EKSKLUZIVNI INTERVJU SA GORANOM KARANOM: SVAKA NEVOLJA IMA ROK TRAJANJA, IMAMO PRILIKU DA IZADJEMO IZ OVOGA BOLJI! 

Goran  govori o danima koje je proveo u samoizolaciji, humanitarnom projektu koji je uradio sa muzičarima sa Novog Zelanda za devojčicu koja je stradala u zemljotresu u Zagrebu prošle godine, ističe kako je trideset godina vegetarijanac i kako mu je to oblik zahvalnosti koju ima prema Bogu za sve što je postigao.

 Sa pandemijom kovid-19  usvojili  ste nov način i ritam života, a čak dva puta ste bili u samoizolaciji. Koliko vas je sve to promenilo i kako se čuvate i snalazite u izmenjenim okolnostima?

Dva prijatelja s kojima sam bio u kontaktu pokupili su taj nesretni kovid-19, pa su mi rekli. Onda sam jedanput sam bio u kući 10 dana, a drugi put sam bio nedaleko od Splita u izolaciji. Za vreme tih trenutaka, kad nisi u kontaktu s ljudima uživo, tu su pametni telefoni, a moj je još i osećajan,  to je jedan divan telefon. Čuješ se sa ljudima koji su ti dragi, koji trebaju znati šta ti se događa u životu. Tu je i gitara, pa imaš ta dva osnovna sredstva,  koja su ti ostala za vreme epidemije. Imaš i prozor i ogledalo da gledaš kroz prozor ili da vidiš šta je s tobom. Pišem pesme i tako uvek imam posla i mogu se nekom obratiti na sve strane svojim "pismima", tj. porukama u boci. A što se tiče koncertne delatnosti, ona je zaustavljena. To je prilika da malo središ svoje ormare, i poslovne, i emocionalne, i umetničke. Koristim ovo vrijeme da se ponovo sprijateljim sam sa sobom i mogu reći da mi to ide dobro.

 Za vreme epidemije uradili ste jedan divan gest. Snimili ste pesmu "Ima jedno svetlo" posvećenu devočici koja je poginula u zemljotresu u Zagrebu. Zajedno sa THE SHADES sa Novog Zelanda ste upriličili spot. Kako ste došli na ovu ideju, šta vas je posebno dirnulo i kako se osećate povodom ovog dela?

 Ima jedno svetlo je pesma koja je nastala nekoliko godina pre ove situacije. Negde početkom ove pandemije bili smo kod kuće i televizija je donosila vesti da je bio zemljotres u Zagrebu. Kad sam shvatio da je jedan mladi život zaustavljen u tom trenutku, sedeo sam na kauču s gitarom i počeo sam svirati tu svoju napisanu pesmu. Izašao sam na terasu, upalio sam sveću, otpevao tu pesmu i podelio je na jednoj društvenoj mreži. 

 Dugi niz godina ste vegetarijanac. Koliko vam ovakav način ishrane pomaže i održava imunitet zdravim, posebno sada?  

 Vegetarijanac sam 30-ak godina i mogu reći da sam izgradio zdrav odnos prema hrani. Bavim se muzikom, a to je umetnost, zanat ili posao, kako hoćeš, i veliki je izazov reći ne ljudima u vreme kad su opušteni i dobre volje. Meni treba samodisciplina i zato sam se davno odlučio da i alkohol i sve to zajedno  maknem iz života da bih se sam sebi makao s puta. Meni to jako, jako prija. Ne znam koliko je uopšte relevantno govoriti o  ovoj bolesti, jer mislim da svako treba naći svoj način da se izbori s tim. Bitno je zadržati dodir sa stvarnošću, jer sve ovo što se meni divno događa i te pesme, sve se to moglo i ne dogoditi. Oblik mog iskazivanja zahvalnosti ljudima koji dolaze na moje nastupe je da imaju pravo videti mene u najboljem izdanju. Neki put si ovako ili onako raspoložen, zato se makni sam sebi s puta. Za mene je taj način vegetarijanstvo. Vi, dragi ljudi, činite kako god vam je volja. Moje su samo preporuke, a svako treba biti zadovoljan svojim načinom života.

 Kako gledate na celokupnu situaciju sa koronavirusom?

 Otprilike svakih 100 godina se pojavljuju velike pandemije i taman kad ode zadnja osoba koja se seća toga,  dođe novi izazov za ljudsku vrstu.  Ovaj virus je zatekao nespremnim ceo  svet, iako se desio strahovit tehnološki napredak koji je doveo do toga da smo ipak ostali zatečeni i pojavom, i kako se nositi s tim, i šta je to u stvari. Sada možemo komunicirati na milione načina na društvenim mrežama. Razne su tu  teorije. Neko se izbori lako, neko snosi konsekvence. Ono što je trenutno vrlo interesantno pitanje je koliko smo u stanju mi kao vrsta i svako pojedinačno nositi se s time da nekome drugome možemo naneti štetu. Nije pitanje lične  hrabrosti, već je pitanje kako da se osvestimo za odgovoran život i rad jedni sa drugima, jer treba živeti s tim saznanjima i posledicama. Zato se moramo malo okrenuti prema unutra. Svaka sila traje koliko traje. Imamo priliku da iz ovoga izađemo bolji. Ne možemo menjati ništa na drugima već samo na sebi.

 Koja je prednost života na moru i šta ono za vas predstavlja i kako izgleda jedan vaš dan na moru?

 Na moru je lepo. Dalmacija je predivna . Split je istovremeno i grad, i malo mesto, i veliko mesto; sve što tražiš -  nađeš. Dalmacija, kao i Crnogorsko primorje su deo Mediterana, to je jedno od boljih staništa ljudske vrste na planeti. To je zapravo presek rajske planete. Ono što je još jako lepo, imamo sva četiri godišnja doba. Meni to znači puno. Treba mi ta piroda koja se živo kreće ovim krajevima. Kad duva  bura, duva  - to znaš,  kad kiša pada, pada. Nema onih stanja koje znaju biti u srednjoj Evropi, počevši od iza brda nadalje, sve tamo severno do Hamburga. Ona eurosiva kad te pritisne, pa ne znaš da li je 10 sati ujutro ili 3 popodne. To kod nas, koji dolazimo s mora, malo izaziva usporenje celog organizma i uma. Ovde se živi malo izloženije i na ulici i jedni s drugima. To u meni budi radost, ta plaža Bačvice gde se igra picigin kao i u Herceg Novom. To je radosno stanje u kojem se ono dete u tebi izigra na najbolji mogući način dok trčiš „s malo pluća, a puno trbuha".  Ne stigneš ni kukati, ni piti kafu ni misliti na cigare. To je samo igra i samo radost. Lepo mesto, prelepa obala i ljudi dobre volje, to je jedna od najboljih mogućih kombinacija.

Omiljeni  morski ritual za vas bio bi...?

Picigin, naravno.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU