SKANDALOZNO: Direktoru Instituta za fiziku, Aleksandru Bogojeviću stomak važniji od žalosti za tragično stradalom decom

Dok su Srbija i svet u šoku i dubokoj žalosti zbog nezapamćenog krvavog pira koji se trećeg maja rano ujutru odigrao u elitnoj osnovnoj skoli Vladislav Ribnikar u centru Beograda, dotle na Institutu za fiziku u Beogradu, “prvom institutu od nacionalnog značaja”, kako time vole da se pohvale, izgleda da vlada drugačija atmosfera. Direktor Aleksandar Bogojević koji je skoro deset godina na čelu ovog instituta, četvrtog maja u 11 časova i 37 minuta, dakle 27 punih časova od okončanja neviđene tragedije u beogradskoj osnovnoj školi, svim zaposlenima uputio je poziv na proslavu Dana Instituta za fiziku “na placu instituta”, “na hranu i piće” i na “uživanje u prolećnom druženju”. Kako direktor dalje u pozivu poručuje, očigledno neosetljiv na tragične događaje ili preokupiran proslavom na kojoj očekuje značajne goste iz ministarstva i inostranstva, posebno one uključene u štetočinsko-megalomanski i sumanuti projekat Verokio poznatiji kao “fabrika genija”:

“Trava se kosi, mobilijar se sređuje, hrana se priprema. Dunav će biti plav, a vi pozovite svoje porodice i prijatelje i ponesite potrebne sportske rekvizite”.

Nešto više od pola sata nakon toga, direktor Aleksandar Bogojević, očigledno upozoren od strane svojih saradnika o propustu koji je napravio u odsustvu osećaja za realnost i meru, upućuje svim zaposlenima poruku u kojoj se osvrće na tragediju sledećim rečima:

“Juče smo svi bili svedoci tragedije koja se desila u školi “Vladislav Ribnikar”. Država je proglasila trodnevnu žalost za petak, subotu i nedelju. Zastave na placu Instituta će u tom periodu biti na pola koplja”.

Direktor Bogojević dakle još uvek ne otkazuje proslavu, već se i pored poslatog obaveštenja o tragediji, nada da će proslava ipak biti održana, te da će domaći naučni upravitelji i inostrani članovi Verokio plemena ipak nekako, možda nakon kraćeg minuta ćutanja, svojski nasrnuti na vruću prasetinu i jagnjetinu na obali plavog Dunava podno institutske zgrade gde je proslava planirana. Za to vreme, porodice stradale dece sahranjivaće svoje anđele, a lekari dečije klinike u Tiršovoj koji se bore za živote ranjenih ulagaće nadljudske napore da spasu ranjenike.

Bila je, izgleda, potrebna još jedna tragedija, ubistvo osmoro ljudi i ranjavanje četrnaestoro u blizini Mladenovca, da bi nadjačala neobjašnjivu bezosećajnost direktora Bogojevića i gotovo opsednutost održavanjem “važnog skupa od nacionalnog značaja” na kojem je on domaćin, uz prisustvo mnogih važnih mu ličnosti kojima dodatno želi da se približi. Tek 5. maja u 10 časova i 4 minuta direktor Aleksandar Bogojević svim zaposlenima i javnosti, pošto se radi i o javno dostupnim porukama na zvaničnom mejlu ovog nacionalnog instituta, šalje “Hitno obaveštenje” da se planirana “proslava dana Instituta, kao i svečana sednica Naučnog veća” odlažu.

Ima li nekoga ko bi mogao da objasni i racionalno pojasni kakvo je stanje uma i duha čoveka koji na ovakve tragične događaje, nezapamćene ne samo u našoj zemlji nego u istoriji sveta, gde se nije desilo nikada da jedno dete ubije osmoro svojih školskih drugova, da teško rani sedmoro, da ubije i čuvara i rani nastavnicu, a da se samo dan i po kasnije desi još jedna užasna tragedija, reaguje sa zakašnjenjem od više od dva dana? I ne samo da ne reaguje, nego poziva na proslave, hranu, piće i sportske igre "na plavom Dunavu" u Srbiji dečijom krvlju okupanoj? Da li je takav čovek prikladan da bude na čelu jednog od vodećih naučnih instituta u Srbiji? Mnogi od odgovora nalaze se u vec poslatim tekstovima o projektu Verokio.