VLADIMIR BEBA POPOVIĆ: Ko je rekao za NEBOJŠU ČOVIĆA da će biti uhapšen? On sam! Ko je rekao za KOŠTUNICU? On sam! Ko je rekao za VELJU ILIĆA? On sam (133. deo)
Vladimira Bebu Popovića, nekadašnjeg, činilo se, "svemoćnog" šefa Biroa za komunikacije u vladi Zorana Đinđića, svaki čovek može da ocenjuje "ovako ili onako". Ali, iako sam povremeno imao sukobe i sudske sporove s njim - uvek sam poštovao, i često prenosio njegove ocene o događanjima u Srbiji.
Objektivo, da li je sve tačno to što je Vladimir Popović govorio, da li je imao proverene i sto odsto tačne činjenice, pa - nije, ali...Mnogo toga može da se ospori, ali da je tada, u vreme Zorana Đinđića i u doba posle ubistva predsednika Vlade Srbije, izgovarao Popović, zaslužuje i danas, osamnaest godina posle ubistva - da se čuje i o tome razmisli. Jer, i pored svakojakih zakletvi na grobu predsednika Vlade Srbije - da će se otkriti organizator monstruoznog ubistva Zorana Đinđića na ulazu u zgradu Vlade Srbije NIKADA NIJE - otkriveno...
NE PROPUSTITE
B92: Pa ne, ali vi sve kažete - znam, nemam dilemu da Vojislav Koštunica je bio politički kišobran.
Popović: A ko je mogao da bude politički kišobran?
B92: Pričate na osnovu nečeg konkretnog ili...?
Popović: Pa, kako, šta treba da bude još konkretnije od toga da su Zorana Đinđića ubili ljudi koji su sa Koštuničinim savetnicima održavali kontakt, da su ga ubili ljudi koji su napravili pobunu godinu dana pre toga, koju je Koštunica podržao. Da su napravili pobunu ljudi koje je podržavao Zoran Šami i odlazio da se s njima viđa.
B92: Dobro, ali i vi se bili u kontaktu sa ljudima, ne mislim vi lično, ali Vlada Srbije je održavala kontakt sa ljudima koji su ubili premijera.
Popović: Kako smo održavali kontakte?
B92: Pa, sa Legijom niste bili u kontaktu?
S Legijom smo imali kontakte dok je bio službenik dela pod kontrolom Vlade...
Popović: Pa da, ali ne u vreme kad je Legija pripremao ubistvo Zorana Đinđića i ne na način na koji je to radio Koštunica. Mi smo s njim imali kontakt u jednom periodu kad je on bio službenik Vlade, ako to mogu tako da kažem, jer je bio službenik jednog dela kojim je upravljala Vlada.
B92: Milorad Ulemek Legija penzionisan je u julu 2001. godine posle incidenta koji je napravio u klubu Stupica. Prema do sada raspoloživim informacijama, tada prestaju zvanični kontakti premijera Srbije sa Miloradom Ulemekom. Bivši komandant JSO-a danas je prvooptuženi za ubistvo Zorana Đinđića, a bivši načelnik DB-a Jovica Stanišić, u čije vreme je Legija doživeo svoju najveću promociju, uhapšen je odmah posle ubistva premijera Srbije.
View this post on Instagram
B92: Jovica Stanišić i Franko Simatović su uhapšeni dan posle ubistva Zorana Đinđića, ali nisu ispitani apsolutno o ubistvu Zorana Đinđića. Zašto?
Popović: Nije tačno da s njima nisu obavljeni razgovori, obavljeni su razgovori i sa jednim i sa drugim. I on je dao izjavu na deset strana prilikom svog hapšenja, samo je u toj izjavi lupetao nešto, pričao je neke budalaštine, gluposti o meni, nemam pojma, o nekim pričama izmišljenim i tako dalje i tako dalje. Pravio se nevešt, da ne zna ništa o čemu se radi, da on ne zna ni Legiju, ni JSO, ni nikoga, ništa on ne zna, i on i Frenki i tako dalje. On je umirao jer se plašio da je to pitanje Haga, da je on uhapšen da bi bio isporučen Hagu, ali kasnije sam čuo kao i vi što ste čuli, da je neko rekao - pa, ko je smeo da ispita otprilike Jovicu, kao ko šta da pita Jovicu, on je bio autoritet za njih. Andrija Savić je njega zvao svaki dan ili svaki drugi dan da ga pita za neku akciju koju je trebao da radi, sigurno i Bracanović. Tako da to je sve što znam zašto nije.
View this post on Instagram
B92: Kako sada o svemu ovome, akciji Sablja, vanrednom stanju ne znate ništa, odnosno znate samo ono što i mi znamo, a nije logično kada u obzir uzmemo činjenicu da ste bili to što ste bili za vreme Zorana Đinđića? Znači, bavili ste se nekim vrlo važnim poslovima, nemoguće da kada je ubijen vaš dobar prijatelj i premijer, da se vi malo više niste bavili nekim stvarima.
Popović: Da vam kažem, vi mene pitajte za činjenice, za materijalne stvari, ja ću vam za svaku od njih odgovoriti. Ne mogu vam govoriti za neke spiritualne stvari, tipa zašto nije ispitan Jovica Stanišić.
Da li ste Vi tražili da se ljudi šalju u Hag?!
B92: Da, ako je uhapšen dan posle ubistva Zorana Đinđića...
Popović: To je pitanje za neposrednog rukovodioca grupe, ne znam kako se to zove u policiji.
B92: Da li je tačno da niste znali šta ćete sa Stanišićem i Frenkijem, ne mislim vi lično, nego Vlada kao takva, i da ste onda vi pozvali Hag i insistirali da se malo ubrza to objavljivanje optužnice kako biste ih poslali u Hag?
Popović: Mislite ja, Vladimir Popović?
B92: Da, Vladimir Popović.
Popović: Ne, nisam ja pozvao Hag i nisam imao kontakte sa Hagom. Povod o tome leži, čuo sam i pre nekoliko dana na državnoj televiziji promotera Jovice Stanišića, ovog jednog kojem je rat samo dobro u životu doneo, Brane Crnčevića, kako se Jovica Stanišić video sa ljudima iz Haškog tribunala na molbu Demokratske stranke i Zorana. A priča je potpuno, potpuno obrnuta. Jovica Stanišić je jednom prlikom zamolio Zorana, da li on može da razgovara sa Karlom del Ponte da je pita da li je tačno da je on na spisku, nije na spisku i tako dalje, i ako već jeste, da li bi on mogao s njom da se vidi i da tu probaju nešto da se dogovore. I bio sam prisutan kad je Zoran Đinđić razgovarao sa Karlom del Ponte u njegovom kabinetu posle zvaničnog sastanka, ostao je par minuta i rekao - da vam kažem, Jovica Stanišić čuli ste za njega - da, jesam, znate, eto, on tu kao nešto nama pomaže, da li bi vi mogli i tako dalje, i ona je rekla - da, što da ne, moji ljudi hoće da razgovaraju sa svima, oni razgovaraju, razgovaraće i sa njim. I nekoliko meseci kasnije kad je ta bila priča da je on odlazio u Crnu Goru i da je tražio novac za advokate i pomoć oko saradnje da se preda Hagu, i kad sam se ja par meseci posle afere Gavrilović prvi put posle toga video sa njim, video sam se iz razloga jer me je molio i tražio da mu organizujemo i da mu dovedemo islednike Haškog tribunala kod njega.
NE PROPUSTITE
B92: On je vas molio?
Popović: Tačno. I ja sam pozvao Dejana Mihova i razgovarao sa Dejanom Mihovom i Dejan Mihov je razgovarao sa Karlom del Ponte i sa ljudima iz Haga i posle jedno 4-5 dana je došao odgovor da mogu da se vide i ja sam Dejana Mihova i još jednog islednika, ne znam kako se zove, neki poznat ali sam zaboravio i još jednog čoveka, mislim da je to bio prevodilac, odveo kod Jovice Stanišića u stan i bio prisutan na tom prvom sastanku kad su se oni videli, bio prisutan sve vreme tih sat vremena koliko je to trajalo. Posle toga je on nastavio da se viđa sa ljudima iz Haškog tribunala i da sa njima sarađuje i sa njima se viđa desetine i desetine puta. I ono što sam samo jednom prilikom čuo od Dejana Mihova, jer vrlo brzo posle toga se desila pobuna crvenih beretki i posle pobune crvenih beretki mi više nikad nismo reč progovorili sa Jovicom Stanišićem ni Zoran Đinđić ni ja. I čuo sam posle toga od Dejana Mihova da su snimili stotine i stotine sati materijala sa Jovicom Stanišićem, ali da ih uglavnom pravi lude, da nema pojma ni o čemu, da nije ni čuo za crvene beretke i tako dalje. To je sve što znam.
B92: Rekli ste da vi niste imali nikakve veze sa odlaskom Jovice Stanišića i Franka Simatovića u Hag, da li možete da nam kažete da li je tačna ta priča da je neko iz Vlade Srbije putovao u Hag tajno u tom periodu pre odlaska Stanišića i Frenkija?
Popović: Mogu da vam kažem, da, tačno je, putovali su Dušan Mihajlović i Goran Svilanović, jedne noći su otišli ne znam čijim avionom nešto kasno i vratili su se sutradan ili iste noći ili sutradan ujutru. Mislim, bilo je tajno za mene, bilo je tajno za javnost, pretpostavljam da nije bilo tajno za predsednika srpske Vlade ili predsednika savezne države ili već koga, čiji su oni službenici. Ja sam se video sa Dušanom Mihajlovićem dan posle toga i on mi je rekao da su bili u Hagu nešto, ali otprilike, ne znam, ne sećam se, Sreten Lukić, razgovori, to vrlo važno, osetljivo pitanje, ako bi sad dirali Lukića i tako dalje. Da li su tad, tom prilikom nešto razgovarali i o nečemu drugom, ja to ne znam.
Zamagljivanje istine
B92: Popović tvrdi da je većina informacija o njegovoj ulozi u akciji Sablja jedna ustvari potpuno izmišljena i podmetnuta priča. I za takvu tvrdnju Vladimir Popović ima objašnjenje.
Popović: Na osnovu te priče i na osnovu toga što je u to vreme važilo da sam ja taj motor akcije Sablja, da sam ja taj koji ne da da se spava, da sam ja taj koji ne da da se stane i da se kod Zvezdana kaže - dobro, pa našli smo ubicu. Šta sad mi dalje da tražimo, evo imamo Zvezdana, evo, tu je sad sve u redu. Neki su čak bili spremni da tog dana postave novog komandanta crvenih beretki.
B92: Ko?
Popović: Članovi Vlade, ne sećam se ko, ne mogu da se setim ko, jer je to bila grupa od desetak - petnaest ljudi. Mi smo svi sedeli kod Zorana Živkovića u kabinetu, kancelariji posle pres konferencije na kojoj je on tada svečano objavio da je otkriven ubica Zorana Đinđića, zove se tako i tako, učestvovali su pripadnici JSO. I mnogi su bili spremni da posle te informacije da je jedinica JSO, vrh jedinice JSO učestvovao u ubistvu Zorana Đinđića, ako evo sad su našli nekoga novog, nekog novog Gumara. I onda je nas, sva sreća, tamo bilo nekoliko koje je reklo - aman, ljudi, jeste normalni, pa jeste vi ludi, pa šta da radimo, pa rasturajte to, rasturajte, jeste ludi. I onda takve moje akcije kao što je ta, ali se to prenosti, pošto ja to ne vodim računa gde kažem i kako kažem, tu je bilo 10-15-20 ljudi, vrh policije. Normalno da se to prenosi dalje, ma kao, ej, malo je falilo da ga postave nego tamo onaj idiot se pojavio pa mu se pridružio Korać, pa Čeda, pa ovi, pa kao, eto on nam je problem, on nam je smetnja. E, iz tih razloga i takvih stvari i takvih tih mojih radikalnih da tako kažem predloga ili poteza koji su bili sugestije ljudima koji odlučuju, znači ja nisam odlučivao, nisam ja donosio odluke.
B92: Dobro, otkud vam onda ta moć da vi kažete - rasformirajte crvene beretke i svi klimnu glavom i kažu, važi.
Popović: Čekajte, nisu oni rekli - e, dobro Bebo, hvala što si nam to rekao, sad ćemo to da uradimo, znači nije to pitanje moći, nego je to pitanje da li ste puki posmatrač toga ili ste neko ko je u stanju da kaže i predsedniku Vlade i ministru policije, ej, o čemu se radi, jesi ti lud, čoveče.
Informacije sam dobijao od BIA i MUP
B92: Vladimir Popović tvrdi da je svaku informaciju koju je saopštio novinarima u vreme vanrednog stanja dobio iz MUP-a, BIA-e ili tužilaštva, te da ništa nije izmišljao i sam zaključivao. On poziva članove bivše Vlade i tadašnje predstavnike nadležnih institucija da javno kažu da li je bilo drugačije. Neka demantuju ako ne govorim istinu, ali dosta više sa manipulacijama.
Popović: Setite se sami, ko je za te ljude rekao da će biti uhapšeni ako treba da budu uhapšeni, ko je rekao za Nebojšu Čovića da će biti uhapšen? On sam. Ko je rekao za Koštunicu? On sam. Ko je rekao za Velju Ilića? Velja Ilić. Ko je za sve te ljude, a zašto su oni to rekli, zašto nije Mile Isakov, evo on ne voli Vladu, on je protivnik, on je na istoj strani kao i Čović? Što nije on rekao da će biti uhapšen? Što nije rekao Dragan Veselinov, što nije rekao Mićunović, što neko od njih nije rekao nego su baš rekli Velja Ilić i Nebojša Čović? Pa, možda postoji nešto tu.
B92: Šta postoji?
Popović: U slučaju Velje Ilića i Čovića postoji znate i sami, čuveno pismo Legijino i čuveni razgovor Dušana Mihajlovića i Velje Ilića. Velja Ilić pozove Dušana Mihajlovića i nađe se s njim u Saveznoj skupštini i kaže mu u Saveznoj skupštini, znači to meni priča i još petorici ljudi Dušan Mihajlović, da mu Velja Ilić kaže - moram da ti kažem oko onog pisma, ja sam to pismo Legijino dobio, a onda sam, da se iskonsultujem sa nekim, jer ga je Dušan pitao pa što mi nisi rekao, što nisi rekao Zoranu Đinđiću. Ej, dobio si pismo u kome Legija kao nešto priprema, preti. Pa ne, kao pošto su on i Čović suvlasnici nekog košarkaškog kluba Čačak ili ne znam već šta nešto, kao ja sam to veče video Čovića i onda sam ja pitao Čovića i rekao mu - ej, vidi ovo, znaš za ovo pismo, vidi Legija, šta je, šta se ovo radi, a Čović mu je rekao - ne brini, to su moji momci. To je rekao Velja Ilić Dušanu Mihajloviću. Dušan Mihajlović dođe i ispriča to svima nama, to čuje Čović i nastane panika. E, zbog tog događanja Čović počinje u javnosti da se javlja kad Dušan Mihajlović gostuje preko telefona da mu se obraća ili ne znam šta već i da priča, neki hoće da me uhapse, neki hoće da me uhapse. To je sva priča.
View this post on Instagram
B92: Zašto ste na brifinzima optuživali razne novinare i medije da su na ovaj ili onaj način učestvovali u pripremi za ubistvo premijera Srbije?
Popović: Nisam ih optuživao, nego sam iznosio podatke koje sam dobio od ljudi koji su se bavili istragom. Tu u medijima, u najvećem broju postoje plaćenici službe vojne i državne bezbednosti i to nije nikakva tajna i to je samo pitanje da li neko hoće da prizna ili neće da prizna.
B92: Medijska dokumentacija Ebart utvrdila je na osnovu analize da pre ubistva Đinđića nije postojala organizovana hajka kao priprema za to ubistvo. Utvrđeno je, međutim, to da Zoran Đinđić nije imao podršku medija za ono što je radio i da je napisano mnogo više negativnih nego pozitivnih tekstova o njemu, ali da to ne znači da je u pitanju organizovana hajka. Iako je reč o novinarskoj profesiji, treba reći i to da su tabloidi poput lista Identitet, koji je u Sablji zabranjen, itekako pisali tekstove koji su najavljivali ubistvo premijera Srbije. Tokom vanrednog stanja, međutim, tema je postala zašto su zabranjeni neki dnevni listovi. Detaljnije o tome ko je s razlogom, a ko bez razloga optužen kada su u pitanju mediji i novinari, bavićemo se u nekoj od narednih emisija.
Aleksandar Tijanić je u vreme akcije Sablja tvrdio da ste vi najavljivali njegovo hapšenje na brifinzima u Vladi Srbije. Šta ste tačno govorili protiv Aleksandra Tijanića?
Nije tačno da sam najavljivao Tijanićevo hapšenje
Popović: Nije tačno da sam najavljivao njegovo hapšenje. I on je jedan iz serije ovih koji su znali da im savest nije čista, pa umirući od straha su unapred počeli da vrište i da kukaju i zapomažu - kuku, biću uhapšen, biću uhapšen, to je politički, to je politički, spašavajte me, spašavajte me. Nikad ja to nisam rekao, ja sam na brifinzima rekao ono što sam dobio kao podatak iz organa koji su se bavili istragom, do kojih su oni došli i to sam rekao pred 50 ljudi. Kako je to interpretirano posle u medijima, nemam pojma, ali mogu sad da vam ponovim - da postoji grupa novinara koja ima zadatak da sačeka ukidanje vanrednog stanja, ali da to čekanje ukidanja vanrednog stanja provede tako što pišu tekstove i pripremaju se da dan kad se ukine vanredno stanje da mediji moraju da budu obasuti informacijama i tekstovima o Zoran Đinđić kriminalac, Čume asfaltiranje, nastavak priče koju su radili već dve i po godine. I da to ima veze sa određenim obaveštajnim strukturama, da ima veze sa određenim ljudima iz Republike Srpske i da je kolovođa te grupe Aleksandar Tijanić.
B92: Zbog tog brifinga Aleksandar Tijanić tužio je Vladu Srbije i Vladimira Bebu Popovića. Prvi opštinski sud obavezao je Vladu Srbije da generalnom direktoru RTS-a, Aleksandru Tijaniću plati 120.000 dinara odštete. Međutim, njegov tužbeni zahtev u kome je tražio da mu bivši šef biroa Vladimir Popović plati milion dinara, sud je odbio kao neosnovan. U obrazloženju presude sud je objasnio da je 120.000 dinara Tijaniću satisfakcija za pretrpljeni duševni bol zbog povrede časti i ugleda, ali da nema Popovićeve odgovornosti, jer je obaveštavao medije na osnovu informacija koje je dobijao od organa iz istrage. Na mestu na kom ste bili, znači zvanično ta vaša funkcija, sekretar biroa za komunikacije sa medijima, je li ta komunikacija bila uspešna?
Popović: Ja mislim da da.
B92: Pa, kako da?
View this post on Instagram
Popović: Pa, tu moramo da razdvojimo dve stvari, jedna stvar je šta je služba za komunikaciju sa medijima. Služba za komunikaciju sa medijima je jedno tehničko odeljenje koje je imalo zadatak da posreduje u kontaktima između medija i Vlade. A to što sam ja bio napadan i što se od mene pravilo to što se pravilo, bilo je iz razloga ne toga što sam ja imao lošu komunikaciju s medijima, ne zbog toga što je neki urednik novina imao problem zbog mene. Niko nikada nije imao nijedan problem zbog mene. Probleme koje su ljudi imali sa mnom, oni su imali problem što sam ja takva priroda, takav karakter i što ja kažem šta mislim.
B92: Da, ali vi ste tako iznosili optužbe i kad ste bili na funkciji šefa biroa za komunikacije.
Popović: Kažite kada.
B92: Evo, recimo vaš sukob sa Gordanom Suša.
Popović: Moj sukob sa Gordanom Suša je bio privatan sukob.
B92: Pa, dobro, da li vi mislite da je to normalno da vi sad kao državni funkcioner zovete...
Popović: Dobro, vi ste novinar, koliko državnih funkcionera i političara zove novinare i razgovara sa njima i psuju ih i hvale ih i jedno i drugo. Evo, znate vi sami, stotine. Je li to svaki put pritisak na medije? Ja sam nju pozvao ne da bih njoj rekao - nemoj to da objavljuješ, objavljuj, pitaj ovo, pitaj ono. Nego sam je pozvao da je pitam, izvini što postavljaš pitanja koja znaš. Čemu to pitanje? Čemu taj nabac Nebojši Čoviću da bi se on tamo seirio u emisiji i objašnjavao ne zna on šta radi Vladimir Popović u Vladi, a da bi sve to bila podrška Vojislavu Koštunici koji je rekao - pa, on je nelegalno tu.
B92: Otkud tolika netrpeljivost prema vama? Evo, sve što sam vas pitala ništa vi niste, sve su to priče, znači služba, vojska i tako dalje, ali netrpeljivost od strane više političkih različitih stranaka, različitih političara, novinara, medija, mislim zbog čega, kako to objašnjavate?
Popović: Pa, imali ste prilike, ako niste do sada, imali ste prilike da tokom ovog razgovora vidite kakva sam ja osoba i da vidite kakav je moj temperament i da čujete, ako do sad niste čuli, kakav sam ja karakter i da sam ja čovek koji svima sve kaže u lice šta misli i nikad se zbog toga ne kajem i ne žalim. Ja znam da to nije dobro, da to nije pametno naročito ne za ljude koji se bave politikom, ali se ja zato u životu nisam opredelio da se bavim politikom. Ja sam se samo spletom životnih okolnosti našao u nekom političkom okruženju, ali nisam hteo zbog toga što u srpskoj politici, ili uopšte u politici važe drugi principi, da te principe menjam, nego sam takav kakav sam. I otud ta vrsta netrpeljivosti.
B92: Jeste bili u sukobu sa Živkovićem dok ste bili u Vladi?
Popović: Ne, nisam zato što sam vrlo brzo shvatio o čemu se tu radi. Mislim, u početku sam se malo nervirao možda, mislio da ne shvata sve stvari, da mu sve baš nije najjasnije, a onda kasnije kad sam shvatio o čemu se radi, onda sam samo digao ruke. Ja sam bio odlučio tada da u Vladi više neću ostati, ja sam to Zoranu Živkoviću rekao pre nego što je postao predsednik Vlade.
Dodvoravanje ambasadoru Montgomeriju...
B92: A zašto je on tražio vašu ostavku?
Popović: Ne, on je moju ostavku tražio iz razloga da bi se dodvorio Montgomeriju iako je znao da ću ja iz Vlade da idem. Moj sukob sa urednicom VIN-a Gordanom Suša i sva priča koja je posle toga bila, ma to je bila samo kolateralna, usputna priča nastavka proskripcije koju je protiv mene započeo taj lobi i ti koji su stajali za ubistvo Zorana Đinđića, politički, ovako i onako. E, onda se tome priključio američki ambasador, i njemu je to bilo važno i bitno i on je imao potrebu da čisti Vladu i da iz Vlade izbaci nas četvoricu.
B92: Zašto je sad njemu bilo bitno da vas baš izbaci, mislim kako ste uopšte uspeli da uđete u sukob i sa američkim ambasadorom?
Popović: Pa, to kad kažete - sa američkim ambasadorom, kao da je on sada ne znam, sa druge planete.
B92: Pa, skoro i da jeste, što bi njega zanimalo sad da vas izbaci iz Vlade?
NE PROPUSTITE
Popović: Pa, nije, nije, zato što je on bio aktivni učesnik političke scene Srbije kao što znate.
B92: Tvrdili ste da on ima uticaja na Živkovićevu Vladu.
Popović: Ne samo da sam to tvrdio nego Vilijem Montgomeri, ambasador američki nije bio običan i klasičan ambasador kakvi su normalni ambasadori u svetu, nego je bio akivan politički učesnik događanja u Srbiji, aktivan i za vreme Zorana Đinđića, s tim što mu Zoran Đinđić nije dozvoljavao da radi to što je radio kasnije Zoranu Živkoviću.
B92: Šta na primer?
Popović: Da upravlja, odlučuje šta će se u Vladi dešavati. Njemu je trebala Vlada u kojoj se neće pojavljivati ljudi koji će postavljati pitanja i sukobljavati se. To je moje lično mišljenje da je to jedan od razloga i da je ta Živkovićeva Vlada bila jaka samo ako se iz te Vlade izbaci to takozvano radikalno i tvrdo jezgro. A to tvrdo i radikalno jezgro su činili ministar policije Dušan Mihajlović, ministar pravde Vladan Batić, podpredsednik Vlade Čedomir Jovanović i sekretar Biroa Vladimir Popović. Što mekšu Vladu da što pre padne, da njihovi puleni za koje je Montgomeri računao da će preuzeti vlast u Srbiji, a to je bila Otpor i G17 Plus, zato je i izgubio položaj između ostalog i smenjen je ranije, što je napravio potpuno pogrešnu procenu i pogrešno obavestio ljude u Vašingtonu da oni pobeđuju i da oni preuzimaju vlast. Da treba da se počisti ovo, Živković i ovako i onako, zadovoljiće se sa ovim mrvicama koje bude dobio dok bude bio predsednik Vlade, da se on namiri, da on bude zadovoljan pa posle toga ode. Preuzećemo Demokratsku stranku, sa tom Demokratskom strankom, G17 i Otporom mi uzimamo Vladu i on će biti apsolutni vladar Srbije. I zato su mu smetali ljudi koji takve stvari ne bi dozvoljavali.
Dva miliona uloženo u rušenje "nosača kovčega"
B92: Stvarno kao teorija zavere.
Popović: Ne, nije teorija zavere, ja sam vam rekao, nisam ja to rekao na osnovu mišljenja, na osnovu toga što mi je to rekao beli mag, nego na osnovu toga što mi je o priznao američki ambasador i na osnovu toga što su službenici ambasade išli po Beogradu i to pričali. Ili na osnovu toga što mi je Dušan Mihajlović pred deset ljudi rekao - ej, dva miliona ne znam čega, nečega je uloženo u rušenje nosača kovčega Zorana Đinđića, pre svega tebe i Čede, da su mu to rekli engleski obaveštajci ili ne znam ko.
B92: Izjavili ste jednom takođe da ste se vi pitali da bi vanredno stanje trajalo pet godina. Jeste to ozbiljno mislili?
Popović: Pa da, ali to je bio odgovor na seriju napada koja je krenula kada je Vlada Vojislava Koštunice formirana, pa je onda u raznim besmislicama, optužbama protiv mene, postojala i ta da sam ja, u stvari, specijalnim izveštajem Biroa doneo odluku o ukidanju vanrednog stanja. Do te mere su se izgubili u tim glupostima, da me napadaju i da pošto-poto svaki dan novine nešto o meni pišu, ovaj, da su objavili to. I onda sam ja odgovorio i rekao: "Ej, dajte malo logike, kad me već napadate, u tome što pričate. Sad ste me optužili da sam ja ukinuo vanredno stanje, ja i Biro smo ukinuli vanredno stanje. Pa, svako ko me zna – zna da ne da ga ne bih ukinuo, nego bi mi trajalo 5 godina". Jer je toliko brloga u Srbiji u tih prethodnih 15-20 godina napravljeno, nešto od toga sam pokušao danas da vam objasnim, da bi 5 godina najmanje trebalo da se to počisti. Dešava se osveta Vojislava Koštunice, čoveka koji je 3 godine ubijao narod pričama da je on neko ko poštuje i voli institucije i je njemu jedino važna institucija. On se svim tim institucijama danas sveti, na taj način što postavlja ljude bez kvalifikacija, ili najgore moguće izabrane kandidate. Pogledajte koga je postavio na mesto direktora državne televizije. Problem je što ljudi u Srbiji brzo zaboravljaju, pa se ne zna šta je taj sve čovek napisao i rekao o Zoranu Đinđiću. Danas vidim da se hvali kako je on bio prijatelj sa njim i kako je aboliran od toga, da on nema veze sa tim, ali to je pitanje ovoga naroda i to je pitanje ove politike. Znate, kroz istoriju čovečanstva je postojala potreba da određeni diktatori prkose svom narodu time što su hteli da ga ponižavaju na način da postavljaju, kao Kaligula, konja za senatora, ili da nalaze ljude nedostojne mesta za neke funkcije. Pogledajte koga je postavio na mesto ministra policije, ili još gore, na mesto ministra pravde, ili šefa BIA-e. Imate nezabeležen slučaj u istoriji službe da je na čelo službe državne bezbednosti došao saradnik te iste službe, dugogodišnji. Ali, ne neki važan, nego, onako, 25. kategorije saradnika. Saradnik sve tri službe – i vojne i državne i službe SID.
B92: Je l' ima neko ko nije saradnik vojne službe?
Popović: Ima…
B92: Sada pričate za Radeta Bulatovića da je on bio saradnik…
Rade Bulatović odneo kompletnu arhivu DB u Ameriku...
Popović: Pa, da. Normalno da je bio, kažem vam. To je čovek koji ne da se ne razume u taj posao, nego jedino što je uradio i po čemu će ostati upamćen – to je po činu veleizdaje, koji je, takođe, još jedan od nezabeleženih slučajeva u istoriji službe: da je načelnik službe bezbednosti jedne države napravio kopiju arhive te službe, celokupnu, i odneo i predao drugoj državi, drugoj službi. To je uradio Rade Bulatović kada je odlazio u Ameriku. Tražio je od svojih da mu nasnime kompletnu arhivu državne bezbednosti, da on sa sobom ponese u CIA-u. Kad su ga ovi pitali, kao, "o čemu se radi?" – "ako mu nešto bude zatrebalo, ako ga ovi pitaju tamo, da on može to da skine sa diskova i da im kaže".
B92: Kako "kompletnu arhivu", mislim, pa nije to…
Popović: Kompletnu arhivu. Znači, kompeltnu arhivu državne bezbednosti nasnimio, poneo sa sobom i predao Amerikancima.
B92: I za to imate svedoke?
Popović: Pa, da, kako nemam. Pa znaju svi u državnoj bezbednosti za to.
B92: I sad Vi sve to znate?
Popović: Znam.
B92: Jeste li Vi saradnik službe, kad sve znate?
Popović: Ne, nisam saradnik službe. Nisam saradnik službe, ne morate da budete saradnik službe da biste to znali. Ne znam to samo ja, zna to mnogo ljudi. A vi znate da za mene važi da sam dobro obavešten, ne samo sada, nego sam bio i ranije.
B92: Vlada Srbije najveću popularnost imala je u maju 2003. godine. Da li mislite da je greška što tada nisu raspisani vanredni parlamentarni izbori?
Popović: Pa, ne da mislim da je greška, nego znam da je greška. Znao sam tad da je to greška, ako to ne budu uradili, ja sam bio jedan od onih pobornika koji su bili za to da se raspišu izbori.
B92: Zašto nisu raspisani?
Popović: Pa, nisu raspisani izbori zbog toga što je, na žalost, najmoćnijim ljudima tada u Vladi odgovaralo da se izbori ne raspišu. Imate političku situaciju gde, posle ubistva Zorana Đinđića, radikalna stranka ne postoji, jer njih niko više ne pominje i svi smo to preskočili. Oni, o njima se danas priča da su oni neki, kao, važan faktor stabilnosti, budućnost, "oni više nisu isti, oni su se promenili, oni su se pročistili, oni su divni, oni su krasni, oni su najmoćnija stranka u Srbiji, oni su…" Mislim, pitanje je dana kada ćemo svi da postanemo… Ej, pa Vojislav Šešelj je bio umešan u ubistvo Zorana Đinđića. Njegov bivši telohranitelj, Pana, nije izlazio iz Šilerove ulice danima pred ubistvo Zorana Đinđića. Vojislav Šešelj je najavljivao ubistvo Zorana Đinđića. I sad, kao, "nema veze, on je predsednik stranke", pa to više niko ne pominje. Ukinuta prijava, krivična, protiv njega, kao "nemoj, on je u Hagu, pusti sad to, šta ima to veze". Znači, radikalna stranka nije postojala, G17 – nisu postojali. Koštunica – nikad na manjoj popularnosti. Demokratska stranka – nikad moćnija. I onda Živković, zbog toga što samo on zna šta će biti i kako će biti, on odlučuje da ne raspisuje izbore, uz pomoć, naravno Čovića, Isakova i tog Koštuničinog krila – onih kojima nisu odgovarali u tom trenutku izbori.
B92: I kad su raspisani izbori, taj gubitak na izborima – je l' ste to doživeli kao kaznu zato što niste radili dobro neke stvari, ili šta?
Popović: Ne, ja to nisam doživeo kao kaznu, zato što tog trenutka to već više nije bila Demokratska stranka, ona s kojom sam ja bio 10-ak godina pre toga blizak. Ne član, ali jako blizak. Zato što je to već tada, znači govorim o periodu decembar, ja mislim da je bio decembar, ovaj, bilo je potpuno jasno da to više nema nikakve veze sa Demokratskom strankom Zorana Đinđića…
B92: U kom smislu? Kako nema veze, mislim, zato što je Zoran Đinđić ubijen ili šta?
Popović: Pa, ne, ne zbog toga što je Zoran Đinđić ubijen, nego zbog toga što je tada već bilo potpuno jasno da je Demokratsku stranku preuzela ona grupa protivnika Zorana Đinđića koju on, zbog svoje demokratičnosti, nije iz stranke izbacivao, nego ih je ostavljao da budu u stranci, ljudi koji su Zorana Đinđića su postali najmoćniji ljudi te stranke. To više, znači, nije imalo nikakve veze sa Demokratskom strankom.
B92: Ali, u toj stranci je danas Ružica Đinđić?
View this post on Instagram
Popović: Pa, tačno, jeste, i ja mislim da je to jedna velika manipulacija nesreće, tragedije jedne porodice i jedne žene. Njena nesigurnost i strah od toga šta donosi dan, šta donosi noć, i u isto vreme, jedna velika manipulacija sa time šta treba da predstavlja bilo u ovom, bilo u kom drugom slučaju, supruga nečija. I sva ta manipulacija oko toga da, sada, "Ružica je naslednik i nosilac politike Zorana Đinđića" je manipulacija njenog imena. Ne mislim od nje, nego mislim od onih drugih koji to rade. Manipulacija njenog imena i manipulacija tragedijom jedne porodice kojoj je sigurno, od svih građana Srbije, najteže pao gubitak Zorana. Zoran Đinđić je ubijen zbog toga što je sprovodio jednu politiku, koja ovima nije odgovarala. Zbog toga što je bio reformator Srbije, zbog toga što je bio čovek koji je beskompromisno rešio da Srbiju iz dvovekovne učmalosti, pokuša da izvuče i ubaci u korak sa svetom.
B92: Da li, posle svega, iz ove današnje perspektive, mislite da je akcija "Sablja" bila propuštena šansa?
Popović: Ne da je propuštena, nego je to verovatno bila poslednja šansa, nažalost bez Zorana Đinđića, ali znam šta bi radio Zoran Đinđić da je bio u situaciji da je moglo da mu se desi vanredno stanje. Da je on bio u situaciji da je njemu moglo da se desi da ima mogućnost da ima vanredno stanje i da ima takvu podršku javnosti kakvu smo imali mi – mi smo imali ogromnu podršku javnosti, ja ne znam nijednog normalnog čoveka, ne poznajem nijednog, kome je vanredno stanje smetalo i koji se tokom vanrednog stanja osećao ugroženo, ja znam samo ološ kome je to smetalo i koji je tu kukao – i da je Zoran Đinđić imao takvu priliku i da je imao takvu mogućnost, pa on ne bi stao godinu dana. I popularnost bi mu rasla i podrška javnosti bi bila samo veća, i uspeo bi, verovatno, ono što je bilo nezamislivo, a to je da možete 40 ili 50 godina stvaran talog i brlog, a pogotovo poslednjih 15 godina, da ikad očistite. Tako da znam kakva je to prilika, kakva je to šansa bila. To je bila prilika i šansa koju mi čak nismo imali ni 5. oktobra.
Glas javnosti - Vladan Dinić
SKINI APLIKACIJU
.png)
