Nadimak je dobio još kao dečak zbog maestralne imitacije Luisa Armstronga, a dok su njegovi vršnjaci jurili loptu i devojke, Luis je jurio ploče legendarnog džezera.
Rođen na današnji dan, 25. juna 1952. u Leskovcu, od majke je nasledio muzikalnost, a od oca drskost i upornost.
Sam Luis govorio je da je muzikalan po "mamine linije":
-Moj ujak je voleo džez i kantri, svirao gitaru i usnu harmoniku, a majka, domaćica, pevala je po kući staru narodnu muziku. Iz tog spoja izgleda da je nastao ovaj moj stil. S druge strane, otac je hteo nešto sigurnije, navijao je da budem oficir. Uspeo je da mi izgura vojnu stipendiju, a ja ponavljam prvi razred gimnazije, i to iz muzičkog!?, ispričao je svojevremeno pokojni pevač.
- A onda se moj otac zainati pa me podrži da odem da polažem prijemni za Srednju muzičku u Nišu. Posle toga sam upisao i Muzičku akademiju kao neki normalan red stvari, upisao sam je, studirao i saksofon i solo pevanje, odustao, pa se opet vratio na studije u pedeset drugoj godini.
Srpski pevač, poznat po svom specifičnom imidžu i muzičkom stilu 1980. godine snimio je prvi album pod imenom "Ne kuni me, ne ruži me, majko", koji je uspešno prodavan u Srbiji i Jugoslaviji i pokazao da je odlučio da pokori estradu.
Ovo je jedna od prvih i najuspešnijih kombinacija džeza i srpskog folklora.
Lagenda kaže da je početkom 80-ih na nagovor svoga kuma, pevajući u čuvenoj "Euridici", imao je grdnih problema sa znojenjem i sa ventilacijom. Bina na kojoj je nastupao bila je uzdignuta prema plafonu, bilo vruće i zimi i leti, sve na njemu kuvalo, večito je bio okupan znojem, a duga kosa mokra.
- Da se ne bih nekoliko puta tokom svirke kupao, fenirao i presvlačio, na nagovor kuma sam se obrijao i prvi put video galabije koje mi je donela njegova majka iz Kaira. Nosio sam ih samo na sceni, nikad u kući - govorio je legendarni Luis.
Kad je odrastao i promenio imidž, poredili su ga i sa Jul Brinerom.
Održao je desetine koncerata širom sveta, od Moskve i Lenjingrada preko Atine, Beča, Stokholma, Praga, Berlina i Minhena do Japana i Aljaske.
Samo u Rusiji je održao sedamnaest koncerata, na svakom po tridesetak hiljada ljudi.
Kada se danas slušaju njegove pesme, teško je poverovati da pevač snažne interpretacije više nije živ.
Na Luisa nas sećaju njegove pesme, a uspomenu na njega najbolje čuvaju njegova deca. Imao ih je šestoro, a dvoje se bave muzikom.
Marko Stojanovil Luis poput svog oca ima veoma originalni muzički izraz. Ni Maja ni on se tokom svojih karijera ne rukovode muzičkim trnedovima, jedini pravac koji slede jeste kvalitet.
Posle braka sa Dudom kojoj je posvetio pesmu "Dudo" i rođenje Maje i Marka Luis se oženio Silvanom i sa njom dobio Elu Mitu, Sergeja i Andreja.
Zajedno sa srpskim bendom „Flamingosima“, pobedio je na Beoviziji 2006. godine pesmom “Ludi letnji ples”, a jednu od najpoznatijih pesma koji je ovaj pevač pevao "Opa, opa" komponovao je Rade Radivojević.
Ovu pesmu je napisao naš poznati glumac Vladan Savić, koji je nagrađivani tekstopisac velikog broja pesama za koje mnogi i ne znaju da ih je napisao.
(Glas javnosti)