У славу чварака!

Одржана је традиционална "Сланинијада" у Качареву

Ако питате житеље Качарева у чему је тајна трајања манифестације по којој су постали познати широм Србије, региона, па и Европе, добили бисте исти одговор – марљив рад и укусна храна. Међутим, Сланинијада у Качареву је много више од тога, о чему сведочи 33 године постојања и све већи број посетилаца и излагача који хрле у ово мало војвођанско место ушушкано тик иза Панчева.

Речима је тешко описати мирисе и укусе, још теже гостопримство са којим дочекују госте, како такмичаре, тако и посетиоце на сваком кораку, а, ако на све то додамо и громке аплаузе са којима су признали „пораз“ од произвођача из Брнаковине и Новог Пазара, који су однели победе у својим категоријама у натицању за најбољу сланину, сигурно је само једно – Качарево има душу ко топла циповка. За неупућене и оне који нису још увек пробали, то је карактеристична врста хлеба за Војводину.

На сланинијаду у Качареву нисмо отишли да бисмо вам писали о ценама производа,већ да покушамо да вам дочарамо мали делић атмосфере. Већ по уласку у место, приметно је да су Качаревљани прави домаћини који све држе под конац, од травњака до улица и дворишта, све је било бепрекорно чисто и сређено. Централне улице у којима се одржава манифестација, биле су преплављене рекама људи, којих је без лажне скромности и преувеличавнаја, било неколико хиљада. Мирис роштиља и сувог меса, водио нас је право између штандова и нисмо знали где да гледамо, јер, где год да вас нос и очи понесу, не бисте погрешили.

Сланина ова, сланина она, кобасице, пршуте, буђоле, шунке од по метар и више, кулени, пеглане кобасице, шваргле, пихтије, чварци, они обични и дуван, сиреви неколико врста и наравно, хрскав споља, а мекан ко душа изнутра хлеб... Било је довољно да прошетате кроз штандове са циповком испод мишке и да заређате, јер сваки произвођач је муштерије мамио са сецкањем и бесплатом дегустацијом производа, при чему су добро пуштали руку, што приликом сецкања сланине, што послуживањем чварака.

Кобасице, прављене на лицу места, печене у тањирачи, нестајале су пред гладим посетиоцима у даху.

Но, како је екипа Блица била овде послом, а не због уживања (које није изостало), морали смо мало и да радимо свој посао.

Победници из Новог Пазара, Бранковине и Качарева

Ове године, златни победник у категорији домаће сланине, однео је Душан Павловић из Новог Пазара, док титула у конкуренцији најбоље занатске сланине припала Јовану Павловићу из Бранковине код Ваљева. Награда за најдебљу сланину отишла је у руке мештанина Филиповски Милета, док је најбоља сланина од мангулице припала Инђић Милици из Војке.

У разговору са победницима, сазнали смо да је за најбољу сланину веома важно оно чиме се свиње хране, те да је најбоља храна, она природна, како су нам рекли и Душан Павловић и Јован Павловић.

- Била је веома јака конкуренција, 600 пријављених такмичара. Ја сам рођен у Новом Пазару, у селу Половце, испод Голије и радимо онако како су радили дедови и отац, радимо породично – рекао нам је Душан, иначе агроинжињер, који истиче да је у његовом случају, квалиет победио.

Други Павловић, Јован, већ годинама одлази пут родне Бранковине са неком од награда. Како каже, за добру сланину је тајна у истрајности и дисциплини приликом припреме.

- Тајна је у дугом процесу спремања. Сланина је стајала до шест недеља у соли, а до пре седам дана је сушена. Стајала је на диму, па је вађена на промају и тако неколико пута – каже он, додајући да је до сада узео четири награде у неколико различитих категорија.

На питање о победи, али и о учествовању на следећој Сланинијади, имао је поруку у виду правог такмаца.

Изненађење и за нас, нисмо очекивали. Конкуренција је била јака, али можда је и квалитет рекао своје. На врх се тешко пење, ал је још теже остати на њему – рекао нам је овај прави домаћин и отац три сина из Брнаковине, који поред одличне сланине, има и сјајне домаће кобасице, пршуту и чварке у шта смо се лично уверили.

Кроз Качарево је прошло 500 тона меса и месних прерађевина

У разговору са организатором Миланом Ајдером, сазнали смо да је ове године кроз Качарево прошло преко 100 тона сланине и 400 кила осталих месних прерађевина.

- Увек кажемо да нам је свака година јубиларна, ове године имамо преко 400 излагача - што са сланином, што са осталим прерађевинама. Само сланине имамо преко сто тона, а осталих прерађевина има око 400 тона, дакле, око 500 тона месних прерађевина овог тренутка има у Качареву, каже Ајдер.

Љути Сремци и тајна добре сланине

Такмичари највише долазе из Срема, па им мало и није било свеједно кад им је измакла титула за најбољу сланину, те нам је одао како сремци и нису најбоље поднели пораз, али да је жири ипак на крају рекао своје. Осврнули смо се и на тајну добре сланине.

- Тајна је, прво да свиња једе здраву храну. Онда да та сланина буде добро усољена, и на крају добро расољена. Сланина кад се соли она одлежи, али мора вишак соли да оде из ње, и да се она пре него што почне да се сушење расољава. А најважнији је ветар, кретање ветра, циркулација ваздуха, а ми овде у Банату, хвала Богу, не мањкамо са тим, имамо кошаву – каже нам он на крају.

Гости из Словеније

На Сланинијади смо попричали и са Андражом Шешоком, Словенцем из Литија, који је у Качарево дошао у друштву 200 Словенаца да би примио специјалну плакету од организатора као дугогодишњи пријатељ и гост. Оно што нас је ипак највише занимало јесте ко има бољу сланину и месне прерађевине, Срби или Словенци.

-Знате како, свако има своју рецептуру и укус, и нама паше српска сланина- рекао нам је он кроз смех.

Забава и за младе и за старе

За најмлађе ученсике Сланинијаде била је организована трка прасића "Ухвати ме ако можеш", где су прваци из основне школе имали задатак да прасићима помогну да стигну до циља и то у две категорије - трка мангулица и трка обичних прасића.

Са друге стране, они мало старији су уживали у богатом културно-уметничком програму на централној бини, где су након наступа фолклорних друштва имали прилике да зањишу уз тактове Банета Крстића и његове групе "Гарави сокак" .

За оне најхрабрије, било је уприличено и такмичење у једењу слалнине умочене у љуте сосове. Од шест такмичара, до краја такмичења остало је њих четворо - једна девојка и три младића, који су на велико изненађење организатора стигли до краја. Наиме, и такмичари и организатори су сланину и сосеве окарактерисали као ватру, па и не чуди податак да је победник, младић из Новог Сада, истрчао са бине чим је његова победа озваничена.

Да је сланина била добра, уверили смо се. Да је суво месо било добро, такође смо се уверили. Да је екипа Блица уживала током снимања репортаже, види се на видео снимку. Да ли ћемо доћи и идуће године у Качарево на Сланинијаду?

Наравно.

SKINI APLIKACIJU