Srpske filmadžije bi mogle ostati bez 20 do 40 odsto novca ako Tramp uvede carine Holivudu
Autor: Glas javnosti
Carine koje je u poslednje vreme nametnuo predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp uticaće podosta na bruto domaći proizvod (BDP) Srbije.
Ugrožen je izvoz uglavnom robe, odnosno guma, čelika, hrane za pse i mačke i drugih koje su beležile rast. Iz Privredne komore Srbije ovim privrednicima se savetuje da se okrenu drugim tržištima ili da se radi na merama podrške izvoznicima. Sva je prilika da će ovo uticati da rast BDP-a bude manji u Srbiji. Na vest da je Tramp naredio, ali ne i još uvek sproveo, naredbu da se svi filmovi proizvedeni van SAD ocarine sa 100 odsto, nameće se pitanje koliko će tarife štetiti ovom sektoru usluga. I ova industrija zabave mogla bi da doživi ako ne pad, a onda stagnaciju u ovoj godini.
Prema podacima PKS, Srbija je značajno konkurentnija na američkom tržištu kada je reč o izvozu usluga, sa prosečnim godišnjim rastom od 25 odsto u periodu 2020-2024. godine. Samo u 2024. godini, prihodi od izvoza usluga dostigli su 1,8 milijardi evra.
„U hipotetičkom scenariju Srbija bi bila pogođena srazmerno obimu postojeće razmene sa SAD, koja je u prethodnim periodima činila izmedju 20-40 odsto ukupnog novca koji upošljava domaće produkcijske kapacitete. Ali kompleksnost ove hipoteze nije šta bi se desilo sa Srbijom, vec splet različitih drugih zakona i regulativa koje bi morale da budu dotaknute i promenjene da bi se tako nešto uopšte desilo. Ono što može da bude trenutni efekat ove vesti jeste da će investitori i holivudski studiji biti nervozni u donošenju bilo kakvih dugoročnijih odluka i razvijati svoje interne alternativne strategije. A ne treba zanemariti i povezanost filmske industrije u SAD sa finansijskim tržištima, tako da uzburkanost finansijskog tržišta usled predsedničkih najava poslednjih meseci ima mnogo jače kratkoročne efekte na filmsku industriju od same hipoteze uvođenja carina,“ kaže Milica Božanić, izvršni direktor Srpske filmske asocijacije.
Na pitanje kako bi ovakve carine izgledale u praksi, većina radnika na filmu nije umela da nam odgovori, jer kako i sami kažu – nikome nije jasno.
A sudeći prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz filmskih ostvarenja je rastao za Srbiju.
Vrednost izvoza filmova
RZS raspolaže podacima samo o izvozu kinematografskih dela i TV programa kojima raspolaže odeljenje statistike spoljne trgovine. Statistika kulture raspolaže isključivo podacima o uvozu filmova, ne i o izvozu. Slično važi i za proizvodnju filmova, samo osnovni podatak da li je većinski ili manjinski srpska koprodukcija, bez podataka s kim je koprodukcija rađena, objašnjavaju iz RZS.
Od 2019. godine kada je izvoz ka svim zemljama iznosio 8,2 miliona dolara, izvezeno je ukupno 5.000 dolara u SAD. Naredne godine od sedam miliona dolara izvoza u SAD je otišlo 10.000 dolara, 2021. 13.000 dolara od ukupnih 5,99 miliona dolara. Potom sedam miliona dolara ukupnog izvoza u 2022. od toga je 15.000 dolara izvezeno u SAD. U 2023. od 11,8 miliona dolara, 13.000 dolara je bio izvoz u Ameriku i 2024. izvezli smo u SAD 10.000 dolara od ukupnih 7,2 miliona dolara.
„Sad sa ovim tarifama mi možemo da se pozdravimo sa saradnjom sa SAD, ali mislim da to neće zaživeti. Ti političari su postali jako moderni, obećavaju svojoj grupi glasača, na primer, da će se u Americi proizvoditi automobili. To je nemoguće, ljudi neće hteti da rade za te plate, jer zato se ta prozvodnja i prebacila u manje razvijene zemlje, gde je jeftinija radna snaga. Ogromna količina filmova se na primer snima u Kanadi. U Nemačkoj, Češkoj, Velikoj Britaniji se snima velika količina filmova. Ili recimo da scenario mora da se prilagodi jer je radnja filma u Španiji,“ kaže Igor Turčinović, producent i glumac.
Nemir u Holivudu
Edvina Forkin ima preko dvadeset devet godina iskustva u filmskoj i televizijskoj produkciji. Trenutno je kreativna producentkinja i izvršna direktorka kompanije Treehouse media LTD. Edvina je nagrađivana producentkinja i ima solidno iskustvo u filmu, digitalnim i onlajn medijima. Prema njenom mišljenju carine je nemoguće sprovesti, jer niko i ne zna šta to znači.
„Teško je zamisliti kako bi to funkcionisalo pravno i sa nedostatkom pravih detalja. Industriji je potrebno planiranje i vođstvo iz kreativnih i logističih razloga. Mislim da nije dobro razmislio ili razgovarao sa liderima američke industrije. Verujem da su mu potrebni podsticaji, a ne carine i haos. I nadam se da će promeniti mišljanje kada sasluša lidere PGA, SAG i sindikata SAD. Predložene tarife su dovele do zabune i nemira u Holivudu, ali i industriji u celosti. U odnosu na Srbiju neposredna budućnost će biti stanje na čekanju dok se stvari ne razjasne, ali je publici potreban sadržaj i raznovrstnost pa će sve sve smiriti,“ kaže Forkin. I prema njenom mišljenju, pre će se ići na podsticaje za filmsku industriju, nego na carine i tarife.
I da sve može da se završi sa drugačijim ishodom, videli smo u primerima koje nam je Tramp sam i dao, kao na primer pregovorima za smanjenje carina ili nekada čak i potpunim odustajanjem od prethodne najave.
Božinović i naglašava da treba imati u vidu i vrstu projekata koji se snimaju kod nas, što su uglavnom projekti nižih budžeta koji verovatno nikada ne bi mogli da budu snimljeni u SAD, ali i nefinansijske razloge poput lokacija, autentičnosti priče ili kreativnog tima zbog kojih neki biraju da snimaju u regionu.
„Takođe tu je i činjenica da neke američke firme imaju svoje povezane firme ili predstavništva u zemljama regiona. Kao sto je Milenium Film u Sofiji, ili Netflix-ov hub za Centralnu Evropu u Varšavi. Važnije pitanje je kako Srbija može da unapredi svoje podsticajne mere kako bi ostala privlačna filmska destinacija. Postojeći sistem podsticaja nece biti dovoljan, pogotovo u okvirima u kojima trenutno funkcionise, odnosno posustaje da bude pouzdan. Ovo je pitanje za nas važno već poslednjih godinu dana, i bilo bi jedina prava reakcija i tema na vesti o promeni američke politike ka filmu. Jednostavno rečeno, manji broj projekata će imati luksuz da snima van SAD, a konkurencija zemalja će biti daleko veća nego sto je sada,“ kaže Božinović.
Kako bi u praksi moglo da izgleda snimanje filmova ukoliko Trampove carine zažive, a Srbija zbog brojnih problema ne bude mogla da pruži podsticaje za filmsku industriju?
„Gomila producenata neće hteti da snima, već će da se snalaze, da prijave firmu u inostranstvu pa da prodaju svoje filmove. I ne znam kako je to izvodljivo, kako odrediti carine. Pošto on vlada dekretom i sve izgleda potpuno nenormalno, da se pitam šta se dešava. Verujem da će se studiji već truditi da postignu dogovor. Jer ovo sve vuče Ameriku u izolaciju, te zato mislim da je ovo neodrživo. Osim toga, rekao je i da će da zaustavi rat u Ukrajini za 24 sata, ali ni to se nije desilo“, kaže Turčinović.
Glas javnosti /N011S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
