ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ СТАРИЦЕ КОЈА ЈЕ ИЗГУБИЛА СВЕ У ЖИВОТУ: НЕСРЕЋЕ СУ СЕ РЕЂАЛЕ ЈЕДНА ЗА ДРУГОМ, А КАО ЈЕДИНИ ЛЕП МОМЕНАТ ИЗ ЖИВОТА ПАМТИ ПОВРАТАК КУЋИ ( ФОТО)

У интервјуу за документарни филм о прогону Чечена након Другог светског рата, најстарија жена на свету присетила се детаља бруталне депоратције народа којем и сама припада. Коку Исамбулова (129), упркос својим годинама, памти дан када је пре скоро 75 година њен народ протеран са својих огњишта.

Према руском пасошу и документима на основу којих прима пензију, Исамабулова је рођена 1. јуна 1889. године. Када су депортације почеле 11. фебруара 1944, она је имала 54 године.

- Био је то лош дан, хладан и мрачан. Ушли смо у воз и одвели су нас. Нико није знао где. Вагони су били препуни - људи, прљавштина, смец́е, измет били су свуда - присетила се Истамбулова.

Наглашавајуц́и окрутност Стаљинове акције, поновила је на свом матерњем чеченском језику да је било измета у вагонима.

- Нисмо смели нигде да идемо - додаје.

Koku Istambulova 129 χρονών μια μακροζωία που δεν είναι ευλογία - https://t.co/pqweiyc4OL pic.twitter.com/mqn1c8eMMc

— sfirixtra team (@sfirixtragr) June 3, 2018

Према њеним речима, девојчице и младе девојке умирале су од пуцања бешике јер су се стиделе да да се олакшају у препуном возу. Оне које су то ипак урадиле, старије жене су окружиле да би сакриле њихову срамоту, али то није било најгоре што је видела.

- Током пута, мртва тела су само избачена из воза. Нико није могао да сахрани мртве. Пси су их јели мртве. Мој свекар је тако избачен из воза - каже она и додаје да су их стражари у возу хранили трулом рибом.

Ни живот након присилне депортације није био лак за Чечене, протеране са својих огњишта јер је Стаљин тврдио да су сарађивали са нацистима.

- Речено нам је да смо лоши људи и зато смо морали да одемо. Не знам због чега смо патили. Нисам осец́ала кривицу - каже најстарија жена на свету.

Tras 128 años de cruel existencia, Koku Istambulova, la persona más vieja del mundo, está harta de seguir viviendo una vida repleta de guerra, exilio y miseria. Una longevidad que, en sus palabras, "no es un regalo, sino un castigo de Dios". https://t.co/BAZhi4d0EL pic.twitter.com/W9f6NAtgBx

— magnet (@magnet_es) May 17, 2018

Живот обележен трагедијама

Њен дуги живот обележила су и личне трагедије. Истамбулова је изгубила два сина.

- Није било доктора, нико их није лечио. Мој млађи дечак је брзо преминуо по рођењу. Такве ствари су се догађале у свакој породици. Када су се жене порађале, деца су често умрла, јер није било акушера, само суседа и пријатеља. Ја сам сачувала само ц́ерку Тамару - кроз сузе је рекла.

Њена јединица родила је шесторо деце који су јој потом изродили16 унучића и праунучића. Тамара је преминула пре неколико година, а Медина (15), праунука најстарије жене на свету која сада брине о њој, каже да се Коку никада није опоравила од тога.

- Након њене смрти, Коку је остала готово слепа. Једва хода сада. И сада када се сец́а своје ц́ерке, моје баке, она се узнемири. Плаче онолико пута дневно када се пута сети ц́ерке - каже Медина.

Времешна старица никада није ишла у школу, јер је како каже, радила од раног детињства.

- Никада се нисам школовала. Бринула сам се за краву, пилиц́е. Копала сам земљу у башти и наставила да копам...сваки дан - рекла је она.

Сакупљала је памук и кукуруз и неговала млађу брац́у и сестре. Као дете сећа се да се играла са лутком која је била направљена од одеће њеног ујака. Имала је црвене ципеле и беле чарапе које јој је купио отац на вашару. То је била прва и последња лепа одец́а у њеној краткој младости.

- Отац је био болестан, а онда се и мајка разболела. И бака је била болесна. Ја сам била најстарија. Како сам могла да их оставим? - објашњава зашто се касно удала за човека из суседног села.

- Нисам га познавала. Али сам га заволела. Шта друго можеш да радиш када си у браку? - пита се она.

Имајући све у виду, јасно је због чега је раније изјављивала да не памти ниједан срећан дан у свом животу. Ипак, у разговпору са екипом документарног филма за који је говорила сетила се једног и то оног када се коначно уселила у свој дом након повратка из принудног егзила.

- Питате да ли сам имала један срец́ан дан у животу. То је био дан када сам први пут ушла у моју куц́у. Била је врло мала, али то је био мој дом. Направила сам је сама. Најбоља куц́а на свету. Живела сам тамо 60 година - рекла је она.Њена праунука додаје да је њена пра бака мешала земљу и воду, додавала суве штапове, траву и камење и на крају све офарбала у бело.

Глас јавности/ Блиц.рс/ од 15.10.2018.

SKINI APLIKACIJU