Potresna priča naše influenserke: Ćerka joj ispala kroz prozor i poginula, a osam meseci kasnije, devojčicinog oca su ubili

Otvoreno progovorila o tragedijama sa kojima se suočila.

Influenserka Milica Mumđić ljudima je poznatija kao „mittzzza“, kako se potpisuje na društvenim mrežama. 

Ona je nedavno otvorila dušu i progovorila o tragedijama koje su je zadesile, a njena priča malo koga je ostavila ravnodušnim.

„Trudim se da budem dobro i dobro mi ide, nekada skrenem sa tog puta, ali brzo se vratim“, rekla je ona na početku razgovora u jednoj emisiji.

„Postala sam majka odmah nakon završetka srednje škole. Emocije su mi bile podeljene kada sam saznala da sam trudna, nisam želela dete u tom trenutku, planirala sam fakultet i to je za mene bio šok… Strahinju sam upoznala slučajno u jednom kafiću, počeli smo da se družimo i ušli smo u vezu. Uradila sam test i saznala sam da sam trudna. Pozvala sam ga da mu kažem, otišla sam kod njega na posao i napravio mi je picu u obliku srca. Bio je presrećan, spetljao se nešto… Od starta naše veze smo stalno bili zajedno, uglavnom se nismo razdvajali i nije bio problem da krenemo zajedno da živimo. Bilo mi je teško da se odvojim od majke, ali nismo daleko. Svi su bili uz nas, niko nije pravio nijedno pitanje, pomagali su nam. Radio je za porodicu, trudio se, ali se nismo slagali. Svađe su bile iz sitnica, terali smo inat jedno drugom“, pričala je Milica.

„Nisam bila ljubitelj dece, ali kada sam Kasiju ugledala, od prvog trenutka sam bila opčinjena njom, to je bila ljubav na prvi pogled. Suze su mi automatski krenule kada sam ugledala Strahinju i tatu ispred porodilišta. Strahinja je dosta radio i nije mogao da bude tu, nije bilo izvodljivo da bude toliko prisutan kao ja“, nastavila je priču ova devojka.

„U decembru 2021. godine je dete poginulo. Veče pre toga je prvi put upoznala Deda Mraza, spremili smo se za spavanje, bila sam emotivna, plakala sam od sreće i jutro nam je počelo divno, mazile smo se… Prvi put da nisam uzela telefon da je snimam. Tog dana je bilo sunce, ptice cvrkuću, kao da je bilo proleće, bile smo u šetnji. Otvorila sam prozor da se stan izluftira, prekoputa nas je bio pet-šop, obožavala je da se penje na taj prozor da gleda životinje. Bila sam oprezna do tog dana, ne znam šta mi je bilo u glavi, nisam razmišljala o posledicama, bilo mi je bitno da samo spremim njenu užinu pred spavanje i tri minuta je bilo mnogo. Bila je u dnevnom boravku, igrala se. Samo sam čula kola hitne pomoći i razmišljala sam da treba da odem do nje da se ne uplaši. Pogledala sam u igračke i videla sam da ona nije tu, sve mi je bilo jasno, ali nisam htela da poverujem u to. Pogledala sam dole, mnogo je ljudi bilo, ona je samo ležala. Istrčala sam i samo sam pitala da li je živa“, pričala je ona kroz suze.

„Rečeno mi je da mora da se prebaci u Kragujevac, javila sam roditeljima i Strahinji i odmah smo krenuli tamo. Nije joj bilo pomoći. Odmah sam krenula da mrzim sebe, pitala sam se kakva sam majka. Molila sam se da bude dobro, iako sam znala da to nije moguće. Mozak je odmah prestao da joj radi, srce je još uvek radilo. Nisu nam dali da je vidimo, ali nismo odustali, rekla sam joj da je volim najviše na svetu i da ne mogu da budem toliko sebična, kada neko gore piše naš život… Posle dva dana su nam javili da je preminula, kao da je čekala da je mi pustimo. Svet nam se srušio. Koliko god da sam se trudila da živim, samo sam preživljavala, nisam imala volju ni za čim, bila sam na lekovima, imala sam napade. Nisam htela da izlazim iz stana jer me vezuje najlepše uspomene. Posle mi je bilo teško, volela sam da budem na tom prozoru i kada priđem, to me pokosi. Nisam mogla da budem tamo, otišla sam sa Strahinjom u Ribnicu. Najgore što je moglo da mi se desi sam doživela. Posle nekog vremena sam otišla u stan sama i suočila se sa svim. Pustila sam njen omiljeni program i samo sam sedela tu“, nastavila je ona svoju potresnu priču.

„Strahinja i ja smo raskinuli da ne bismo živeli u nemiru, morala sam da presečem jer nije išlo. Nismo hteli više da mučimo jedno drugo. Prvo su mi javili da je imao konflikt sa jednim dečkom, da je uboden i da nije ništa strašno. Malo posle toga su javili da nije preživeo. Iako nismo bili zajedno, ljubav prema njemu nije prestala, bio je otac mog deteta. Nije mi bilo realno da je posle osam meseci i on nestao u sekundi. On je tada imao 23 godine“, nastavila je ona dalje.

„Dosta njih me je osuđivalo što sam odmah nakon Strahinjine smrti našla dečka. Dušan mi je velika podrška. Prepustila sam se, zaljubljena sam, on se trudi da svaki dan budem srećna i nasmejana jer je svestan koliko mi je teško. Trudi se da ne osećam prazninu koju imam. Tugovanje nije samo biti u crnom i ne izlaziti iz kuće. Mogu kroz pesmu da tugujem, piće, svaki osmeh… Zbog nje sam nasmejana jer znam da me gleda. Neću da budem slaba ispred drugih, makar mislili da sam bezosećajna. Ne volim da me neko sažaljeva. Srećna sam jer su svi moji dobro i što pomažemo jedni drugima. Srećna sam zbog sadašnje veze, suze kratko traju. Jedan deo sreće je zauvek oduzet od mene, ali sam se sa tim pomirila i idem dalje“, zaključila je Milica u emisiji „Da li… sa Dalilom“.

SKINI APLIKACIJU