Posmatranje prirode kao lek za svaku boljku
Autor: Glas javnosti
Samo posmatranje drveća i druge vegetacije oslobađa od stresa, kaže primarijus dr Elizabet Paunović. – Urbane oaze mogu da pomognu u rešavanju problema pre pojave bolesti na način koji se zove primarna zdravstvena prevencija
Danas je jasno da moderan način života u gradovima pogoduje sve većoj rasprostranjenosti hroničnih nezaraznih bolesti koje se mogu sprečiti načinom života i ličnim navikama ‒ mentalne bolesti, gojaznost, kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2 i rakVekovima je poznato da kontakt sa prirodom može da bude blagotvoran i obnavljajući po zdravlje. Veze između zelenih površina i zdravlja prepoznate su kroz istoriju, a bile su i jedna od pokretačkih snaga pokreta urbanih parkova u 19. veku u Evropi i Severnoj Americi.
‒ Sa sve većom urbanizacijom, prepoznavanje ovih veza postaje sve značajnije. Kada kažemo zelena površina u gradovima, misli se na razne tipove zelenila, ali i prostora oko vodenih površina, a sa aspekta pozitivnog uticaja na zdravlje potrebno ih je posmatrati i u kontekstu celina sa vodenim (plavim) površinama ‒ kaže za „Politiku” primarijus dr Elizabet Paunović, penzionisana direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Ona ističe da nije reč samo o parkovima, već tu spada i zelenilo pored puta i barijere za vegetaciju duž ulica ili železničkih šina. Tu su i male urbane zelene površine poput bašta i mini-parkova i igrališta, zeleni krovovi i fasade, urbane livade, zeleni putevi i staze za šetnju i biciklizam... U takve površine naša sagovornica ubraja i objekte za rekreaciju i gradsko baštovanstvo, i dodaje da je i neophodna dostupnost urbanih šuma i prirodnih divljih područja.
Danas je jasno da moderan način života u gradovima pogoduje sve većoj rasprostranjenosti hroničnih nezaraznih bolesti koje se mogu sprečiti načinom života i ličnim navikama ‒ mentalne bolesti, gojaznost, kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2 i rak. Ove bolesti nisu samo glavni faktori koji utiču na zdravlje i blagostanje, već i povećavaju troškove zdravstvene zaštite, ali i smanjuju produktivnost, kada je reč o radnoj populaciji. Otuda su one važan činilac koji utiče i na ekonomski društveni razvoj.
‒ Mnoge takve bolesti povezane su sa hroničnim stresom i faktorima načina života, kao što je nedovoljna fizička aktivnost. Urbane zelene površine mogu da pomognu u rešavanju problema i pre pojave bolesti na način koji se zove primarna zdravstvena prevencija, delujući na faktore koji su izazivači zdravstvenih problema. Ovaj preventivni način smatra se efikasnijim pristupom od jednostavnog suočavanja sa posledicama lošeg zdravlja koje su mnogobrojne i ekonomski veoma skupe ‒ tvrdi dr Paunović.
Ona podseća da postoji niz dokaza u publikovanoj stručnoj naučnoj literaturi o višestrukim prednostima urbanih zelenih površina, delovanjem kroz različite mehanizme i sa potencijalno različitim pozitivnim uticajima na različite populacije. Veliki deo naučne zajednice nudi dokaze o tome da kontakt sa prirodom, recimo samo pogled na prirodna okruženja, može imati pozitivan efekat na čoveka sa visokim nivoom stresa, prevodeći ga u pozitivnije emocionalno stanje aktivacijom autonomnog nervnog sistema koji je odgovoran za oporavak od stresa, a koji se zove parasimpatikus. Njegova aktivacija dovodi do osećaja razvoja prijatnijih osećanja i opuštanja.
‒ Japanske studije pokazale su povezanost između poseta šumama i korisnih imunoloških odgovora, uključujući i stvaranje proteina koji se u imunom odgovoru bore protiv raka. Ove studije sugerišu da imuni sistem može imati koristi od opuštanja koje pruža prirodno okruženje kroz kontakt sa određenim fizičkim ili hemijskim faktorima u zelenom prostoru ‒ objašnjava „Politikina” sagovornica.
Pored ovih direktnih uticaja, vegetacija se smatra i sredstvom za smanjenje zagađenja spoljašnjom bukom, uglavnom u oblastima sa gustim saobraćajem kao što je i naš glavni grad. Dokazi o blagodetima urbanih zelenih površina na izloženost zagađujućim materijama u vazduhu u gradovima poput Beograda su opšte poznati.
‒ Drveće i druga vegetacija mogu smanjiti nivoe zagađujućih materija u vazduhu i smanjiti atmosferski ugljen-dioksid kroz skladištenje i sekvestraciju ugljenika. Kada govorimo o kvalitetu života i zdravlju urbanih stanovnika, poremećaji i obolevanje uzrokovani toplotom su jedan od sve većih problema javnog zdravlja prema procenama Svetske zdravstvene organizacije ‒ navodi Paunovićeva.
Efekat takozvanog urbanog toplotnog ostrva može biti ozbiljna opasnost po zdravlje tokom toplotnih talasa i ekstremnih toplotnih događaja, koji poslednjih godina pogađaju i Beograd. Naime, svedoci smo zamene vegetacije nepropusnim, betonskim površinama koje upijaju toplotu, a zatim je zrače.
‒ Izloženost prekomernoj toploti povezana je sa povećanim obolevanjem i umiranjem, posebno među ranjivim subpopulacijama, kao što su starije osobe. Istraživanja ukazuju da parkovi mogu ublažiti urbanu toplotu u širim okolnim urbanim područjima. Uključivanje vodenih površina u zelene površine može pružiti još veće efekte hlađenja ‒ zaključuje primarijus dr Elizabet Paunović.
Glas Javnosti/ P02S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
