednost i u 21. veku.

Pisac, književni kritičar i filozof rođen je u Jasnoj Poljani 9. septembra 1829. godine. Rodio se u porodici starog ruskog plemstva, te je nosio titulu grofa. Bio je mlad kada su mu roditelji preminuli i brigu o njemu i četvoro braće i sestara su preuzeli rođaci.

On je  1844. godine upisao studije prava i orijentalnih jezika na Kazanskom univerzitetu, ali je veoma brzo rešio da napusti iste. Profesori su ga opisivali kao „nesposobnog i nevoljnog da uči“, te se on vratio u Jasnu Poljanu. Obilazio je Moskvu i Sankt Peteburg i počeo da vodi „život propalice“- odavao se alkoholu, družio se sa ženama sumnjivog morala, upao u dugove.

Na vreme se osvestio i pokušao da ponovo upiše fakultet, što mu nije uspelo. Ipak, sa bratom odlučuje da se 1851. godine priključi carskoj armiji na Kavkazu. Zbog zasluga u Krimskom ratu ( 1853- 1856 ) i borbi za oslobođenje Sevastopolja, dobio je orden za izuzetnu hrabrost.

Tolstoj je počeo da piše u ovom periodu.

Svoje prvo remek-delo, roman „Rat i mir“ objavljivao je po delovima u periodu od 1863. do 1869. godine. Ovo delo važi za jedan od najvećih romana ikada napisanih i sadrži 580 likova. Neki od njih su fiktivni, a neki su poznati, poput Napoleona Bonaparte.

Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način.

Ovo je jedna od najpoznatijih i najcitiranijih rečenica ikada. Njome počinje drugo Tolstojevo remek-delo, “Ana Karenjina”, objavljeno 1878. godine. Karenjina i Vronski glavni su akteri Tolstojeve priče o braku, ljubavi i preljubi koja je pod uticajem društvenih normi sa jedne, a potragom za srećom, sa druge strane.

Nakon Karenjine, Tolstoj se okrenuo hrišćanskim temama.

Bio je oženjen 16 godina mlađom Sonjom Andrejevnom sa kojom je imao trinaestoro dece. Ipak, petoro im je umrlo u ranom detinjstvu.

Virdžinija Vulf, engleska književnica, nazvala ga je najvećim romanopiscem svih vremena. Jedan od začetnika modernog romana, irski pisac Džejms Džojs za Tolstoja je rekao: “On nije nikada dosadan, niti glup, nikada umoran, pedantan ili teatralan”.

U toku zimske noći napustio je dom i uputio se na železničku stanicu u Astapovu. Tamo je preminuo usled zapaljenja pluća 20. novembra 1910. godine.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU