Voli ih čitav život i ne boji ih se. Još kao dečak je skupljao zmije i donosio ih kući. Prva zmija, loptasti piton, stigao je još 1998. godine iz Afrike.
„U ovom trenutku imamo oko 300 do 400 zmija. Trenutak je i kad se rađaju nove mlade, pa ne mogu tačno i da ih prebrojim. Najčešće se drže loptasti pitoni, mada ja najviše držim udove. Loptasti piton je inače najčuvanija zmija u zatočeništvu, zato što ne raste veliki“, kaže za RTS vlasnik odgajivačnice zmija Predrag Radosavljević i dodaje da su ove zmije toliko popularne jer variraju po bojama i mutacijama.
Temperatura u podrumu je uvek oko 26 stepeni, a da bi ih nahranio Predragu je nedeljno potrebno oko 150 glodara. Za neke ljubimce je bio posebno vezan.
„Omiljene su mi bile Sneža i Aleksandra. Aleksandra je imala pet i po metara i ona je nažalost preminula odavno, pre nekih 15 godina. A Sneža je uginula 2017. godine i ona je imala pet metara i 80 kilograma“, seća se Radosavljević.
Njegova deca igraju se sa zmijama kao sa domaćim životinjama.
Lea Radosavljević kaže da se ne boji zmija: „One nisu uopšte opasne, naročito ove koje mi držimo. I moj brat i sestra isto vole da ih drže“.
„Moji drugari često dolaze ovde i pitaju da se igraju sa zmijama“, priča Vuk Radosavljević.
Ne treba da se bojimo zmija, kaže Peđa. Jer one ujedaju samo iz straha i veoma retko, a to, dodaje, ne boli.
„Taj prvi utisak koji je uglavnom negativan obično preraste u oduševljenje. Oni se oduševe, jer vide da nije ljigava, nije hladna, da neće da ih pojede, neće da ih ujede, neće da ih ugrozi i onda većina njih zapravo zavoli zmije. I većina i komšiluka i prijatelja kad god dođu obavezno siđu da vide je l’ imam nešto novo“, objašnjava Predrag.
Druženje sa zmijama počelo je kao igra, pa postalo hobi, a zatim preraslo u posao. Danas ih uglavnom prodaje ili iznajmljuje za snimanje reklama, muzičkih spotova ili raznih emisija.
33 min