Memoari najpoznatijeg svetskog ljubavnika na 3700 stranica: Kako je Kazanova izgubio nevinost!?

Anonimni darodavac, za kojeg se samo pretpostavlja da je biznismen, u ime Bibliotheque Nationale de France platio je za "Histoire de ma Vie" (Priča mog života), koje je Casanova počeo da piše 1789.- oko sedam miliona evra. Nacionalna biblioteka Francuske dobila je originalne, rukom pisane, memoare venecijanskog ljubavnika za koje se verovalo da su nestali u vihoru Drugog svetskog rata

Kazanova: Što se tiče žena, ona u koju sam bio zaljubljen uviek je mirisala dobro, a što se obilnije znojila, to mi je miris bio slađi." U društvu tog anđela patio sam kao u paklu. Iako neprestano u iskušenju da utopim njeno lice poljupcima...svesno sam izbegavao da je uhvatim za ruke; da sam  mogao da je poljubim samo jedanput, celo moje biće poletelo bi u nebo, jer sam postao zapaljiv poput slame...

 Najslavniji ljubavnik svih vremena Đakomo Kazanova, opet pleni pažnju i slama srca svih žena na planeti. Iz ambisa "nestalog", nenadano pojavili su se njegovi originalni "izgubljeni" memoari u kojima, on, venecijalnski ljubavnik, do detalja obelodanjuje, na 3700 stranica - šta je prava ljubav, šta je prava strast, i šta je pravi džentlmen...

Na tim, požutelim stranicama, koje će uskoro postati "svačija svojina" ne web stranicama, otkriva ono što je iz štampanih verzija izbacivano, obelodanjuje kako je sa 11 godina u manastiru izgubio nevinost...

Daklo, Đakomo Kazanova.

Opet.

"U društvu tog anđela patio sam kao u paklu. Iako neprestano u iskušenju da utopim njeno lice poljupcima...svesno sam izbegavao da je uhvatim za ruke; da sam  mogao da je poljubim samo jedanput, celo moje biće poletelo bi u nebo, jer sam postao zapaljiv poput slame. Kad je otišla, nisam mogao verovati da sam odoleo; no kako je moj apetit za lovorikama nezasitan, nisam mogao dočekati iduće jutro kako bih nastavio tu slatku i opasnu bitku. Plitke žudnje mladog muškarca čine odvažnim; snažne strasti ga zbunjuju.

Ovaj kratki pasus tek je delić od 12 svezaka i čak 3700 požutelih stranica, verovatno najslavnijih memoara na svetu.

Autor, najslavniji ljubavnik, ili bar tako slovi, svih vremena, čuveni Đakomo Kazanova...Ili je imao odličnu pi-ar službicu, ko će ga znati. I, bilo kako bilo, on, zapravo njegovi tekstovi, ponovo su u centru pažnje.

Nacionalna biblioteka Francuske dobila je originalne, rukom pisane, memoare venecijanskog ljubavnika za koje se, sve do nedavno verovalo da su nestali u vihoru Drugog svetskog rata.

Anonimni darodavac, za kojeg se samo pretpostavlja da je biznismen, u ime Bibliotheque Nationale de France platio je za "Histoire de ma Vie" (Priča mog života), koje je Casanova počeo da piše 1789, oko sedam miliona evra.

Najskuplji rukopis svih vremena puna dva veka držan je, dakle, negde, pod ključem, dok su verzije koje su se povremeno pojavljivale, uglavnom, bile značajno izmenjene, iskasapljene, ispeglane od bilo kakve direktnije naznake seksa i bluda.

Kazanova je za života napisao više od 20 literarnih dela. Ipak, njegovi memoari, otkad su napisani, privlačili su, normalno, najviše pažnje. Jer, u njima autor, direktni "izvršilac", detaljno opisuje svoje osvajanje 122 žena, najmanje jednog muškarca i sasvim sigurno jedne opatice.

Kazanova, redovni posetilac venecijanskog, španskog, francuskog i britanskog dvora, svakako je znao s rečima.

Jednom prilikom je rekao kako je "znatiželja tri četvrtine ljubavi", a svoju opsednutost ženama opisao je sljedećim rečima:

"Što se tiče `ena, ona u koju sam bio zaljubljen uvek je mirisala dobro, a što se obilnije znojila, to mi je miris bio slađi."

Ali, ako izložba njegova kapitalnog dela bude dobro odrađena, otkriće čoveka koji je bio mnogo više od zavodnika; mnogo promišljeniji nego što bi se mislilo znajući za njegovu reputaciju.

Da ne bi poludeo, ili umro od tuge, počeo je da piše memoare. Pisao je 13 sati na dan, punih devet godina.

Memoari pokrivaju razdoblje od Kazanovinog rođenja do 1774. godine. Veruje se, da ih je sam Casanova, neposredno pre smrti koju je predosetio, dao suprugu svoje rođake, Karlu Angioliniju u maju 1798. Karlo je umro 1808., a rukopis je ostavio ćerki Camilli koja ga je prodala 1821. nemačkom uredniku Friedrichu Arnoldu Brockhausu. On je objavio francusko izdanje, koje je uredio Jean Laforgue, no Laforgue je falsifikovao - promenio  Kasanovina politička i religiozna uverenja i cenzurirao seksualne pikanterije. Na temelju ovih izdanja, objavljeni su svi prevodi do 1960. Te  godine, u saradnji Brockhausa i francuske kuće Plon, prvi put je objavljen originalni rukopis.

Kuriozitet je da original gotovo nije doživeo objavu. Zapakovan u više kutija, preživio je savezničko bombardovanje Nemačke 1945. u podrumu Brockhausove firme koji je bio u potpunosti uništen. Brockhaus je potom organizovao da kutije budu prokrijumčarene iz grada u američkom vojnom kamionu.

O kupovini se prvi put počelo pregovarati u jesen 2007., kada je direktora francuske nacionalne biblioteke Brunu Racinea nazvao francuski ambasador u Berlinu i rekao mu kako "tajanstveni ambasador" želi s njime da razgovara o rukopisu. Ispostavilo se da je "poslanik" zapravo predstavnik nemačke izdavačke kuće Brockhaus.

Hubertus Brockhaus izjavio je nemačkim medijima kako je srećan da je mogao da pročitai rad - u potpunosti ispisan autorovom rukom, na njegovom drugom jeziku, francuskom.

Kazanovin život bio je "izložen" u jesen 2011., a još tada je počelo planirano i  digitalizovana prezentacija tog originalnog rukopisa, tako da su se mogle čitati i na intemetu (uglavnom, preko Projekta Gutenberg), dostupne oštećene ili ne baš i originalne verzije.

Oni koji ga proučavaju već decenijama tvrde kako je Kazanova, više od zavodnika, bio čovek koji je volio žene. Sa ženama nikada nije prekidao, nego je rastanak bio sporazuman, a kad bi se dogodio, nije bilo slomljenih srca niti osvete. Eventualno, ponešto tuge.

Tražio uvek - majku!?

 Đakomo Kazanova rođen je u Veneciji 2. aprila 1725. kao najstarije od šestoro dece dvoje glumaca. Otac je umro dok je još bio mladić, a kad je Đakomo imao godinu dana, majka Zaneta dala ga je baki na čuvanje i posvetila se glumačkoj karijeri.

Ostatak svog života, Kasanova je, smatraju stručnjaci, tragao za majčinskom ljubavlju koja mu je tako iznenadno bila uskraćena.

Sestra Betina ga je zavela kad je imao samo 11 godina

Ironija ili ne, ali Đakomo je prvo želeo da postane sveštenik?! Ljubav prema ženama otkrio je dok je živeo sa svojim prvim učiteljem u Padovi, opatom Gozzijem.

Opatova mlađa sestra, Bettina, zavela ga je kad je imao samo 11 godina.

"Devojka me na prvu zadovoljila, iako nisam znao kako. Ona je bila ta koja je, malo po malo, u moje srce ulila prve iskre koje će kasnije postati strast kojoj ne mogu odoleti", zapisao je.

O konkretnom činu zavođenja piše:

"Jednog jutra došla je u moj krevet noseći par belih čarapa koje je sama isplela; nakon što mi je počešljala kosu, rekla mi je da ih mora isprobati na meni kako bi proverila da li je u nečemu pogrešila...Navlačeći čarape, rekla mi je da su mi bedra prljava i odjednom ih počela prati bez moje dozvole...

Bettina je, u svom žaru za čistoćom, otišla predaleko, a njena znatiželja probudila je u meni sladostrane osećaje, koji nisu prestali sve dok nisu mogli biti jači. Onda smiren, palo mi je na pamet da sam počinio zločin i da je zamolim za oprost..."

Vrlo brzo postalo je jasno kako Đakomo neće da napravi karijeru unutar Crkve, pa je postao vojnik, kockar, violinist... Poslednjih 12 godina života Casanova je proveo u egzilu, izolovan, na smrt se dosađujući na poslu bibliotekara u dvorcu u Duxu koji se danas nalazi na teritoriju Češke.

(Glas javnosti - Vladan Dinić)

SKINI APLIKACIJU