Preterano razmišljanje o budućnostIi izaziva anksioznost kod mnogih ljudi
Autor: Glas javnosti
U današnjem svetu, gde budućnost deluje kao zagonetka sa previše nepoznatih, nije neobično da se mnogi od nas zapitaju šta nas čeka iza ugla.
Od ekonomskih turbulencija i potencijalnih zdravstvenih kriza do globalnih klimatskih promena i geopolitičkih previranja, izgleda da se lista potencijalnih briga nikada ne smanjuje. Ovaj konstantni tok "šta ako" scenarija često nas uvlači u vrtlog anticipatorne anksioznosti, stvarajući osećaj da se borimo protiv nečega što ne možemo ni da vidimo, a kamoli da kontrolišemo.
Ali, kako nas istorija i stručnjaci uče, suočavanje sa ovim unutrašnjim nemirima nije nemoguća misija. Dr Mirijam Pris, specijalista psihosomatske medicine, podseća nas da, iako možda ne možemo uticati na globalne događaje, imamo snagu da oblikujemo naš lični svet. Ovo znači da se specifični strahovi, oni koji tište naš svakodnevni život, mogu prevazići sa pravim pristupom i razumevanjem.
"Strah je bio ključan za naš opstanak kroz evoluciju," objašnjava psihijatar i psihoterapeut dr Andreas Hageman, dodajući da je anksioznost danas često odgovor na percepciju pretnje, a ne na stvarnu opasnost. Ovo znači da naša unutrašnja borba često potiče iz načina na koji interpretiramo svet oko sebe, bazirano na našim ranijim iskustvima i uverenjima.
Razumevanje ovoga može biti prvi korak ka prevazilaženju anticipatorne anksioznosti. Prihvatanje i poštovanje naše anksioznosti, umesto pokušaja da je potisnemo, može biti ključno, savetuje Pris. Ovo ne znači da se predajemo strahu, već da priznajemo njegovu prisutnost kao deo ljudskog iskustva, što može biti oslobađajuće samo po sebi.
Da bismo dalje ublažili osećaj anksioznosti, važno je uvesti aktivnosti koje nam pomažu da se oslobodimo stresa. Bilo da je to redovno vežbanje, druženje s prijateljima, ili praktikovanje tehnika opuštanja, cilj je da pronađemo način da se psihički distanciramo od negativnih misli i osećaja koji nas pritiskaju.
Međutim, za neke ljude, uprkos svim naporima, anksioznost može postati preovlađujuća i ometati svakodnevni život. U takvim situacijama, Pris naglašava važnost otvorenog razgovora o svojim osećajima i traženja podrške, bilo od porodice i prijatelja ili profesionalaca. Kognitivno bihejvioralna terapija pokazala se kao efikasna u lečenju anksioznih poremećaja, dodaje Hageman, podsećajući nas da pomoć postoji i da je dostupna.
U vremenu koje je ispunjeno neizvesnošću, važno je zapamtiti da nismo sami u našim borbama. Deljenjem iskustava i strategija suočavanja, možemo pronaći put ka unutrašnjem miru i stabilnosti, čak i kad spoljni svet deluje haotično.
Glas javnosti
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
