DUBOKE POSLEDICE PO PSIHU: Nemačka studija o tome kako rat i izbeglištvo utiču na radni vek decenijama unazad
Život
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Ratna iskustva mogu ostaviti duboke posledice po radni vek onih koji su bili pogođeni ratom i one se često ispoljavaju tek pri kraju poslovne karijere – utvrđeno je studijom Instituta za svetsku ekonomiju iz Kila, u Nemačkoj, koji je analizirao podatke o ranjenima, zatočenima i prognanima iz Drugog svetskog rata.
- Iz rezultata istraživanja se daju izvući lekcije za rat u Ukrajini, na primer o očekivanim nedostacima ratnih veterana u poslovnom životu ili integraciji izbeglica na tržište rada - rekao je ekonomista i koautor studije Sebastijan Braun, preneo je Dojče vele.
On je sa kolegom analizirao iskustva Nemaca rođenih između 1919. i 1921. koji su kasnije radili u Zapadnoj Nemačkoj. Čak 95 odsto muškaraca tih godišta je učestvovalo u Drugom svetskom ratu, prenosi portal Ekapija.
Studija se još bavi izbeglicama koje su krajem Drugog svetskog rata imale između dve i 60 godina.
- U pogledu poslovne karijere izbeglice su najpre imale teži put. Tek kad se privredno čudo zakotrljalo, smanjili su se nedostaci izbeglica (s istoka Evrope) na tržištu rada spram domaćeg zapadnonemačkog stanovništva - dodao je on.
Studija takođe pokazuje da ljudi koji su bili ranjeni u ratu tek u starijoj dobi smanjuju radni angažman, verovatno jer tada zdravstvene tegobe pojačano izlaze na videlo.
Na poslovni uspeh ratne povrede nisu imale uticaja, navodi se u studiji, a pritom su i vojnici s telesnim nedostacima kojima je amputiran deo tela ili koji su oslepeli su posle povratka iz rata uspeli da nađu posao.
- No kod tih ljudi zdravstveni problemi u starijoj dobi dolaze ranije do izražaja i jači su, tako da njihova radna sposobnost znatno opada posle 50. godine - rekao je Braun.
Podaci ukazuju da su bivši vojnici svojevremeno ispitivani i o psihičkim posledicama rata, međutim, gotovo niko nije naveo da je patio od depresije.
Po njegovim rečima, s obzirom na sukob Rusije i Ukrajine, očekuje se da ruski i ukrajinski ranjenici neposredno posle rata neće nedostajati na tržištu rada, već tek onda kad se ti veterani budu približavali penzionisanju.
Kako pokazuje studija, onaj ko je zbog zarobljeništva tek kasnije mogao da počne radni život, u poređenju sa ostalima, je po pola godine kasnije išao u penziju – verovatno da bi nadoknadio propušteno.
SKINI APLIKACIJU
.png)
