LJUDI KOJI SVE ZNAJU, MIT ILI STVARNOST : Šta je Daning-Kruger efekat?
Autor: Glas javnosti
Daning-Kruger efekat je vrsta fenomena koji može da se dogodi baš svakom od nas u nekom životnom trenutku
Ljudski je ponekad pomisliti da smo baš mi neko ko bolje od nekoga nešto ume, može ili želi da uradi jer će rezultat biti bolji. Ali, šta ako tako živite i mislite da ste u svemu sposobniji i bolji od drugih a realno stanje je drugačije?
Treba reći da nema ničeg čudnog ili neuobičajenog u tome da nekad pomislimo kako bi zaista bilo bolje da nešto kažemo ili uradimo umesto onih kojima je to zaduženje ili posao. Kao i sa mnogim drugim poremećajima ponašanja, problem nastaje kada to postane uobičajeni životni obrazac ili matrica, koji onda utiče na svakodnevni život pojedinca. Često i okruženja. Dakle, ponekad smo u pravu i zaista nešto možemo bolje da uradimo od drugih. Ali, kada nam to postane uobičajeni model ponašanja, razvio se Daning-Kruger efekat.
Da bi se kockice mozaika kompletirale i ispunile sve stavke za postojanje ovog sindroma, potrebna je još jedna stavka. Ove osobe zaista veruju da sve to mogu a u stvarnosti ne raspolažu ni znanjem ni veštinama koje treba demonstrirati. Kada treba da dokažu da su sposobniji i vispreniji od nekog drugog za obavljenje zadatka, rezultat izostaje.
Čini se da takvih ljudi nikada više nije bilo oko nas. Tvrde da su stručnjaci, da imaju veštine, znanja i iskustvo, ali kada treba da ih demonstriraju sve nestaje kao mehur od sapunice. Ljudi vole da se hvale. Niko nije imun na lepu sliku o sebi.
Psiholozi kažu da je hvaljenje sebe jedan od mehanizama da prikrijemo svoju nesigurnost i nedostatak samopouzdanja. Problem nastaje kada smo svesni da nešto ne znamo ili ne umemo, ali okolinu jednako čvrsto i samouvereno ubeđujemo da smo baš u tome najbolji i da prostora za dilemu nema. Poseban slučaj su oni koji u svoje moći zaista istinski veruju i misle da su prepuni znanja, a stvarnost ne odgovara istini.
Daning-Kruger predstavlja pojavu u kojoj neka osoba ima nerealno pozitivnu sliku o svojim sposobnostima i veštinama. Čak se u njenoj intepretaciji to i podrazumeva. To se posebno odnosi na dezavuisanje sposobnosti drugih ljudi i onoga što oni mogu da urade. Stručnjaci su definisali i jednu zanimljivu crtu ove vrste „kognitivne pristrasnosti”. Nazvali su ovaj sindrom „dvostrukim prokletstvom” jer ove osobe ne samo da nemaju veštine i sposobnosti za izvršavanje nekog zadatka, već ne mogu prepoznati sopstvenu nesposobnost. U tome je koren njihovog nerealnih pozitivnih predstavki o ličnim sposobnostima.
Glas javnosti/E klinika
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
