Teška priča oca i sina: "Davali su mu 7% šanse da preživi"

Tri godine nakon što je ostao bez nogu, Toni Bošnjaković, paraolimpijac iz Hrvatske, dobio je sinčića rođenog sa cerebralnom paralizom...

Toni  (41) je oduvek voleo sport i njime se bavio, ali nakon tragedije 2014. kada je pao pod voz, izgubio je oba stopala. Na početku mu je bilo rečeno da će biti osuđen na štake i druga pomagala, ali za njega to nije bila opcija.

Borac kakav je, Toni je počeo intenzivno da trenira i ubrzo se odlučio da počne i da se takmiči. Bio je biciklista, atletičar trkač, trijatlonac, nordijski skijaš i završio kao bijatlonac. Iza sebe ima brojne uspehe, među kojima je i prva međunarodna parabiatlonska medalja, ali i nastup na Paraolimpijskim igrama u Koreji. Tri godine posle nesreće postao je i otac ali njegov sin se rodio s cerebralnom paralizom.

Od tada Toni ima samo jedan cilj - rehabilitacija sina, jer mu je cilj bio da maleni prohoda do polaska u školu.  

- Evo, baš je pre dve nedelje je prohodao. Celu smo zimu zbog hladnoće bili manje-više kod kuće, a onda, čim je malo sunca izašlo, rekao sam mu da izađemo. Otišli smo u park i on tamo kao da je eksplodirao. Prohodao je bez ikakvih pomagala. Danas napravi 200-300 metara sam, a da se ni za šta ne drži. Svi koji nas znaju, kada ga vide, plaču. Niko ne može da veruje - ponosan je tata Toni.

Dodaje i da je njegovom sinu otkad je prohodao jako poraslo samopouzdanje.

- Sada je probio tu mentalnu barijeru i shvatio da može da ostvari i one stvari za koje je mislio da su jako teške. To je jako bitno - naglašava Toni. Ne krije da je njegov Vinko (7) tokom odrastanja i napornih treninga koje je prolazio s ocem, puno puta hteo da odustane.

- Dete je to. Ono ne razume zašto mora toliko da vežba. Ja sam znao kad sam izgubio noge za šta se trudim, ali on ne. Morao sam dugo i strpljivo da ga uveravam da je to za njegovo dobro. To je bilo pitanje ustati, ili ostati u kolicima zauvek. Sad se sav taj trud isplatio - rekao je Toni. Prisetio se i dana kad su mu lekari govorili da su šanse da mu sin prohoda tek 7 posto.

- Prvo sam odlučio da ga dignem na noge. U početku uopšte nije mogao ni da stoji a onda mu je uspelo da odstoji delić sekunde. Pomislio sam: Ako može da stoji delić sekunde, uspećemo i sekundu. I uspeo je. Potom je stajao dve pa tri sekunde. Na kraju je stajao jedan minut. Takav je bio naš put. Od jedne sekunde do druge, pokušavali smo izvući maksimum iz života i iz sebe samih - rekao je hrabri otac.

A za sve mu je, kaže, motivacija upravo njegov sin. Toni je uzor i drugim ljudima oko sebe što su pokazale njegove brojne akcije i potezi.



Glas javnosti/A03S

SKINI APLIKACIJU