MODERNI GESTAPO

Koliko god se danas čovek trudio da zadrži mir i staloženost u ovoj opštoj svakodnevnoj vrevi, to ipak retkima polazi za rukom. Prosto svetski događaji neprestano ukazuju da nema nikakavog smirivanja sukoba niti kriza, nego da, čak, broj kriza raste kao i raznolikost dramatičnih događaja.

Svedoci smo velike tragedije kao rezultat terorističkog napada u koncertnoj dvorani u Moskvi i taj događaj po svim aspektima nagoveštava samo daljnje zaoštravanje u ukrajinskom sukobu i neumitanu perspektivu velikog ratnog sukoba. Danas se odvijaju brojne vojne vežbe i sve te vežbe pre služe za dovlačenje ogromnih vojnih resursa u područje potencijalnog sukoba, nego što su to vežbe za potrebe utezanja vojne logistike. Na vrlo ozbiljne planove Zapada ukazuju ogromne kolone vojnih resursa koje se kreću širom Evrope prema ruskoj granici, pa čak i iz Grčke, dok se na ruskoj strani, također, dovlače najsavremeniji raketni sistemi kakvih kolektivni zapad ne poseduje. Ne treba zaboraviti da NATO snage mogu biti iskorištene i u ovladavanju narastajućih nemira širom Evrope.

Izuzetan je događaj i rušenje mosta u Baltimoru udarom teretnog broda u most. Ovaj događaj će uzrokovati ozbiljan lom lanaca snabdevanja bar što se tiče SAD jer ovaj grad predstavlja 9-ti najveći svetski tzv. hub sa vrednošću od 81 milijardu dolara i sa prometom robe od 52 miliona tona robe godišnje. Prosto reklo bi se da je to deo planirane agende razorenja lanaca snabdevanja i takav utisak se ne može izbeći. Rast cena hrane u svetu je potpuno vidljiv, dok je u Severnoj Americi rast cena hrane nezabležen.

Kontrola informacija
Opet, u međuvremenu se konstatovalo da u sukobu u Gazi, Palestinci i pored svega dobijaju medijski rat i to na Internet platformama. Tako je još u novembru prošle godine uočeno da je npr. društvena mreža Tik Tok sa oko 8 milijardi korisnika u 150 zemalja sveta na kojoj su afirmativnini sadržaji iz Izraela imali od 187 do 244 miliona pregleda, dok su afirmativni sadržaji Pakestinaca imali i do 27 milijardi pregleda. To se naravno razmotrilo kao veliki problem i u SAD, te je ovih dana donet zakon o zabrani Tik Toka. Ovaj postupak predstavlja mala vrata u opštoj Internet kontroli, jer se zabrana odnosi na kontrolu svih uređaja privatnog i komercijalnog sektora, čak i sigurnosnih kanala komunikacije, a kazne za praćenje Tik Tok sadržaja se kreću do 20 godina zatvora i 250 000 do milion dolara kazne. Dodajmo na sve da se nedavno desio u jednom danu pad rada svih mobilnih operatera u SAD, kao i to da se u roku od 24 časa desio bukvalno reset svih platformi društvenih mreža prošlog meseca. Tako je dakle, započeta zvanična kontrola Internet sadržaja i zahtev u Agendi 2030 može da se čekira bar što se tiče početne faze zvanične kontrole.

Kad je već tako, napomenimo da i pored masovnih protesta širom sveta koji traže prekid ratnih dejstava u Gazi i zahtevaju dostavljanje humanitarne pomoći, mogu se nabrojati stravične posledice ovog sukoba. A to su: oko 20 000 ubijene dece, 17 000 dece bez jednog ili oba roditelja, 38 000 nestalih, 700 000 zaraženih raznim zaraznim bolestima, 32 srušene bolnice, 2 miliona raseljenih i 133 ubijena novinara itd. Ovo je opis svetske drame iz koje tek treba da započne veliki svetski sukob.


Da bi se možda bolje sagledali zastrašujući procesi u svetu treba dodati da je u toku tzv. pandemije 263 miliona ljudi širom sveta gurnuto u ekstremno siromaštvo, dok je taj period stvorio 573 nova milijardera. Danas, dakle 10 vodećih milijardera ima imovinu kao 40% ostatka sveta. I ovakvo stanje i perspektiva nadolazće gladi treba da podstakne svakog čoveka da se u svom domenu suprostavi satanističkoj lokomotivi koja ne bira kako da ovaj svet odvede na samo dno opstanka.

Mesto nezaboravne ljubavi
No, progovorimo o događajima na našim prostorima. Prošlo je 25 godina od NATO agresije na SR Jugoslaviju, od najnečuvenijeg napada tada najmoćnije alijanse ikada na jednu zemlju. I posle 78 dana potpisalo se primirje. U svetskoj istoriji ne postoji primer takve agresije niti takvog ishoda niti će postojati. Posle definitivno vojnog neuspeha NATO snaga, pribeglo se metodama okupacionih struktura od kojih danas gledamo najraznovrsnije posledice koje teško da smo mogli očekivati i pretposaviti. Veleizdajnički režim u poslednjih dvanaest godina je bukvalno istrvotočio sve sfere i segmente društvenog i političkog života od kojih su neki efekti okupacionih metoda proizveli stanje kriminala nezabeleženno u istoriji slavnog srpskog naroda. Ono što nije uspelo 78-dnevno bombardovanje, uspeo je veleizdajnički režim potpisujući sramne veleizdajničke sporazume i priznavajući lažnu državu Kosovo istovremeno se predstavljajući patriotskim državnim vodstvom. No nije veleizdaja jedni „patriotski domet“ ove vlasti.

Pogađate, radi se o trgovini decom, o strašnom mehanizmu koji je u poslednjih dvanaest godina poslao 6000 mališana na put bez povratka. Iako, tragedija trgovine decom postoji kroz više desetina godina komunističkog režima kroz krađu beba kojih je bilo na desetine hiljada, iako se radi o državnom poslu koji je pribavljao monstrumima u tom lancu trgovine ogromnu dobit i posle desetina godina „čuveno društvo bezbedonosnih službi“ ćuti kao zaklano smatrajući da Istina potrebuje ljude da bi je svedočili. Ne, vajni komunistički kerberi, Istina će naći svoj put kada to Gospod odredi, ali je mi moramo svedočiti.


Dakle, kao i pre tako i sada ne postoji nikakav pravni ni ustavni okvir koji dozvoljava da maloletni građani Republike Srbije budu upućeni u porodice stranog jezika, vere, kulture i posebno devijantnih seksualnih opredelenja. Ni po ustavu ni po Zakonu o pravima dece ne postoji odredba o pravu držanih institucija da sudeluju u promeni identiteta bilo kog građanina Srbije, a kamoli maloletnog lica, posebno tu nema prostora o tzv. najboljem interesu deteta.

Pa, draga braću i sestre, pođimo sa tom decom na njihov put od samog početka tog krvavog puta. Najpre u njihove siromašne često bolešću opterećene porodice jednog dana dolaze dve tzv. gospođe u pratnji policijskih službenika koji samo rade svoj posao. Uz opštu vrisku, plač i nevericu ostavljajući i majku i oca i rođake i igračke, oteti iz naručja zgroženih i očajnih roditelja, deca završavaju u kolima sami sa nepoznatim ljudima, Da li je moguće ovom prilikom opisati užas i očaj samo jednog deteta kojem se odmah objašnjava dobrobit tog surovog procesa, zatim se tumači potreba da se pokori tim beskurpuloznim ljudima odlazeći na nepoznato mesto u društvo druge zastaršene dece. Možda će otetog mališana majka posetiti jednom ili još jednom, ali detetu se ubrzo zabranjuje viđanje sa roditeljima i prezentuju prednosti odlaska iz sveta nezaboravljene ljubavi.

Dakle, zašto se uopšte trudimo, da li je moguće opisati dramu te dece, da li je moguće opisati dramu njihovih roditelja, rodbine i drugara. I zaustavimo se ovde, stradanje te dece nije uporedivo sa bilo kakvim stradanjem danas i pride mi smo bedni i nemi svedoci sve te nečuvene nesreće. Mi kao društvo normalizujemo najsuroviji progon u okviru sopstvenog naroda i ćutanjem tovarimo sebi teške i preteške zločine nad otetom decom.


Bez sudskih naloga i rešenja, službenici Centra za socijalni rad i službenici policije odvlače decu iz njihovih porodica tumačeći javnosti i sebi da se tako treba zarađivati hleb sopstvenim porodicama. Brojni su primeri iz iskustava bližnjih o ovom kriminalu, pre oko godinu dana je našoj saborki uzeta beba od mesec dana pri navodno rutinskoj poseti „poznatog“ tima. Nesrećna žena je jedno veče ostala bez bebe i bilo kakvog dokumenta o oduzimanju deteta i koliko znam još nije povratila dete u svoje okrilje. Poznat je slučaj porodice Trkulje koji su prvi teškom mukom uspeli vratiti svoje dete u okrilje porodice, ali se nisu uspeli otarasiti pritisaka Centa za socijalni rad i do današnjih dana. Centar za socijalni rad neumorno teroriše porodicu Trkulja zbog financijskih razloga. Okupacioni mehanizam sa pretnjom o oduzimanju dece je oruđe terora prema porodicama koje ne žele decu podvrgnuti zdrastvenom tretmanu, ima primera da zakonito otkazivanje poslušnosti državnih službenika također povlači pretnje oduzimanjem dece, čak i anonimne prijave su dovoljne da „moderni Gestapo“ zakuca na vrata nesrećnih porodica. Poznato je da se iz porodica otimaju i troje i više dece, jer kako bi to rekli, to je potez koji jednim udarcem daje najbolji potencijani profit. Treba imati na umu da agencije uz učešće komercijalnih kompanija koje sudeluju u međunarodnim usvajanjima su povezane sa pedofilskim strukturama, te dete na tržištu tih potreba košta najmanje 350 000 evra, a bebe koštaju i 500 000 evra, o ovim podacima postoje dokumentarni filmovi i brojni dokazi.

Da li možda govorimo neprovereno? A ne, ne. Sve je to doživela porodica Mihaljica, ali je uz ogorčenu javnost nekako uspela da povrati svoja tri sina sa puta u pakao na zemlji. Petak 8. mart 2024. sa svim detaljima postupanja državnih službenika potvrđuje svaku od ovih konstatacija i sva nezakonita dela tog dana nisu dobila nikakav javni odgovor. Zašto nisu, pa jednostavan je odgovr – Stanje je gore nego što to običan građanin u protestu podrške uopšte može da zamisli.

Zato ponavljamo pitanje – Da li policijski službenici štite trgovinu decom kada štite službenike državnih institucija koje bez sudskog naloga ili rešenja provaljuju u porodice, da li, nadalje, policijski službenici nezakonito postupaju kada sprečavaju majci pristup u Centar za socijalni rad u 16 navrata, da li brutalno krše zakonska ovlaštenja kada bez ikakavog naloga sprečavaju primenu sudskog naloga o povratku dece majci tog 8. marta i da li su pojedinačno dužni da u tim uslovima otkažu poslušnost. Da li službenici Centra za socijalni rad bilo gde u Srbiji imaju zakonsko pravo da sprečavaju viđenje dece sa roditeljima i da li su te zabrane deo priprema dece za međunarodno usvojenje ili drugim rečima - da li takva procedura služi za psihloško slamanje roditelja i dece u proceduri nazvanoj „najbolji interes dece“ na planu međunarodnog usvojenja. I još jedno pitanje – Sa kojim pravom Centar za socijalni rad u Novom Sadu posle svih nezakonitih radnji za koje je čula cela Srbija, može vršiti pritisak na Anu Mihaljicu da potpiše sporazum o korektivnom nadzoru ili priznanje krivice majke?


I konačno još jedno pitanje – Da li građane Srbije obavezuje nezakonito nastupanje državnih službenika u brojnim slučajevima na mirno reagovanje i na osnovu kog zakona? Drugim rečima, zbog nečuvenog kriminala državnih institucija u kojem je najmanje 6000 mališana ostalo neustavno bez zaštite matične države, ovo društvo je dovedeno na sami rub građanskih nemira, a to zapravo i jeste krajnji cilj ove brutalne okupacione metode koja koristi kriminal kao najmoćnije oružje uništvanja jedne države.

Kriminal u Srbiji je atomska bomba čiji prvi talas eksplozije se već odvio. Samo napor da se inspekcijskim procedurama podvrgne ceo upravljački kadar svih Centara za socijalni rad u Srbiji, da se provede inspekcijski postupak nad svim zaposlenim u Centrima za socijalni rad, da se hitno vrate na stotine dece koje borave sada u Centrima za socijalni rad u okrilje porodica ili bliže rodbine ili u hraniteljskih porodica, jedino može zaustaviti nadolazeću katastrofu. Apsolutno je bespredmetno govoriti o međunarodnim usvojenjima i te procedure treba hitno zabraniti imajući u vidu sva neustavna i nezakonita postupanja koje su institucije države Srbije dodelile sebi i u krajnjem pravo svakog deteta na očuvanje sopstenog ideniteta. U protivnom biće zaista nemoguće sprečiti eskalaciju koja se preko noći može pretvoriti u katastrofu jer zlo kojem prisustvujemo je nečuvenog kapaciteta i nikad viđeno u slavnoj srpskoj istoiji. Razmeri raspada državnog integriteta i kriminalnih dela ove veleizdajničke vlasti će jednom dostići tačku iza koje će početi građanski sukobi koje jednostavno neće biti moguće kontrolisati i taj scenario je imperativ okupacionim strukturama u razaranju jedne države. Zato raskrinkavanje kriminala trgovine decom je najultimativniji interes svih građana Srbije i odsudan korak u borbi za opstanak.

Tako, dakle na kraju, pomenimo i grupu građana koja u više od 1330 dana u okupljanju pred Skupštinom svedoči o ovom nečuvenom stanju u državi.


Zato hvala svima, profesorima, gostima, medijima, jutjub kanalu Kolibri Kalimero i Đorđu Kantaru, kanalu Narodni poj i Srđanu Kostiću, kanalu Srpski Narodni Sabor i Aleksandru Milutinoviću. Hvala Srbskom Kulturnom Centru Ćirilica Beograd i bratskom udruženju Srpska Solidarnost i posebno pukovniku Miloradu Đošiću. Također hvala portalu Borba za istinu i Glasu javnosti i Radisavu Rodiću na podršci sa porukom:

„Deca koja danas trpe strahote satanističke nemani će nas jednom pitati gde smo bili. Odgovorimo još danas svedočenjem i delima otpora.“

AUTOR: Gordana Kangrga-Mikulić, dvostruki magistar elektrotehnike, inicijator sam i organizator Sabora Univezitetskih Profesora u okviru kojeg ste svedoci mnogih izlaganja naših cenjenih profesora i doktora nauka petkom u prostorijama Ćirilice