Svaki deo ove biljke je lekovit

Čičak livadska "lepotica" svojim kukicama obožava da se kači za sve što se nađe u njenoj blizini, a veoma je cenjena u tradicionalnoj medicini.

Kod čička je lekovit svaki deo, koren, listovi i seme. Dvogodišnje korenje prikuplja se u proleće i jesen, listovi dok su mladi, a seme pošto sazri. Rasprostranjen je svuda, ali najbolje uspeva na neobrađenom zemljištu, pored puteva i po atarima van naselja. Cveta od juna do avgusta, a njegovi lekoviti delovi jesu mladi listovi, zrelo seme i dvogodišnje korenje koje se sakuplja u proleće ili jesen. Čičak obiluje ugljenim hidratima i inulinom, a sadrži i etarsko ulje, gorke materije, sitosterol i mnoge druge korisne supstance zbog čega se koristi za regeneraciju teško oštećenih tkiva. 

Koren čička deluje protiv otrova, pospešuje izlučivanje urina i znoja, a čisti i krv. Koristi se i za lečenje polnih bolesti, svih vrsta čireva, gihta i zastarelih reumatskih oboljenja. 

Reumu ublažava napitak, koji se dobija od jedne supene kašike sitno iseckanog korenja i lišća kuvanog u 0,5 l vode pet minuta. Pošto se ostavi poklopljen od 10 do 15 minuta, a potom procedi, napitak se pije ujutru i uveče po dve supene kašike. Čičak se koristi i u slučaju trovanja živom. 

Ova biljka je efikasna i kod ćelavosti, čajem od korena se dobro istrlja koža glave, a svaki drugi dan namaže čičkovim uljem. Na ovaj način se stimuliše rast kose. Čaj se sprema tako što se u litri vode skuva supena kašika iseckanog korena čička. Kod opadanja kose ovaj čaj se pomeša u istoj razmeri sa jabukovim sirćetom.

Mast od čičkovog korena preporučuje se za opečenu kožu, čireve, rane i lišajeve. Dobija se kada se koren očisti i opere, isecka na komadiće i istisne tako da se dobije što više soka. Pomeša se sa nesoljenom, prepranom i kroz gazu proceđenom svinjskom mašću u razmeri koja će da rezultira gustom kašastom masom. Mast se čuva u frižideru, u keramičkoj posudi (nikako u metalnoj) i dobro zatvorena. Nekoliko puta na dan nanosi se na problematičnu kožu.

Mlado lišće čička koristi se kod zapaljenja želuca i nadutosti, kao i kod osipa, čireva, gnojnih rana i ranica u ustima. Napitak se preporučuje za ispiranje usne duplje, ujutru i uveče po jedna šoljica. Sprema se tako što se 10 g suvog lišća kuva pet minuta u litri vrele vode.

Seme ima jače dejstvo od korena i lišća, posebno je efikasno za spravljanje čičkovog ulja, koje se koristi protiv peruti i opadanja kose. Priprema se tako što se šaka suvog i samlevenog semena sipa u bocu, prelije sa 2 kašike alkohola (90 %) i ostavi da odstoji 14 dana. Zatim se doda 3 dl maslinovog ulja i ponovo ostavi četiri nedelje na toplom mestu, uz povremeno mućkanje. Da bi alkohol ispario, boca se ne zatvara čepom već gazom.

Čičak ne sadrži skrob, već polusaharid inulin zbog čega je idealan za regulisanje nivoa šećera u krvi. Dijabetičari bi svako jutro na prazan stomak trebalo da popiju po jednu rakijsku čašicu tinkture od čička.

Ova lekovita trava stimuliše regeneraciju jetre i čisti je od toksina.

Izvor:novosti.rs

SKINI APLIKACIJU