Ovo je prava istina kako je nastala TOMINA PESMA koja je proslavila SILVANU: Umešan i Armenulić
Autor: Glas javnosti
Posle televizijskog prikazivanja filma "Toma" ponovo su se uzburkali duhovi prošlosti i boemskog načina života Tome Zdravkovića. Trougao Silvane, njenog muža i Tome posebno je privukao pažnju javnosti.
Iako je kroz mnoge scene opisan život Tome Zdravkovića, ovaj film je ipak više fikcija nego što je istinita priča.
Pored nekoliko scena koje su izmišljenje, jedna od njih je ona o tome kako je Toma napisao kultnu pesmu za Silvanu.
Te sudbonosne večeri 1956. Silvana je upoznala Tomu, saznala je da je iz sela došao na audiciju, da nije prošao i da nema novca da se vrati do kuće. Pevačica mu je velikodušno pomogla, a trinaest godina kasnije, na papiru iz konobarskog bloka u beogradskom hotelu "Slavija", mamuran, napisao je i reči i melodiju za pesmu "Noćas mi srce pati", koja je Armenulićevu dovela do vrhunca slave.
U trenucima kada je Silvanina karijera stagnirala, desio se još jedan sudbonosni susret sa Tomom. Ovoga puta nije bilo pod velom mraka kao ranije u Leskovcu. Sve se odigralo u cik zore, u Silvaninom i Radmilovom stanu, da Zdravkoviću ne ispari inspiracija i da u duetu sa Armenulićevom završi ono što je započeo na papiru konobarskog bloka. Da tužnim rečima doda i tužnu melodiju.
"Sudbonosan trenutak za karijeru Silvane Armenulić bio je povratak jednog njenog starog poznanika. Onaj mršavi, promrzli momčić iz leskovačkog parka, kojemu je Silvana svojevremeno pružila utočište i čiji je nesumnjiv muzički talenat ona prva otkrila, pojavio se sada u Beogradu kao prvi narodnjački kantautor.
Bio je to Toma Zdravković, najkontroverznija i najdramatičnija figura novokomponovane narodne muzike. Nemiran, nesređen, sklon piću i lutanju, on se u mnogome razlikovao od ostalih zvezda iz svoje okoline, koje su se već uveliko stabilizovale, stišale domazluk i borile se za društveni prestiž. On je u sebi nosio neki jad, neko osećanje promašenosti, težio je nekakvim dalekim horizontima, koje je nazirao, ali kojih se, osećao je, nikada neće domoći... Govorio je o poeziji Kine (ne o kineskoj poeziji), raspinjao se između osećanja, koja su ga davila, i svesti o nemoći da sam te emotivne bujice kanališe i umetnički uobliči. Nalazio je ljude za koje mu se činilo da poseduju sve ono što je njemu nedostajalo, oduševljavao se, euforično trčao klaviru i grozničavo sricao nebeske melodije, da bi ubrzo sve cepao i bacao, u trenucima sumnje i potištenosti...
Silvana je želela da mu pomogne opet, mada verovatno njegovo ponašanje nije najbolje razumela.
- Eto, Tomi Zdravkoviću sam, kad mi je bilo najteže, pomogla. Pa sam mu i cipele, i košulju, i odelo, i kaput kupila. Dovoljno je da se setim detinjstva, pa da svakog razumem - rekla je ona jednom prilikom.
Toma je komponovao za Silvanu na svoj način, usplahireno, konfuzno... O tome je lepo posvedočeno u jednom novinskom napisu:
Bilo je to jednog letnjeg jutra. Negde oko šest časova, Radmila je trglo zvonce na vratima. Kada je otvorio, ugledao je Tomu Zdravkovića. Bio je tužan i umoran. Radmilo je primio starog prijatelja, iako je vreme bilo neuobičajeno. Probudio je Silvanu da skuva kafu. Toma je tada seo za klavir i stvorena je danas svima znana melodija...
Melodija Noćas mi srce pati. Sa tom i još nekoliko pesama Tome Zdravkovića Silvana je doživela vrhunac slave. Sentimentalnosti tih pesama dodavala je i sopstvenu sentimentalnost. Time je i tumačila svoj veliki uspeh.
- Pevam sa osećanjem. U svakoj pesmi nastojim da pronađem nešto što je zajedničko sa mojim životom i onda, dok pevam, ja to duboko proživljavam. Kad pevam, na primer, pesmu o jednoj ruži i jednoj suzi i kažem: Rane moje teške kako da prebolim?, publika shvati da je to iskreno, iz duše. Verujte, ja nisam u stanju da glumim - pričala je svojevremeno Armenulićeva."
SKINI APLIKACIJU
.png)
