SVE IH JE POJEO MRAK: Pritisci na svedoke u slučaju bivših lidera terorističke tzv. "ovk"! VIŠE NEMA ŽIVIH!

Ni oko 2.000 kilometara, koliko je od Prištine udaljen Hag, u kom je sedište tzv. Specijalizovanih veća Kosova pred kojima se vode postupci protiv bivših lidera terorističke tzv. "ovk", optuženih za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, po svemu sudeći nije dovoljno daleko, da bi se sprečili pritisci na svedoke.

Iako je iza ideje da sedište suda bude van Kosova, bila upravo namera da se omogući zaštita svedoka, Kancelarija specijalnog tužioca saopštila je nedavno da su tri optužena, bivši lideri tzv "ovk" Hašim Tači, Kadri Veselji i Redžep Seljimi posetiocima otkrivali identitete zaštićenih svedoka. Utvrđeno je, takođe, da je više svedoka kontaktirano "od strane pojedinaca koji su pokušali da ih primoraju da povuku ili modifikuju svoje svedočenje na način povoljan za trojicu optuženih".

Zbog svega ovoga, Tačiju, Veseljiju i Seljimiju privremeno su suspendovane sve komunikacije - posete, telefonski pozivi, pismena komunikacija, osim sa njihovim advokatima.

Advokati, sagovornici Kosovo onlajna, ukazuju da je bilo za očekivati da će u slučajevima protiv bivših lidera OVK biti pritisaka na svedoke i da je sve ovo pokazalo da svedoci moraju da budu zaštićeni na adekvatniji način. O tome da li će mere koje je preduzeo ovaj sud, nakon saznanja o pokušaju uticaja na svedoke, ojačati poverenje u njegov rad, mišljenja su podeljena. 

Advokat Zoran Živanović smatra da su mere koje su uvela Specijalizovana veća Kosova u Hagu trojici bivših lidera OVK jedini ispravan postupak koji je mogao da se sprovede. 

"Ove mere po mom mišljenju donekle doprinose većem poverenju u rad suda i treba ih posmatrati u sklopu nekih drugih mera koje su donete. Tokom oktobra i novembra uhapšena su tri lica sa Kosova upravo po nalogu Specijalizovanih veća zbog ometanja rada suda, odnosno zloupotrebe stupanja u kontakt sa zaštićenim svedocima na koje su izgleda nečasno uticali, želeći da daju odgovarajuće iskaze ili da eventualno odbiju da svedoče", navodi Živanović.

Kako ukazuje, pre Specijalizovanih veća Kosova, postojalo je loše iskustvo Haškog tribunala u kom su se široko koristile zloupotrebe uticaja na svedoke - otkrivanja njihovog identiteta i vršenje pritiska na njih.  

"Podsetiću da je u predmetima Haradinaj i Ljimaj pred Haškim tribunalom, koji su bili jedni od glavnih predmeta, upravo doneta oslobađajuća presuda zahvaljujući tome što je jedan broj svedoka koji je u prethodnom postupku dao izjave kojima je teretio okrivljene, odjednom na glavnom pretresu promenio iskaze i više ih nije teretio, tako da je Tužilaštvo ostalo bez dokaza", kaže Živanović.

On podseća da su neki svedoci u tom postupku i likvidirani. 

"Samo u tim predmetima pred Haškim tribunalom optuženo je, čini mi se, petoro ljudi koji su uticali na svedoke i oni su prošli sa vrlo blagim kaznama. Jedan je oslobođen, jedan osuđen na tri meseca zatvora, jedan na novčanu kaznu", kaže advokat, ali ističe da su Specijalizovana veća sada napravila veliki zaokret. 

"Zaokret je napravljen kada se sudilo (Nasimu) Haradinaju i još jednom optuženom, upravo zbog kršenja mere zabrane uticaja na svedoke. Zbog toga ih je veće osudilo na po četiri i po godine zatvora. To je velika i drastična kazna, ali je bila i potrebna jer je Specijalizovano veće shvatilo da samo sa takvim kaznama može na neki način da onemogući uticanje na svedoke", kaže Živanović.

On navodi da je teško predvideti šta će se desiti sa zaštićenim svedocima na koje je pokušano da se utiče u slučaju "Tačija i drugih". 

"Mislim da će se i prema njima i prema članovima njihovih porodica primeniti dodatne mere zaštite koje mogu biti različite. Mogu biti izmešteni sa Kosova, može da im se promeni identitet i da se smeste u neku drugu državu i to ne samo dok svedoče, nego i posle toga. Ali može se desiti da ti svedoci promene svoje mišljenje i odluče da ne svedoče. Ne znamo konkretne situacije, identitet, a i da znamo ne bi bio red da ga mi otkrivamo. Ne mora da znači da će ovo dovesti do toga da se ti svedoci neće pojaviti i svedočiti ono što su inače i rekli u prethodnom postupku, tereteći sigurno neke od optuženih, zbog čega se i vrši pritisak na njih", kaže Živanović. 

On napominje da su svi učesnici u postupku u obavezi da čuvaju poverljive informacije u šta spada i identitet zaštićenih svedoka. 

"Identitet zaštićenih svedoka mora da se otkrije odbrani. To je neophodno jer ne može da se ne zna ko je taj čovek koji svedoči i tereti nekoga, a zbog čega okrivljeni može da dobije veliku kaznu. Sa tim se upoznaje odbrana. Kada kažem odbrana, mislim branilac i ceo tim odbrane, ali i okrivljeni. Zato je upravo i uvedena ova mera zabrane komunikacije okrivljenih iz Tačijeve grupe sa određenim ljudima da bi se sprečilo odavanje identiteta zaštićenih svedoka, kao i sugestije koje bi mogli da daju", kaže Živanović. 

Govoreći o pokušajima uticaja na svedoke u slučaju trojice bivših lidera OVK i o tome hoće li mere koje su preduzete protiv optuženih doprineti jačanju poverenja u rad ovog suda, advokat Milorad Konstantinović kaže za Kosovo onlajn da je o radu ovog sudskog mehanizma prerano davati ocene. 

Kako ukazuje, od početka procesa protiv Hašima Tačija i ostalih pred Specijalizovanim većima moglo je da se očekuje da će biti pokušaja da se na svedoke izvrše pritisci. 

"Tužilaštvo je dobilo nalog od suda još po završetku istražnog postupka da predloži mere zaštite svedoka. Nemamo informacije za koliki broj svedoka su takve mere pružene i da li je traženo pružanje tih mera. Postoje pogotovo u predmetima ratnih zločina kao što je ovaj, kategorije svedoka koji su izuzetno osetljivi i koji mogu dobiti čak i status zaštićenih svedoka", kaže Konstantinović. 

Ističe da je s obzirom na istoriju sudskih postupaka pred Haškim tribunalom za bivšu Jugoslaviju i događaje koji su se tamo dešavali bilo za očekivati da će biti pokušaja uticaja na svedoke u ovim postupcima. 

"Bilo je za očekivati da će biti pritisaka na svedoke, a i da će možda neke čak i gore stvari biti pokušane. Kada u jednom trenutku budemo imali sve informacije na koji način su se i sud i Tužilaštvo ponašali moći ćemo da damo neku generalnu ocenu. Smatram da je za pravično suđenje i donošenje presude koja bi bila zasnovana na zakonu neophodno da svedoci mogu mirno da svedoče i iznesu sva svoja saznanja", kaže Konstatinović.

S

Sagovornik smatra da je svedocima bilo potrebno obezbediti adekvatnu zaštitu. 

"Određene kategorije svedoka su već morale da imaju zaštitu i ako do toga nije došlo postojao je veliki vremenski okvir kada je moglo da se utiče na njih. Od onog trenutka kada se optužnica predaje odbrani okrivljenih i samim okrivljenima oni dolaze do saznanja o kojim licima se radi. To što njih sudska regulativa vezuje da ne smeju uticati na svedoke, apsolutno nije dovoljna zaštita.

Pojedini svedoci moraju biti zaštićeni na adekvatniji način, mora im se sakriti identitet, moraju biti dislocirani. Podsećam da su upravo iz razloga bezbednosti i sama Specijalizovana veća koje je osnovala Skupština Kosova osnovana u Holandiji. Dislociran je sa teritorije Kosova upravo iz razloga bezbednosti prvenstveno svedoka koji tamo treba da svedoče", navodi Konstatinović. 



Kako dodaje, individualna je procena svakog svedoka da li će on nastaviti da svedoči u postupku ili će doneti drugačiju odluku. 

"Postoje ljudi koji su do te mere ogorčeni i ništa im od života nije preostalo da će po svaku cenu svedočiti, čak i rizikovati život, ako treba. Međutim, veliki broj svedoka će odustati, uplašiće se. Moram da podsetim da se ovde ne radi samo o srpskim žrtvama. Žrtve ove grupe udruženog zločinačkog poduhvata mahom su bili i Albanci, tako da postoji velika potreba da se pruži adekvatna zaštita svedocima i ona je morala da bude pružena od samog početka postupka", zaključuje Konstantinović. 

Tačiju, Veseljiju i Seljimiju na teret se stavljaju krivična dela izvršena u periodu najkasnije od marta 1998. do septembra 1999. na više mesta na Kosovu, kao i u Kukešu i Cahanu, u severnoj Albaniji. Optuženi su na osnovu individualne krivične odgovornosti za progon, zatvaranje, mučenja, ubistva, proizvoljno lišavanje slobode, surovo postupanje... Uhapšeni su 5. novembra 2020. na Kosovu i istog dana dovedeni u Hag, a suđenje im je počelo 3. aprila 2023. godine.

Glas javnosti/Kosovo onlajn