OVO JE VREME DŽIBERA: Džiber je danas jak kao nikada u istoriji Srbije jer na samom vrhu vlasti ima svoje kolege koji su uspeli!
Autor: Glas javnosti/Društvene mreže
Džiberi su odavno osvojili naš grad. Teško je odrediti tačno vreme kada je ova drevna skupina zavladala društvom i državom.
Jedan od trenutaka kada se jasno pojavljuju u na javnoj sceni, možemo uzeti kada je „velika“ trojka nekadašnje opozicije Vuk Drašković – Vojislav Šešelj i Mirko Jović krenula u zauzimanje trgova i medija. Nešto kasnije oni ulaze u opštine, grad i ostale strukture vlasti, odakle možemo pratiti totalni raspad sistema, države i društva.
Džiber se na ulici najčešće može videti u svom automobilu koji voli i neguje više od rođene majke. Marka koja dominira je (bez premca) BMW, za kojim slede Mercedes i Audi. Boja je uglavnom crna, stakla zatamljena, dok se njihove lepše polovine najčešće viđaju u džipovima istoimenih marki, ali često i u modelima Range Rovera ili Poršea. Uz časne izuzetke, crni BMW je danas statusni simbol džibera.
Bez svog automobila, džiber je samo običan prolaznik i zato se trudi da svoj automobil drži što bliže kafiću ili kafani u kojoj sedi, kako bi svima dao do znanja ko je i šta je. Automobil je džiberu najčešće na trotoaru, zelenoj površini, ulazu u garažu, javnom dobru, i on će na klik dugmeta odgovoriti svom gospodaru koji tako pokazuje svoju moć ali i izaziva pažnju kolega ali i ženki koje su krenule u potragu za svojim džiberom.
Džiberi danas vole da pokazuju kako su veliki vernici. Oni svoju veru najčešće prikazuju svima tako što na retrovizoru ponosno drže okačenu drvenu krstaču, koja se klati dok jure preko pešačkog prelaza plašeći i prskajući slučajne prolaznike – pešake.
Dok su nekadašnji džiberi na svoje kamione kačili slike obnaženih dama, današnji džiber na svoj kamion ponosno kači fotokopije ikone i drugu ornamentiku, ubeđen da ga one štite od usuda.
Postojali su džiberi od kada je sveta i veka, pisali su o njima i Domanović i Nušić, ali osnovna razlika između od onog „starog“ džibera i ovog našeg, nasušnog, jeste uglavnom što su se nekadašnji džiberi krili, prikrivali. Trudili su se iz sve snage da se nekako emancipuju, utope u gradski ambijent, usvoje neke navike, manire, modu, da makar i teškom mukom upiju delić kulture velikog belog grada u koji su stigli.
Današnji džiber međutim, prezire grad u koji je došao, prezire građane koji su u međuvremenu osiromašili i koji džiberu nemaju više šta da pokažu niti ponude. Džiber se danas ponosi svojom nekulturom i primitivizmom. On dominira dok ponosno urla, proždirući svoju pljeskavicu na ulici i punih usta dozivajući zemljaka, potencirajući ponosno svoj rodni dijalekt.
Džiber je danas jak kao nikada u istoriji Srbije, jer na samom vrhu vlasti, medija, sporta ima svoje drugare, kolege, džibere koji su uspeli. Ljude koji se ne stide prostakluka, nekulture, neobrazovanja i to pokazuju svakodnevno i na svakom mestu. Čini se kao da džiberima danas nema ko da stane na put, za njih kao da više ne postoje granice.
Džiber danas dominira u Skupštini, u Vladi, u svakom državnom preduzeću.
On više ne mora da glumi, trudi se i pretvara da je neko drugi, jer će po potrebi lako kupiti diplomu, steći bilo koje zvanje, obući tesnu belu košulju i kratak sako i postati stručnjak i poželjni mužjak za jato raspomamljenih džiberki..... O njima drugi put. Do tada dajte do znanja svakom džiberu da je džiber, čuvajte se, negujte svoje vrline i naš grad!
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
