Bila sam SAMOHRANA MAJKA U BRAKU i rešila da se razvedem
Autor: Glas javnosti
Biti roditelj nije lak zadatak, ali kada se nađete u braku gde sav teret roditeljstva i vođenja domaćinstva pada na vaša ramena, osećaj iscrpljenosti i usamljenosti može postati nepodnošljiv.
Jedna Tara je, uprkos društvenim očekivanjima, odlučila da prekine brak i pronađe sreću, jer je shvatila da je bolje biti sama nego osećati se usamljeno u zajedničkom životu.
„Jesi li dobro?“ pitao me moj tadašnji suprug – tada smo još bili u braku i odgajali decu. Trepnula sam i pogledala ga. „Zašto?“
„Već pet minuta pereš ruke“.
„Oh“, rekla sam, zavrnula slavinu i obrisala ruke peškirom, dok me je obuzimao osećaj da sam udata samohrana majka.
U braku zajedno, u roditeljstvu samostalno
„Razvela sam se jer sam bila umorna od toga da budem udata samohrana majka.
Razmišljala sam o svim stvarima koje treba da obavim tog dana i pokušavala da shvatim kako ću sve postići, i očigledno sam se izgubila u mislima dok sam prala ruke. To popodne moje mališane je čekao pregled kod lekara, a ja sam brinula i o tome da treba da ponesem dovoljno užina, pelena i rezervne odeće.
Trebalo je da pozovem zubara i zakažem njihov prvi pregled. Morala sam da odgovorim na najmanje osam hitnih mejlova vezanih za posao. Kasnila sam s rokom.
Trebalo je da pošaljem nekoliko paketa poštom, kao i da ostavim neke stvari u vrtiću pre nego što krenem na posao. Uz to, morala sam da popunim formular za njihovog logopeda, a rajsferšlus na jednom od rančeva bio je pokvaren i trebalo je da nabavim novi. Ostajali smo bez toalet papira, a trebalo je i da razgovaram s vaspitačicom u vrtiću o tome da li spavaju u vrtiću.
Dnevna lista obaveza u mojoj glavi samo se širila i širila. Čim bih jednu stavku precrtala, četiri nove bi se pojavile.
Nije bilo ni 6 ujutru, a već sam osećala teret svega što treba da obavim kako mi pritiska ramena. Moj tadašnji suprug je pokušavao da razgovara sa mnom, ali nisam mogla da obratim pažnju.
„Samo mi reci šta treba da uradim“, govorio mi je moj tadašnji suprug više puta. „Ne mogu da znam ako mi ne kažeš“, dodao bi.
Prema istraživanju Pew Research centra, 63% očeva smatra da provode premalo vremena sa svojom decom“, priča ona.
Lekcija vredna života
foto: Pixabay
„Udala sam se za svog tadašnjeg supruga jer je bio pametan i sposoban. Upravljao je timom zaposlenih i redovno se bavio rasporedima i logistikom, ali tu istu inteligenciju i veštine nije preneo na našu decu i porodični život.
Nisam čarobno znala koliko užina, obroka, flašica, kompleta odeće, pelena, vlažnih maramica i kreme za pelensku regiju treba da pošaljem u vrtić. Pročitala sam uputstva koja su nam poslali kući i savesno ih pratila, dok moj partner to nije radio.
Verovala sam — i nadala se — da će i on to raditi. Ali nije. Samo je pretpostavio da ću ja preuzeti sve na sebe, i jesam. A to me je skupo koštalo.
Borila sam se pod nevidljivim, ali opipljivim teretom mentalnog opterećenja, a efekti su bili razarajući.
Znate, napustila sam svog tadašnjeg supruga.
Napustila sam ga iz mnogo razloga (VELIKIH razloga poput njegove upotrebe droga, finansijske nevere i zlostavljanja), ali čak i da to nije bio slučaj, i dalje bih ga ostavila.
Ostavila sam ga jer je svaki put kada bi me video kako zakazujem preglede, čitam obaveštenja iz vrtića, upisujem njihove školske aktivnosti u kalendar, slažem odeću, kuvam, istražujem nove proizvode, čitam knjige o roditeljstvu ili pakujem torbu za pelene, odlučivao da ne učestvuje. Odlučivao je da ne bude deo toga“, navodi Tara.
foto: Pixabay
Pomoć, ljubav, razumevanje
„Razvela sam se jer je svaki put kada je odlučio da ne pomogne, pokazivao da me ne voli i ne ceni.
„Pomažem!“ govorio bi. To je bio refren našeg braka. Svaki put kada bih iznela svoje brige, iscrpljenost, stres i osećaj preopterećenosti, odgovarao bi: „Pomažem!“
Ili, još gore, rekao bi nešto poput: „Treba da budeš srećna što radim koliko radim. Ne znam nijednog muža koji radi ovoliko za svoju porodicu.“ Nije razumeo. Nikada nije ni mogao.
Nisam želela da mi pomaže, jer to je podrazumevalo da mentalni teret nije njegov, već moj. Podrazumevalo se da su sve obaveze moje, a on mi „čini uslugu“ kada „pomaže“. Ja sam želela da učestvuje, da bude moj partner u odgajanju dece i vođenju domaćinstva. Želela sam da više ne budem sama, da ne legnem svake večeri u krevet s osećajem da nisam dovoljno uradila i da nikada neću moći dovoljno da uradim.
Želela sam da prestanem da se osećam kao udata samohrana majka.
Ako već moram da radim sve sama, zašto da budem udata? U čemu je poenta?
Zato sam otišla. Nikada nisam zažalila. Mislila sam da hoću. Posebno nakon što sam neprestano slušala kako će mi biti „teže“ kada budem „zaista“ sama.
Bila sam sama, ali nisam se osećala usamljeno kao što sam se osećala u toj vezi. Bila sam srećnija kao razvedena samohrana majka nego što sam ikada bila kao udata samohrana majka“, podvlači Tara.
Glas javnosti /N07S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
