Marija je zbog poslovnih obaveza svojih roditelja detinjstvo provela sa bakom, tatinom mamom.
- To je omiljena moja ličnost, ako izuzmemo moje roditelje, naravno, ali za nju me zaista vezuju neke posebne uspomene i posebne emocije zato što je do neke 14-15 godine ona meni bila sve. Roditelji su tada nastupali na onim čuvenim hotelskim, nastupima, svirkama, kako mi to danas volimo da kažemo, a to su bili višemesečni angažmani zbog kojih ih nije bilo po par meseci, pa onda dođu na par dana, pa odu... Tako da ta mala kuhinjica u tom stanu, Grada Sirena broj 4 nosi jednu posebnu uspomenu i reemituje jednu posebnu emociju zato što ta količina ljubavi koju sam ja primala od nje jer sam bila dugo očekivano i dugo željeno dete, s obzirom na to da je moja mama imala ozbiljnih problema sa time, to je stvarno bilo nešto posebno - priča Marija i nastavlja:
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
- Ja se na primer ne sećam nekih naših letovanja, zimovanja, nemam to u memoriji, možda se to i dešavalo, ali verovatno retko i nedovoljno često da bi mi ostalo u memoriji. Sigurno je da je nedostajalo, ali nemamo izbora osim da hendlujemo život na najispravniji mogući način te da neke stvari pokušamo za života da nadomestimo.
Simoboli Kragujevca, odakle je Marija u jednom periodu su bili Verica i Rajko Šerifović, ali Marija je tek kasno postala svesna koliko ima talentovane roditelje.
- Ja sam postala svesna koliko je moja majka talentovana i koliko je fantastična pa možda sa dvadeset i kusur godina. Sa 18 godina meni je samo bilo važno da se preselim u Beograd, da krenem sa svojom karijerom, nemam pojma ni o sebi ni o životu ni o čemu, samo da ja negde nešto krenem, ali kada su krenuli moji uspesi, moj život, tada sam ja stala pa sela i krenula redom da slušam neke njene trajne snimke i da postajem kao profesionalac u tom trenutku svesna od koga sam nasledila sve što jesam - kaže Marija na šta se profesorka osvrnula i na uspeh oca.
- Rajko je voleo da peva, ali njegova profesija u muzici je bio bubanj. Svirao je razne neke instrumente ali bubanj mu je bio prvi. Baka Draginja je bila pevačica, deda je svirao harmoniku, ali nije voleo da svira narodnjake tako da je svirao klasiku na harmonici tako da većina tog muzičkog gena ide sa očeve strane. Ako se sada ne varam, Verica će me ispraviti, njena baka je u to neko njeno vreme, tako barem kažu ljudi kod nas u gradu, pa i u državi, bila jedna od najboljih pevačica ikada. Ali, nikada se zbog porodice, posla i kako je već funkcionisao taj naš posao tada, nikada nije bila dovoljno hrabra da krene u javnu realizaciju muzičke karijere. Tako da, od svih njih, ispade ovo što ispade - sa osmehom je zaključila Marija.