Zašto je tebi teže nego tvojoj čukunbabi? Zato što ti moraš da budeš savršena

Udala si se sa 18 godina, izabranog muža su ti pronašli roditelji. Imaš petoro dece jer je tako uobičajeno, a odgajaš ih prema savetima majke, svekrve, zaove, jetrve, komšinice, jer tako moraš.

Takođe moraš da slušaš muža, svekra, devera, brata, pašenoga, kuma… Nakon porođaja (koji se odvija kod kuće uz prisustvo starijih žena), uzimaš bebu, pakuješ je i ideš na polje. Okačiš nosiljku na drvo i počinješ sa kopanjem. Kada napraviš pauzu, dojiš je.

Kada dete prohoda, predaješ ga starijoj braći, sestrama, bakama i dekama, da ga čuvaju dok ti nastavljaš da radiš i tako sve iznova sa sledećim detetom. Kada deca budu neposlušna, zna se – za uvo, ćuška, batine po guzi. Kada su gladna, dojiš ih sve dok imaš mleka, a kada ih odbiješ od dojenja, jedino im preostaje parče hleba. Sve u svemu, tako rade svi, pa i ti.

• Da li sam dobro izabrala muža i oca svoje dece?

• Da li da imam drugo/treće dete?

• Kako da se porodim – kod kuće ili u porodilištu?

• Da li moja beba treba da ima raspored obroka i spavanja?

• Koliko dugo treba da dojim?

• Da li da dete spava u svom krevetu ili sa mnom?

• Da li da ga nosim u marami ili vozim u kolicima?

• Da li da mu dajem organsku ili konvencionalnu hranu?

• Koji način vaspitanja da izaberem?

• Da li da dete ostavim u vrtiću, kod bake ili dadilje?

• Da li sme da gleda televiziju?

• Koliko slatkiša sme da jede?

• Treba li da počne da uči strani jezik?

• Kada treba da počne da se bavi sportom?

• Kada da detetu kupim telefon?

Naravno da prabaku sve to nije mučilo. Ali nije imala mogućnost izbora. S jedne strane, to je užasno i nijedna od nas ne može zamisliti život na taj način. S druge strane, kada ti nije dozvoljeno da samostalno donosiš odluke i snosiš odgovornost za njih, imaš manje briga i griže savesti.

To je jedan od razloga zašto ti je teško. Imaš veliku mogućnost izbora.

Znaš li koji je drugi razlog što ti je teško? Jer zapravo nemaš tako veliku mogućnost izbora!

Pogledaj ponovo gornju listu i razmisli pažljivo o svakom pitanju.

Da li zaista možeš potpuno kontrolisati svaku od tih odluka i njihove ishode? 

Šta ako nisi mogla znati kakav je idealan otac i muž prema tvojim merilima kada si ga birala kao mlada i neiskusna?

Odlučila si se za kućni porođaj, ali tvoja trudnoća je rizična i neophodan je carski rez. Ili si platila vezu u porodilištu, ali i dalje prolaziš kroz teškoće. Ne želiš da tvoja beba mnogo plače, ali i pored svih tvojih naporaka ima grčeve i plače dva sata dnevno. Ne želiš da nametneš strogo vreme za obroke i spavanje, ali da li ćeš moći da se dobro nosiš sa svim tim, da radiš ili da se pravilno brineš o starijem detetu ili deci? Ili želiš da dete ima raspored, ali ne uspevaš da ga sprovedeš onako kako si zamislila? Šta ako ne možeš da dojiš, koliko god se trudila? A šta ako dojenje ne prija tebi i nisi zadovoljna, možda čak postaješ depresivna?

Šta ako živiš u malom stanu i već vam je tesno u bračnom krevetu, pa ne možeš spavati sa detetom, iako to želiš? A šta ako želiš da dete spava u svom krevetu, ali ne uspevaš da ga navikneš na to?

Strašno ti je da dete od godinu dana ostaviš u jaslicama, ali nemaš novca za dadilju? Ili si odlučila da ostaneš kod kuće sa detetom jer misliš da je to najbolje, ali se osećaš usamljeno i čezneš za svojim poslom? Odlučila si da dete ne sme gledati televiziju, ali ga čuva tvoja majka koja ne može bez serija i programa? Ili ti nemaš ništa protiv da dete povremeno gleda televiziju dok obavljaš kućne poslove, ali muž se protivi i osuđuje te zbog toga? Odlučila si da tvoje dete neće imati telefon do puberteta, ali već u prvom razredu je jedino dete u školi bez telefona i počinje da pati. Želiš da dete ide na sport, uči strane jezike i programiranje, ali nemaš dovoljno novca ni vremena za sve to. Ili živiš u mestu gde nema takvih mogućnosti…

Živimo i odgajamo decu sa uverenjem da je sve moguće. Samo treba da izabereš. Možeš sve da kontrolišeš. Samo treba da znaš kako. To se može nazvati “dobrom organizacijom”.

Ali šta ako ne uspevaš? Šta ako misliš da nešto radiš pogrešno? Na kraju krajeva, sve zavisi od tebe, zar ne? Zar ti nije sve dato na poslužavniku? Zašto onda osećaš nezadovoljstvo i zašto tražiš više?

Sa tim uverenjima dolaze i naši ciljevi. Da sve radimo bez greške. Da budemo savršeni roditelji. Da naša deca budu savršena – zdrava, pametna, dobra, uspešna…

I nije čudno što se osećamo kao neuspeh. Kao da nismo dovoljno dobri. Jer naša ideja “dovoljno dobrih” je izvan dosega svakog ljudskog bića.

Nedavno istraživanje je pokazalo da u zemljama sa većom rodnom jednakosti, devojke posebno imaju nisko zadovoljstvo životom. Paradoksalno, svest o svojim velikim mogućnostima i slobodi izbora dovela je do straha od neuspeha. Porast mogućnosti (ili percepcija porasta) doveo je do velikog porasta očekivanja. Ako nismo uspešni, više nije krivica društva koje nas sputava, već naša sopstvena. Krive smo jer nismo uspešne. Primetite li paralelu sa roditeljstvom?

Zapravo, nismo ni mi roditelji, ni devojke u zemljama rodne jednakosti, svemoćni. Mi smo vrlo ograničeni. Ograničeni svojim znanjem, iskustvom, zrelošću, novcem, vremenom, društvenim normama, zakonima, podrškom okruženja, podrškom institucija, političkom situacijom, pa čak i slučajem i srećom. Nismo bespomoćni, ali nismo ni svemogući.

Što pre prihvatiš tu činjenicu, pre ćeš prestati da se osećaš krivom zbog stvari koje ne možeš promeniti. Fokusiraćeš se na ono što možeš. Na primer, prihvatićeš svoju grešivu stranu i shvatiti da ćeš grešiti dok god si roditelj. Naučićeš da vidiš sebe kao nesavršenu osobu, ali sa dobrim mišljenjem o sebi. Postavićeš sebi realnije ciljeve. Oprostićeš sebi što nema samo jedan pravi recept za odgajanje dece, već ćeš pronaći svoj pravi recept. Svaki put kada ti neko servira “mora”, upitaj se da li zaista mora? I kada neko tvrdi da sve možeš (samo je stvar dobre organizacije), zapitaj se da li zaista možeš, ili postavljaš previsoke standarde samoj sebi.

SKINI APLIKACIJU