DUGOVI I NEMAŠTINA ZAMALO MU DOŠLI GLAVE: Šmeker devedesetih i tvorac hita '200 na sat' pokušao da se ubije

Nekadašnji pevač Ivan Gavrilović, devedesetih je "žario i palio", nizao hit za hitom, bio miljenik žena i mafijaša, a sva raskoš koju je tada stekao samo je nestala i ostavila ga da se bori za egzistenciju što ga je i navelo da digne ruku na sebe.

Ušao je u rijaliti jer nema posla, a od nečega mora da se živi. Iako je pre više od 20 godina pravio haos gde god se pojavi i zarađivao ogromne pare, kraj devedesetih, početak dvehiljaditih doneo je velike promene za sve, pa i za njega. Od najvećeg frajera i šmekera, za kojim su devojke i žene sekle vene, došao je do osobe koju niko više ne želi da sluša ni gleda. Izvor kaže kako mu je tada bilo i šta je sve radio da preživi.

- Ja sam sa njim bila u dobru i zlu, sve sam faze prošla i mogu da kažem da je Ivan jedan od najjačih likova na estradnoj sceni. To šta je on prošao, može da stane u dve knjige i dva filma. Kada je iz zezanja snimio pesmu "Dvesta na sat" i putem TV Palma preko noći postao zvezda, onda su usledili uspešni albumi, Posela, Mesami i sve ostalo što čini uzlaznu putanju jedne uspešne karijere. Gde god da je došao, čekalo ga je gala i široko. Mafijaši su ga obožavali, sekli su vene za njim. On je njima pevao sve moguće proslave. Kako su oni nestajali jedan za drugim tako je i Ivan počeo da se gubi u novom vremenu. Smena generacije učinila je svoje, pa su mladi počeli da ga gledaju kao pajaca, a ne zvezdu - počinje prijateljica zvezde devedesetih koja otkriva kakvi su to poslovi kojima je on morao da se bavi da bi imao za hleb i račune.

- Posle bombardovanja još je i imao posla, ali dve-tri godine posle sve je stalo. Niko ga nigde nije zvao. Jednostavno nije bio aktuelan. Shvatajući da nema nazad i da mora da traži novo zanimanje, Ivan je posegao za svim i svačim. Jedno vreme je vozio taksi na divlje. Imao je lažnu svetleću reklamu i izlazio je samo kasno noću. Nije to bila neka suma, ali dosta da se preživi. Kada su ga provalili, umalo ga iz udruženja taksista nisu ubili. Pobegao je glavom bez obzira i tada se bacio na rad u hladnjači, sortirao je voće i povrće za velike markete. Radio je dan i noć. Tamo su ga ljudi prepoznavali i baš ga je bilo sramota. Bilo je onih koji su ga maltretirali i zezali: "Evo je propala zvezda, sve je pošmrkao, pa je spao na niske grane. Gde mu je sada Marija Milošević da mu plaća sve? Ko visoko leti, nisko pada, sad mu je i crkavica dobra", ponavljali su ljudi sa kojima je radio. Zbog takvih govorkanja nije mogao dugo nigde da ostane da radi. Nije se svađao, ali nije imao snage da ih sluša kako ga vređaju na pravdi boga - nastavlja pevačeva drugarica koja je bila svedok njegovih jada i muka.

Kaže da je nekoliko puta bio na ivici očaja i razmišljao je da se ubije jer mu ništa ne ide od ruke.

- Jednom je išao u berbu voća, maline su bile u pitanju. Vi ne znate koliko je tu bilo mučenja. Pa je onda prodavao neke bakine antikvitete i stari nameštaj iz njene kuće. Išao je na najlon-pijacu koja se nekada nalazila na Novom Beogradu i badava prodavao vredne stvari. Kada smo se viđali, plakao je kao kiša, nije bilo vedrine u njemu ni energije kakvu sam od njega navikla.

- Ne mogu više ovako, ovaj život ja za mene kazna. Šta god da počnem, ne uspe mi, sve mi propada. Osuđen sam na propast i bedu. Ako mi nešto ne krene od ruke, ja ću da skočim pod voz i rešim se muka. Bolje da me nema nego da se patim kao ulični pas kog svako šutira - pričao je on kroz suze.

Onda su se stvari pre nekoliko godina promenile. Devedesete su oživele, mladi ih obožavaju, slušaju se ludački. Ivan je ponovo stekao slavu i ime. Usledio je i rijaliti i on sada živi sasvim lepo i bezbrižno. Njegovi imaju sve, obezbedio je i ženu i decu - završava Ivanova prijateljica koja je presrećna jer se lepo snašao.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU