Glas Javnosti

AGROINFO: Saznajte kako da odaberete pravi kazan za pečenje rakije!

Život
Autor: Glas javnosti

Kazan za pecenje rakije moze biti razlicitih konstrukcija da li će biti prevrtač ili klasični, šerpar ili lončar, manji ili veći? Da li ćemo ložiti na drva ili koristiti gas, otkriva nam Armin Tot, koji se proizvodnjom i preradom voća bavi godinama.

Izrada rakije za vlastite potrebe, ali i za tržište koje sve više ceni ovo alkoholno piće, podstaklo je mnoge da se sami odluče za destilaciju. Aparati za pecenje rakije nazivaju se kazani (alambici, destilatori).

Za proizvodnju vrhunske rakije potrebno je uzimati samo fiziološki zrelo, neoštećeno i dobro čuvano voće. Prezrelo, oštećeno i plesnivo voće sadrži manje šećera i ima lošu aromu, pošto prezrelo voće brzo gubi aromatične komponente. Izuzetak od ovog generalnog pravila čine šljive i kruške viljamovke čiji prezreli plodovi sadrže više aromatičnih materija i daju kvalitetniju rakiju. Prof. Armin Tot iz Pančeva se proizvodnjom i preradom voća bavi već desetak godina i ima svoje zasade. 

S koliko pažnje pristupa ovoj temi, dokazuje što je Tot krenuo od samih početaka pečenja rakije na ovim prostorima - još od dolaska Turaka i donošenja ove tehnike i kazana. "Do tada se mahom pila medovina, odnosno vino od meda, a na Jadranu i vino od grožđa pod uticajem Rimskog carstva", podseća Tot i dodaje kako se pojavom prvih kazana počinje da se destiliše upravo medovina i vino, što su koristili kao lek, a kasnije i kao dezinfekcijsko sredstvo. Takvu rakiju su dodavali vodi kako bi ona bila zdrava za piće. 

Tipovi i grupe kazana 


Tot kaže kako generalno razlikujemo par tipova i nekoliko grupa kazana, a da bismo mogli da napravimo vrhunski destilat, odabir adekvatnog pomagala ima važnu ulogu.

"Prema načinu rada imamo prevrtače i klasične kazane mada i sami prevrtači polako odlaze u prošlost jer je na klasičnom daleko komforniji rad. Dodatno, na njima postoji takozvani 'kapak' koji svojim internim refluksom dodatno utiče na kvalitet rakije", naglašava profesor Tot.  Klasične razlikujemo po konstrukciji kao šerpare i lončare.

"Šerpari su plitki i široki pa im otud naziv jer podsećaju na šerpu, a lončari su duboki i uski. Praksa je pokazala da su šerpari daleko bolji od lončara", takvo je Totovo iskustvo. 

Pojašnjava kako jedan takav kazan mora da ima odnos dna i dubine od oko 1:3 i napominje da se radi uglavnom o kazanima od 80 do 500 litara zapremine, dok manji i veći od ovih uglavnom imaju nepovoljniji odnos ili čak budu lončari. Sam kvalitet kazana zavisi i od debljine dna, zatim stranice kapka, dužine parovodne cevi, zapremine kondenzatora kao i njegove vrste, najbolji kazani moraju da imaju dno debljine šest ili čak osam milimetara.

Kao jedan od vrlo bitnih elemenata Tot spominje i kapak koji bi morao da ima od 12-22 odsto zapremine kazana, a poželjnije je da vrednost bude i veća. Podrazumeva se danas da svaki kazan mora da ima mešalicu, ispusni otvor, a oni bolji i usipni. Oni najnovije generacije imaju i sistem za pranje i kontrolu, koji nisu obavezni, ali, kaže Tot, svakako olakšavaju rad. 

Same kazane proizvode strolarske radionice i zanatilije pa tako razlikujemo mašinske i kovane kazane.

"Kovani, ali dobro otkovani su skuplje i kvalitetnije rešenje jer su, kao prvo, uvek deblji da bi se mogli kovati, a samim kovanjem se menja struktura bakra koji postaje čvršći na uvijanja i udarce pa je tim i dugotrajniji."

 

CEO PRILOG PROČITAJTE NA SAJTU AGROINFO

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR



 


AKTUELNE VESTI S MREŽA



HOROSKOP