"NIJE LOŠE BITI ČOVEK"! Posle 18 godina stiže nova komedija sa elementima trilera DUŠANA KOVAČEVIĆA (VIDEO)

Novo filmsko ostvarenje „Nije loše biti čovek“ prema scenariju Dušana Kovačevića naći će se pred publikom polse 18 godina.

Kovačević kaže da je reć o komediji sa elementima trilera i da se oslanja na njegov pozorišni komad „Kumovi“, ali da može i da se sagleda kao nastavak kultnog filma „Sabirni centar“.

Koji zajednički segment ova dva dela vas je doveo do novog filma?
– Kada sam pre izvesnog vremena radio jednu priču koja je sažeta na osnovu nekih esencijalnih stvari iz svega što sam pisao, počevši od „Maratonaca“ kao prvog ozbiljnog komada početkom sedamdesetih pa evo do danas, ima nekoliko opsesivnih tema koje prate celokupan moj rad. Jedna od njih, koja je skoro dominantna, je pitanje ljudske egzistencije, odnosno konkretno života i smrti. I taj sudar, ta granica između života i smrti se već u pomenutim „Maratoncima“ izdvaja kao nešto što je jako bitno, naravno na jedan crno-humorni način, da bi se kasnije ta priča o ljudima koji su na ivici života ili šetaju tom tankom linijom između ta dva sveta, ponavljala u skoro svim mojim komadima. Kao dečak sam dva puta preležao neke vrlo teške bolesti i od tih bolesti se u većini slučajeva nije opstajalo na ovom svetu, ali eto nekim čudom sam pretekao i kasnije sam imao poprilične traume jer se toga sećam. Prvi put se to desilo kad sam imao pet, šest godina, drugi put kad sam imao desetak, da sam se nahvatao straha koji je prešao iz svesnog u podsvesno i imao sam priličnih problema sa mojim poimanjem sveta i nesigurnošću da se to sve zajedno neće ponoviti. Nije onda čudo što sam se od „Maratonaca“ na izvestan način oslobađao od nekog sopstvenog straha i sopstvene neke priče koja ima velikih problema sa tim da je život mnogo komplikovaniji i mnogo ozbiljniji nego što nam se čini, kaže Kovačević u intervjuu za Sputnjik. 

Na pitanje zašto je čekao da prođe 18  od poslednjeg filma pisac je naveo da o tome nije previše razmišljao.

– Kada sam počeo da snimam ovaj film, jedan prijatelj mi je rekao, a ja o tome nisam baš previše razmišljao, da imam dobar tajming, odnosno da snimam film koji režiram svakih dvadeset godina. I to je stvarno pomalo začuđujuće. Pošto sam „Balkanskog špijuna“ pisao i režirao početkom osamdesetih godina, a „Profesionalca“ početkom dvehiljaditih i sad evo 2021, 2022. godine. Mislim da je to jednostavno neka moja potreba kada naiđem na neku priču koja mi je zanimljiva i koju mislim da treba zapisati. A negde verujem da bih ja ono što sam napisao najbolje realizovao, tako da eto desio se posle 18 – 19 godina novi film i ako budem ovako nastavio, ovim ritmom, znači negde kad budem imao sto godina izlazi sledeći.

SKINI APLIKACIJU