Poslednja ISPOVEST Zorana Kalezića o kumstvu sa Tomom Zdravkovićem, supruzi i kolegama, a OVAKO je govorio o borbi sa RAKOM!

Posle duge i teške bolesti preminuo je pevač Zoran Kalezić u 73. godini, a u poslednjoj ispovesti za "Blic" pričao je o svojim teškim počecima.

Iako Kalezića poslednjih godina nije bilo mnogo na estradnom nebu, njegove pesme: “Moj dobri anđele”, “Dobro veče izgubljena nado”, “Stani mladosti, stani, stani”, “Moj život je tužna priča”, “Željo moja, moj otrove”, “Kako je lepo u mom kraju”, “Šta će meni vino”, “Ti nikada nećeš znati”, “Vratiću se majko” se i dalje rado pevaju i smatraju se narodnim evergrinom.

- Jednostavno, dobra pesma uvek živi. To svakog pevača čini srećnim, jer to je nagrada i trud za sve one godine koje su iza svih nas, pa i mene. Mnogima je danas nepojmljivo da se prisete svojih početaka. Sa mnom to nije slučaj. Uvek se prisetim spavanja u parku na klupi i one sreće kada vam neko pokloni zemičku. Meni je to sada sve simpatično, a nije mi ni tada teško padalo. Da je bilo lakše, ko zna da li bih ja danas bio ovde - prisećao se Zoran Kalezić.

Sa nostalgijom je pevač pričao o svojim muzičkim počecima, ali i prošlim vremenima.

- Sada je sve drugačije. Možda je ustvari isto ali se sada tačno vide pravi prijatelji. Izdvojili su se ljudi u koje ste ulagali dušu, druženje, prijateljstvo, sebe… Jednostavno, među ljudima se iskristališu prijatelji koji su zauvek sa vama. To je neka lepota života. Ja ništa više ne tražim. Važno je da mlađe kolege shvate da je muzika nešto za šta treba živeti i sve dati, a od nje se dobije zaista mnogo. Dobijemo trenutke kao što sam ja pre nekoliko dana imao promociju “Spomenara” i to u godini kada su novinari toliko pisali o mojoj bolesti. Ja prezirem kancer kao jednu pojavu, ne zbog sebe, već zbog svih ljudi koji ga imaju. Želim da pričam o ljubavi, muzici, o nečemu lepom. Kancer neka radi svoje, ja ću svoje, pa ćemo da vidimo ko će na kraju da pobedi - pričao je Kalezić.

Na beogradskoj promociji “Spomenara”, tada su došli da ga podrže, njegovi veliki prijatelji: Lepa Lukić, Nada Obrić, Milena Plavšić, kao i glumac Petar Božović. Osvrćući se na koleginice, pevač je kroz smeh konstatovao da izgledaju kao devojčice, odnosno kao da se spremaju za matursko veče.

- To su te lepote života i iskrenog druženja, bez ikakve zavisti svih ovih decenija koje su iza nas. Uvek smo se zajedno radovali lepoj pesmi. Da budem iskren, ja danas puno ne razumem aktuelnu popularnu muziku ali nikako nisam od onih koji takvu vrstu muzike osporavaju. Svi imaju mesto pod suncem i neka ljudi vole njihovu muziku a oni će vremenom sami zaključiti kako se nekadašnji hitovi i dalje traže i pevaju.

Kalezić je tada zbog beogradske promocije, doputovao iz Crne Gore, tačnije iz Kosovog Luga gde je živeo sa suprugom Irenom.

- Dugo sam razmišljao o ovoj promociji, a Natalija Cajić, predstavnica Jugotona u Beogradu je sve sprovela u delo, onako kako sam maštao. Sa takvim ljudima volim da sarađujem. Ja sam zaista srećan čovek jer se bavim muzikom koju volim. Zato sam imao veliku želju da poklonim CD ljudima koji vole muziku.

Opšte je poznato da je Kalezićev kum bio Toma Zdravković.

- Znam da kada bi poslušao moje nove pesme, Toma bi sigurno rekao: “Znao sam da me nećeš razočarati”. Uvek mi je tako govorio. Kada budete čuli nove pesme onda ćete shvatiti koliko je Toma imao uticaja na mene jer mi je bio jedan od svetionika kao što su bili i Dragan Stojnić, Arsen Dedić i Kemal Monteno. Tu se za mene završavao videokrug. Ništa dalje nisam video ako izuzmemo Reja Čarlsa čije pesme sam pevao u mladosti ali ljudi, koje sam nabrojao, za mene su bili užitak - njihovi načini života i pevanja.

Iako je pevač godinama živeo i pevao u inostranstvu, tačnije u Americi, ali i gradio karijeru u Beogradu, ipak je odlučio da se vrati u svoj zavičaj, u Crnoj Goru, na dedovini i pre pet godina se po drugi put oženio, lepom Irenom. Uvek je voleo da istakne da mu je ljubav bila pokretač svega u životu. Na pitanje da li je ljubav zauzimala prvo mesto u njegovom životu, pevač je rekao:

- To je uvek išlo zajedno i tako je ostalo do danas. To jednostavno ne može jedno bez drugog - nije vredno ukoliko je odvojeno. Kod mene to nikada nije postojalo. Najveće pesme koje su pisane, stvarane su u ljubavi.

Zoran je voleo da naglasi da mu je supruga Irena veliki “vetar u leđa” i da bez nje ne bi mogao da funkcioniše.

- Ona je meni sve u životu i to uvek priznajem. Smatram da je žena, bilo da je supruga, majka ili sestra, privilegovano biće. Ja bih u slavu ženi napravio najbolji spomenik na svetu. Mi smo kao muškarci osiromašeni za mnogo emocija, koliko ih žene imaju. Mnogi me često pitaju da li se osećam “blažen među ženama”. Posebne su ljubavi, kako volite kćerku, suprugu, sestru. To je potpuno odvojeno. Jedina prava ljubav je ona sa kim delite krevet. Jedino njih dvoje znaju kakva i kolika je ljubav između njih - smatrao je estradni umetnik.

Kalezić je pričao da tada nije imao planove u životu.

-Ja sam odlučio da živim ovako uspravno, dokle god mogu. Boriću se sa kancerima. Ako bude oni pobedili na kraju, ja ću to priznati. Smatram da svaki čovek tokom života ima svoje borbe, pa i ja ali o tome ne želim više da pričam. Prezirem to kao pojavu.

Podsetimo, folk pevač se od kraja prošle godine borio s karcinomom pluća, a nakon što je saznao dijagnozu bio je i operisan u jednoj crnogorskoj bolnici.

Iako je nakon operacije bio medijski aktivan, poslednjih nekoliko meseci potpuno se povukao.

Podsetimo, Zoran Kalezić poreklom je iz Crne Gore. Njegove najpoznatije pesme su "Moj dobri anđele", "Dobro veče izgubljena nado", "Stan mladosti, stani, stani"... Tokom svoje višedecenijske karijere prodao je više od 15 miliona nosača zvuka. Istaknuti je estradni umetnik.

SKINI APLIKACIJU