Presuda Dodiku je put u pravnu samovolju

Ovakav ishod ne može se posmatrati kao izolovan pravosudni akt, već naprotiv, deluje kao deo šireg političkog instrumenta za disciplinovanje neposlušnih i legalno izabranih predstavnika jednog naroda u BiH.

Odluka Apelacionog veća Suda Bosne i Hercegovine da potvrdi prvostepenu osuđujuću presudu predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku u predmetu koji se odnosi na navodno nepoštovanje odluka visokog predstavnika predstavlja korak sa ozbiljnim političkim i bezbednosnim posledicama.

Ovom presudom, ne samo da se podriva ustavna pozicija jednog od legitimno izabranih lidera jednog entiteta unutar složene državne strukture Bosne i Hercegovine, već se otvara opasan prostor za nove tenzije, destabilizaciju i podrivanje mira u regionu, prenosi Politika.

Predmet protiv Dodika baziran je na njegovoj odluci da ne primenjuje odredbe visokog predstavnika Kristijana Šmita, čiji legitimitet je sporen ne samo u institucijama Republike Srpske već i na širem pravno-političkom nivou. Sudeći po navodima u optužnici, Dodik je od 1. do 9. jula 2023. u Banjaluci nastavio sa zakonodavnim aktivnostima uprkos takozvanim zabranama visokog predstavnika, što je tumačeno kao krivično delo.

Presuda koja je usledila, međutim, ne može se posmatrati kao izolovan pravosudni akt. Naprotiv, ona deluje kao deo šireg političkog instrumenta za disciplinovanje neposlušnih i legalno izabranih predstavnika jednog naroda u BiH. Takav potez može biti tumačen i kao pokušaj da se putem pravosuđa utiče na unutrašnjepolitičke procese u Republici Srpskoj, ali i da se stvori klima straha, pritisaka i pravne nesigurnosti.

Doneta presuda Miloradu Dodiku!

Posebno zabrinjavajuće je to što se presuda donosi u momentu pojačanih regionalnih napetosti i sve učestalijih spoljnih intervencija u unutrašnje stvari zemalja zapadnog Balkana. Iskustva pokazuju da se ovakvim postupcima ne rešavaju problemi, već produbljuju sukobi, radikalizuju stavovi i ugrožavaju krhke institucionalne ravnoteže uspostavljene posle Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Umesto da bude faktor stabilizacije, pravosuđe u Sarajevu ovom presudom šalje poruku da ne prihvata dijalog i dogovor u okvirima entitetskih i državnih institucija, već da se odluke mogu nametati bez političkog konsenzusa. To je put u pravnu samovolju, a ne u demokratiju i vladavinu prava.

Konačna pravna odgovornost za ovakve odluke ne leži samo unutar Suda BiH, već i na međunarodnim akterima koji podržavaju ili ćutke aminuju ovakve procese. Ako je cilj pravde mir i stabilnost, onda se postavlja pitanje — ko i zašto želi da ih ugrozi ovakvim presudama?

Odgovor na to pitanje odrediće budući politički tok ne samo u Republici Srpskoj i BiH, već i u čitavom regionu.

Glas javnosti/ P02S 

SKINI APLIKACIJU