Glas Javnosti

Marija Šerifović s knedlom u grlu progovorila o porodici i detinjstvu (FOTO)

Estrada
Autor: Glas javnosti/oink

Marija Šerifović gostovala je u jednoj emisiji, gde je govorila o svom detinjstvu, tome koliko su joj nedostajali roditelji kada je bila mala ali i ko je najvažnija i njena omiljena ličnost koja je bila uz nju, kao i kako i danas sa majkom nadomešćuje trenutke koje nisu imale dok je bila mala.

 Marija je zbog poslovnih obaveza svojih roditelja detinjstvo provela sa bakom, tatinom mamom. 

- To je omiljena moja ličnost, ako izuzmemo moje roditelje, naravno, ali za nju me zaista vezuju neke posebne uspomene i posebne emocije zato što je do neke 14-15 godine ona meni bila sve. Roditelji su tada nastupali na onim čuvenim hotelskim, nastupima, svirkama, kako mi to danas volimo da kažemo, a to su bili višemesečni angažmani zbog kojih ih nije bilo po par meseci, pa onda dođu na par dana, pa odu... Tako da ta mala kuhinjica u tom stanu, Grada Sirena broj 4 nosi jednu posebnu uspomenu i reemituje jednu posebnu emociju zato što ta količina ljubavi koju sam ja primala od nje jer sam bila dugo očekivano i dugo željeno dete, s obzirom na to da je moja mama imala ozbiljnih problema sa time, to je stvarno bilo nešto posebno - priča Marija i nastavlja:


- Ta žene je mene nosila na leđima sa polomljenom nogom, nije dozvoljavala prstom da mrdnem. Baka mi se zvala Draginja, a nadimak joj je bio Lepa, stvarno je bila prelepa žena, šarenolikih očiju, i jednom dolazi Verica kući i kaže joj: "Daj joj ženo nešto da radi, neku krpu, neku metlu, dršku, nešto, da dete nešto uči da radi", a Draginja je tada rekla: "Ja dok sam živa ona neće uzeti ništa u ruke, a kada ja umrem onda ćeš ti". Uglavnom, zaista nije dala da padne kap kiše na mene, beskrajna ljubav između nas dve. Slažem se sada sa ovog aspekta da je to moglo malo rasterećenije, za moje dobro, ali, dobro.

Iako je imala svu bakinu ljubav i pažnju Marija je ipak bila lišena nekih momenata jer roditelji nisu bili stalno tu.

Sigurno da je izostao taj deo. Ne mogu da kažem da ljubav koju sam od majke osećala kada je bila tu nije nešto što mogu i sada na koži da osetim i prepoznam, ali da nije bilo redovno zbog samog posla, to je sigurno. Rekla bih da se u poslednjih 20 godina to nadomešćuje. Onog momenta kada sam ja postala punoletna i kada smo se preselile u Beograd to se negde nadomešćuje, pa i dan danas. Evo ona je sada kod mene, sprema nekakav ručak bez obzira što ima izbor da bude u Kragujevcu, u Beogradu u svom stanu, ona je kod mene sa svojim psom i to joj je lepo. Voli da provodi vreme sa mnom. Meni ne smeta, osim u neki retkim trenucima kada imam potrebu da budem sama zato što je jedini trenutak kada i mogu da budem sama samo taj kada sam u svom domu, u svom dnevnom boravku, spavaćoj sobi, gde god - kaže Marija i dodaje:

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Marija Serifovic (@serifovic)


- Ja se na primer ne sećam nekih naših letovanja, zimovanja, nemam to u memoriji, možda se to i dešavalo, ali verovatno retko i nedovoljno često da bi mi ostalo u memoriji. Sigurno je da je nedostajalo, ali nemamo izbora osim da hendlujemo život na najispravniji mogući način te da neke stvari pokušamo za života da nadomestimo.

Simoboli Kragujevca, odakle je Marija u jednom periodu su bili Verica i Rajko Šerifović, ali Marija je tek kasno postala svesna koliko ima talentovane roditelje.

- Ja sam postala svesna koliko je moja majka talentovana i koliko je fantastična pa možda sa dvadeset i kusur godina. Sa 18 godina meni je samo bilo važno da se preselim u Beograd, da krenem sa svojom karijerom, nemam pojma ni o sebi ni o životu ni o čemu, samo da ja negde nešto krenem, ali kada su krenuli moji uspesi, moj život, tada sam ja stala pa sela i krenula redom da slušam neke njene trajne snimke i da postajem kao profesionalac u tom trenutku svesna od koga sam nasledila sve što jesam - kaže Marija na šta se profesorka osvrnula i na uspeh oca.

- Rajko je voleo da peva, ali njegova profesija u muzici je bio bubanj. Svirao je razne neke instrumente ali bubanj mu je bio prvi. Baka Draginja je bila pevačica, deda je svirao harmoniku, ali nije voleo da svira narodnjake tako da je svirao klasiku na harmonici tako da većina tog muzičkog gena ide sa očeve strane. Ako se sada ne varam, Verica će me ispraviti, njena baka je u to neko njeno vreme, tako barem kažu ljudi kod nas u gradu, pa i u državi, bila jedna od najboljih pevačica ikada. Ali, nikada se zbog porodice, posla i kako je već funkcionisao taj naš posao tada, nikada nije bila dovoljno hrabra da krene u javnu realizaciju muzičke karijere. Tako da, od svih njih, ispade ovo što ispade - sa osmehom je zaključila Marija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR