PRIŠTINA I ZAPAD VIŠE NISU PRIJATELJI: Najugledni NEMAČKI list - SAD i EU vide Kurtija kao glavnog KRIVCA za HAOS

Još otkako su pre skoro četvrt veka sproveli vojnu kampanju protiv "srpskog despota" Slobodana Miloševića i njegove "krnje Jugoslavije", zapadne zemlje na "Kosovu" igraju ključnu političku ekonomsku i vojnu ulogu. 

Od kada je NATO bombardovao Jugoslaviju 1999. godine, Zapad je skoro uvek bio na strani "Kosova" u sukobima sa Srbijom. Sada je situacija dosta drugačija, piše nemački dnevni list "Frankfurter algemajne cajtung".

Još otkako su pre skoro četvrt veka sproveli vojnu kampanju protiv "srpskog despota" Slobodana Miloševića i njegove "krnje Jugoslavije", zapadne zemlje na "Kosovu" igraju ključnu političku ekonomsku i vojnu ulogu. Bez direktne podrške Zapada, kosovska jednostrano proglašena nezavisnost iz 2008. godine ne bi imala šansi za uspeh, ocenjuje list.

Za razliku od Avganistana, zapadni angažman na KiM bio je uspešan. "Na Kosovu je danas definitivno više demokratije nego u Srbiji", tvrdi FAZ, dodajući da je "Priština naprednija i kada je reč o vladavini prava i slobodi medija".

"Za razliku od Srbije, niko u kosovskoj vladi ne koketira sa ruskim diktatorom Putinom."

Odnosi između "Kosova" i Zapada su, ipak, lošiji nego ikada pre. Odnosi između Vašingtona i Prištine zategnuti su već neko vreme, a postalo je jasno i da postoje nesuglasice i u odnosima sa Evropskom unijom, objašnjava nemački list.

Odnosi EU i "Kosova" pali su na do sada najniže grane u sredu, kada su evropski zvaničnici ne samo optužili Prištinu da je kriva za eskalaciju sukoba na severu KiM, već su i najavili određene "kaznene mere". Reč je o akcijama koje će imati "momentalne političke i finansijske posledice", rekao je portparol šefa evropske diplomatije Petar Stano. 

One se kreću od "suspenzije sastanaka na visokom nivou" do "obustavljanja finansijske podrške Kosovu", navodi FAZ. Mere će biti ukinute tek kada premijer Aljbin Kurti preuzme "uverljive i odlučne poteze" koji bi doveli do okončanja krize.

Kurtijevi predlozi koje je poslao visokom predstavniku Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepu Borelju nisu naišli na pozitivne reakcije u Briselu, gde je rečeno da oni "ne rešavaju dublje uzroke krize"

"Ni nakon naših ponovljenih zahteva, premijer Kurti nije napravio nikakve značajnije korake ka deeskalaciji", objavio je Stano.

Prema informacijama kojima raspolaže FAZ, sastanci sa prištinskim zvaničnicima koji su bili zakazani u Evropskoj uniji i pojedinim njenim državama članicama su otkazani, a takva odluka je doneta još u utorak.

Evropska komisija će navodno zamrznuti programe u kojima učestvuje "Kosovo", uključujući i investicije vredne više milijardi evra. To je prvi put da se Unija prema Prištini ophodi na taj način, naglašava nemački list.

Zapad od vlade tzv. Kosova zahteva da ponovi izbore u četiri opštine na severu pokrajine, koje su Srbi bojkotovali, kao i da albanski gradonačelnici do tada svoje funkcije obavljaju van opštinskih zgrada. 

Kurti, s druge strane, insistira na tome da će se izbori ponoviti tek nakon što "budu uhapšeni oni koji su odgovorni za napad na snage Kfora" krajem prošlog meseca. "Ti počinioci su Srbi", dodaje FAZ.

Predsednica tzv. Kosova Vjosa Osmani juče je govorila u Evropskom parlamentu, gde se založila za članstvo svoje "države" u Evropskoj uniji i od prisutnih zvaničnika zatražila konkretne korake ka tom cilju. Priština je zahtev za članstvo podnela u decembru prošle godine, ali o njemu se u evropskim institucijama još uvek nije govorilo.

Prema interpretaciji Osmanijeve, "Unija ne može da ponudi članstvo Ukrajini i Moldaviji a da istovremeno isključi Kosovo". Ona ipak previđa činjenicu da su Ukrajina i Moldavija međunarodno priznate države, dok "Kosovo" ne priznaje pet članica Evropske unije: Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka i Kipar, navodi FAZ.

Nezadovoljstvo Kurtijem potiče od njegovog odbijanja da formira Zajednicu srpskih opština, koja je propisana Briselskim sporazumom iz 2013. godine, podseća list.

FAZ navodi i da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić nalazi u "neobičnoj poziciji", pošto prvi put ima podršku Zapada u sukobu sa "Kosovom". On je formiranje ZSO postavio kao uslov povratka Srba u prištinske institucije, na taj način "direktno priznajući da Beograd kontroliše Srbe sa severa KiM", zaključuje FAZ.

Predstavnici "Kosova", s druge strane, optužuju Srbiju da ne ispunjava obaveze koje je preuzela. Oni navode da se "Srbija obavezala da neće blokirati zahteve Kosova za članstvom u međunarodnim organizacijama", što bi, kako to oni tumače, značilo da bi "Beograd zvanično trebalo da objavi da se ne protivi tome da Kosovo postane članica organizacija poput Saveta Evrope i EU".

Srbija ne samo da to ne čini, već se i otvoreno protivi članstvu "Kosova" u međunarodnim organizacijama. To predstavlja "kršenje sporazuma", navodi FAZ, aludirajući na sporazum iz Ohrida koji ni jedna strana nije potpisala.

SAD i Evropska unija, ipak, vide Prištinu kao glavnog krivca za eskalaciju sukoba. Zaštita manjinskih prava Srba i formiranje ZSO ostaju prioriteti za zapadne zemlje, naglašava nemački list, dodajući da oni u tome od nedavno imaju podršku i albanskog premijera Edija Rame.

Glas javnosti/R02S

SKINI APLIKACIJU