Prvi zub koji se pojavljuje kod beba je donji centralni sekutić, i on se obično javlja oko šestog meseca, kod najvećeg broja dece. Nakon nekoliko meseci se javljaju i gornji sekutići, kao i bočni donji i gornji sekutići (oko osmog meseca).
Zubi koji sledeći izbijaju su mlečni molari, javljaju se u periodu od 10. do 14. meseca i oni ne rastu odmah pored sekutića, nego ostavljaju prostor za očnjake koji se javljaju u uzrastu od 14. do 20. meseca. Drugi mlečni molari se javljaju u periodu od 24. do 30. meseca. Time se završava period nicanja mlečnih zuba.
Vreme nicanja mlečnih zuba je individualno (razlikuje se od deteta do deteta). Dete ne treba upoređivati sa decom njegovog uzrasta i ne treba se brinuti usled eventualnih odstupanja.
Preranom pojavom mlečnih zuba se smatra kada oni niču pre trećeg meseca, a kada se prvi zub pojavi nakon prvog rođendana smatra se da je to zakasnelo izbijanje zuba.
Kašnjenje mlečnih zuba se može javiti iz više razloga. Najčešće ova pojava ne treba da zabrinjava roditelje, jer se odstupanja u uobičajnom redosledu nicanja zuba veoma često javljaju.
Odstupanja od šest meseci u odnosu na uobičajni redosled nicanja zuba se mogu tolerisati. Međutim ukoliko detetu nicanje zuba kasni, ima više od godinu dana i pri tome nema nijedan zub, tada se svakako savetuje poseta stomatologu.
Zakasnelo nicanje mlečnih zuba je veoma česta pojava kod beba koje su rođene pre termina. Takođe, ukoliko beba malo sporije napreduje, to će često biti praćeno i zakasnelim nicanjem mlečnih zuba. Poremećaji u radu endokrinih žlezda, takođe, često dovode do kasnije pojave zuba, ali je to stanje često praćeno i brojnim drugim simptomima.
Ukoliko zubi kasne u nicanju, treba obratiti pažnju i na izgled i rast kostiju, kože, kose i noktiju. Ukoliko je rast kostiju, kože i kose normalan, ne treba se brinuti.
Međutim ukoliko dete ima godinu dana, a još nema nijedan zub, savetuje se da se konsultujete sa stomatologom, koji će obaviti pregled i detaljne dijagnostičke procedure.
Glas javnosti / Objektiv.rs