SRPKINJA DETE BACILA "KAO SMEĆE U REKU" I NIJE SE POKAJALA: Zoricu je čudom spasla jedna žena, koju je srela posle 30 GODINA

Neverovatna sudbina žene koju je majka bacila u reku kao bebu pokazuje da su nekada gotovo nemoguće situacije, zapravo, moguće.

Žena iz Srbije bila je na privremenom radu u Nemačkoj, tamo se zaljubila u jednog dečka sa kojim se ponekad viđala. Iz te romanse nastala je Zorica Strbac (50) koju je zbog nesmotrenosti i bezosećajnosti majke zadesila teška sudbina. Naime, odmah po rođenju majka ju je stavila u torbu i bacila niz obalu reke, samo spletom gotovo nestvarnih okolnosti ostala je živa.

Zorica je rođena 3. avgusta 1969. godine u 3:57 sati u bolnici u Augzburgu. Majka, inače Srpkinja koja je radila u Nemačkoj, navodno je krila trudnoću koja je bila rezultat povremene ljubavne veze, piše nemački Bild.

Nedelju dana nakon rođenja, majka je sa bebom napustila bolnicu.

- Osoblje klinike ponudilo je majci da me ostavi tamo. Ona nije bila spremna za bebu, nije imala nikakve stvari i opremu za mene - ispričala je Zorica.

Međutim, umesto da potraži pomoć, majka je stavila novorođenče u torbu, zatvorila je i ušla u taksi.

- Bacila me je kao đubre - rekla je Zorica. Torba je pala dva metra niz obalu reke Lek, ali nije upala u vodu.

- Grmlje me je spasilo - dodala je Zorica.

Nekoliko sati kasnije majka i sin, koji su tuda prolazili, videli su torbu preko koje su milele bube i drugi insekti. Unutra su pronašli Zoricu.

Majka je ubrzo uhapšena. Kako je tada rekla da se kaje, puštena je iz zatvora posle godinu dana. Bild piše da je nakon toga Zorica ipak vraćena majci, a kada je imala tri godine, uzeo ju je otac.

Dugi niz godina Zorica nije znala šta joj je majka uradila. Počela je da istražuje i uz pomoć lokalnih novina, saznala je istinu.

- 2003. godine pronašla sam je preko oglasa u novinama u Srbiji i otišla sam tamo. Našle smo se lice u lice posle toliko godina. "U šta buljiš, zar me ne prepoznaješ?" pitala me je na srpskom. To je bio poslednji put da sam srela majku - rekla je Zorica.

Zorica se i danas pita zašto je majka htela da je se reši.

- Šta sam joj uradila? Bilo mi je užasno kada sam videla drugu decu koju su roditelji grlili i koja su bila srećna. To je bio pokušaj ubistva - rekla je ona.

Druga deca su zbog toga bila zlobna prema njoj.

- Govorili su mi da sam ionako smeće i pošto me nije želela ni majka, ne žele me ni oni. U pubertetu sam se osećala suvišnom, pitala sam se zašto sam uopšte i preživela - ispričala je žena.

Prema njenim rečima, majka se nikad nije pokajala zbog onog što je uradila.

- Ona za mene više ne postoji - rekla je Zorica, koja sada živi u opštini Nizte, i poručila drugim očajnim ženama da potraže pomoć. Sada ima porodicu sa kojom živi u Nemačkoj - polusestru, zeta i sestričinu, a pre nekoliko godina upoznala se sa ženom koja ju je spasla sigurne smrti.

Susret je bio neverovatno emotivan, ni jedna nije mogla da zadrži suze, dugo su se grlile i ponavljale kako ne mogu da veruju kako ih je sudbina spojila.

Posle svega, Zorica smatra da bi njen život izgledao mnogo drugačije, da je majka nije ostavila i to na surov način, ali poručuje svima da nikada ne odustaju od borbe za bolje sutra, jer samo hrabre prati sreća.

Glas javnosti / KO4S

SKINI APLIKACIJU