Napisana je pre 36 godina i nastala je u Norveškoj, iz duše i pera jednog Zemunca.
Vlada Kanić je otišao u Skandinaviju na dva meseca zbog „tezge” u hotelu, a ostao 40 godina. Srce mu je u Zemunu, a duša, zbog dece i unučadi, u norveškom gradu Stavangeru, piše portal Politika.
Kao žal za zavičajem, nastala je njegova kultna pesma, neka vrsta himne „Ima jedan kućerak u Sremu”. To, kako je jedne maglovite subote, u dalekom Stavangeru, stvorena ova rado slušana pesma, posebna je priča.
Norveška ima velike plate ali nema Srem, priča Vlada i priseća se kako je nastala pesma.
Stihove sam jedne večerinapisao u dahu. Pozvao sam decu da mi pevaju refren, pridružila se i supruga koja je odlično govorila srpski. Pesmu sam, zapravo, posvetio ocu Milanu, poznatom zemunskom krojaču koji je na Bežaniji imao vinograd. U njemu se okupljalo veselo društvo, tu se pevalo i plakalo. Otac bi takve odmah opominjao: „Nemoj tu da plačeš, da nam kvariš društvo. Idi u salon za plakanje”, što je značilo da treba otići u kućerak, načinjen od blata, u kojem je bilo šest sedišta iz nekog starog autobusa, uvek zgodan da se u njega skloniš. Toga više nema, kao što nema ni moje mladosti.
Većina ljudi ali i muzičara uopšte ne zna da je on zapravo autor pesme.
Dođem, tako, u kafanu i kad muzičari krenu da pevaju „Kućerak”, ja im kažem da je to moja pesma, da sam napisao i tekst i muziku. Gledaju me, neće da me uvrede, pa će na kraju: „Gospodine, to je narodna pesma, godinama je pevamo”. Šta ću, izvadim hiljadarku i dam im kao bakšiš, oni zahvaljuju i kažu: „E, sad je stvarno tvoja pesma!”
BONUS VIDEO: DRAGAN PETROVIĆ – DA LI NAS ČEKA TREĆI SVETSKI RAT?