I kamen bi zaplakao: Rada Manojlović progovorila o svom najtežem periodu u životu
Autor: Glas javnosti
"Molila sam medicinsku sestru da pomogne mami, a ona mi je rekla: "Dobro, šta, i ovako će da umre""
U ispovesti koju je dala Rada Manojlović iznela je stvari koje do sada nije javno govorila.
To što je danas jaka koliko jeste i što je ne može dotaći svaki komentar pripisuje isključivo stravičnim udarcima koje je doživela kao dete, a onda i kao devojka od 19 godina kojoj je majka u tom trenutku umirala od kancera.
- Tada sam sa svojih 19 godina osetila koliko su ljudi zlobni. Tada sam bila u bolnici sa njom, doveli smo je uveče, nažalost sutradan je preminula. To je bilo u Požarevcu u bolnici. Tada sam se takmičila u Zvezdama Granda prvi put i ispala sam, tad je bila Tanja Savić. Sećam se, dolazila je jedna žena koja je imala tu nekog svog bolesnog i ona meni, mrtva hladna, a zna da mi je majka tu, na samrti... I ona meni kaže: "Kako si tako suva i mršava, znaš koliko ona Tanja Savić izgleda lepše od tebe na televiziji?". Ja je gledam, mislim se pu, kako si pogana! Ona zna da meni majka umire od raka, u mukama, zna da rak ne traje dva dana nego dugih godinu, godinu i po dana borbe, i ona može da mi kaže "kako si tako mršava, jedi nešto". Tad sam shvatila da nikad ne sme da me poremeti komentar tako nekih ljudi kojih je puno - priznala je Rada.
- A znaš li šta mi je rekla medicinska sestra?! Majka je zatražila pomoć, zvala me je, tiho, to pamtim i dan danas. Maja nije mogla da bude tu, izašla je ispred, to su bili neki poslednji trenuci... Mama me zove, ja otrčim do nje, ona kaže da zovem sestru i ja odem do nje, koja je tu pored. Dolazim do nje i svi su znali ko sam, jer sam već pevala, bila sam polu poznata u tom kraju. Zna da je to moja majka i ja joj kažem "Dođite, molim Vas, mnogo je boli, zove Vas", a ona meni kaže: "A dobro, šta, i ovako će da umre". Ja to ne mogu da zaboravim. To je nešto sa čime živim... Ja nemam šta da kažem... Ja sam to sve preživela, procesuirala i nastavila dalje - ispričala je potresena Rada.
Ona je iskreno rekla da joj je bilo nezamislivo da se neko može istuširati za dva minuta, jer ona kupatilo nije imala.
- I dan danas neki tako žive. Ne neki, velika većina. Ne zgražavaju se, jer im nije čudno, jer i danas nemaju vodu, kupatilo... Sestra je tu veći teret nosila, zato što je bila vrednija od mene što se tiče kućnih poslova. Sećam se, ona je prala na ruke... Grejali smo vodu na šporetu. U srednjoj školi sam bila, sećam se, treća ili četvrta godina, i moja najbolja drugarica tada, pozdravljam je ovom prilikom, Daca iz Lozovika; nešto smo, negde, išle i kaže ona: "Čekaj samo dva minuta da se istuširam i krećemo brzo". Meni nije bilo jasno, kako možeš za dva minuta da se okupaš, to je nemoguće! Kaže ona, pa kad budeš, jednog dana... Svi su znali da ja nemam kupatilo, pa je to bio proces, treba zagrejati vodu, pa dok se snađeš u tom lavoru.... Tako da je meni to bilo "vau", da se neko stvarno za dva minuta okupa - rekla je pevačica.
Na pitanje da li su deca prema njoj bila surova, Rada je rekla:
- U osnovnoj jesu, u srednjoj nisu. Osnovnu ne volim, pogotovo od 5. do 8. razreda. Od 1. do 4. smo bili svi u mom Četerežu, tu smo svi bili siromašni i isti. Onda smo mi iz Četereža prelazili u školu u Žabarima, gde je bilo bogate dece. Nas petoro, šestoro od sela smo doživljavali šikaniranje. Svi se podele, igraju košarku, a tebe niko neće da pozove u tim. Nisi ničiji par kad se bira nešto, na kraju ostaneš sam ili te neko izabere na silu. Ja sam ponosna na sebe zato što sam tu očvrsnula i naučila da moram sama. Možda su mi pomogli tim šikaniranjem - priznala je Manojlovićeva.
- Nikad se nisam žalila zato što ja funkcionišem po principu ako me neko ne voli, ja njega ne volim pet puta više. Ne volim ga, ne treba mi, nisam od onih koje žale za tim što me neko odbacuje. I dan danas tako funkcionišem i to mi mnogo znači u životu, da ne patim, da odsečem neke osobe. Takva sam, mnogo više volim sebe. Neću da te jurim u bilo kom odnosu, ako ti mene nećeš - objasnila je.
- Ona je imala 17 godina kada nam je mama preminula, ali je bila mnogo krhkija i vezanija za nju nego ja. Ja sam bila tatina ćerka, a ona mamina. Ona je bila neko ko do 17. godine nije mogao da zaspi bez mame u krevetu i onda, kao da je deo srca i tela otišao sa njom. Onda sam ja preuzela to... Otac jeste tu, da ti kažem, ali otac je posle godinu dana doveo drugu ženu u kuću, tako da je njemu bilo lepo i on to danas kaže - iskreno je rekla Manojlovićeva.
Priznala je i koliko je njoj i sestri trebalo da prihvate očevu novu ženu, a njihovu maćehu.
- Jako sam bila ljuta, to sam otvoreno pričala. Ne možeš biti srećan kad vidiš drugu ženu za šporetom, sudoperom, gde je stajala tvoja majka. Sećam se, vidim je, radila je nešto, pa ulazi u kuću uveče... Prosto, tu je nekad ulazila majka. Imali smo taj period odbacivanja, odbijanja, ali Suza je nas pridobila time što nikad nije rekla "Vi mene morate da zovete majkom, ja sam vam autoritet". Trebalo nam je dve-tri godine da shvatimo da je ona tu iz ljubavi prema tati - objasnila je.
- Ne možemo da prekinemo život i da sve njih pošaljem pod zemlju, ne možemo živi da se sahranimo, iako ta praznina ostaje. Tata je previše svoj da bi ga zanimala mišljenja drugih osoba, a to sam ja povukla na njega - rekla je Rada.
Glas javnosti/T02S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
