ČUJ SRBIJO: TATE, DECA I UNUCI SRPSKIH KOMUNISTA U SANU
Lični stav
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Protiv Novinsko izdavačkog društva Fajter DOO, njegovog direktora Radisava Rodića i Aleksandra Đurđeva pokrenuta je 31.10.2023. godine tužba za naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda: prvo-tužioca akademika Vladimira Svetislava Kostića, drugo-tužioca prof. dr Svetislava Vladimira Kostića i njihovog blagopočivšeg oca i dede prof. dr Svetislava Milutina Kostića.
Otac i sin Kostić su profesori Univerziteta u Beogradu što je bio i njihov otac i deda pok. Svetislav M. Kostić. Svetislav stariji i Vladimir su bili takođe dekani Medicinskog fakulteta u Beogradu i direktori klinika na kojima su radili. Razlog za pokretanje ove tužbe je tekst Aleksandra đurđeva iz jula meseca ove godine pod naslovom: "UNUCI TITOIZMA". 
IZVOR: Ustupljena fotografija / Tužba protiv Novinsko izdavačkog društva Fajter
Protiv Novinsko izdavačkog društva Fajter DOO, njegovog direktora Radisava Rodića i Aleksandra Đurđeva pokrenuta je 31.10.2023. godine tužba za naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda: prvo-tužioca akademika Vladimira Svetislava Kostića, drugo-tužioca prof. dr Svetislava Vladimira Kostića i njihovog blagopočivšeg oca i dede prof. dr Svetislava Milutina Kostića. Otac i sin Kostić su profesori Univerziteta u Beogradu što je bio i njihov otac i deda pok. Svetislav M. Kostić. Svetislav stariji i Vladimir su bili takođe dekani Medicinskog fakulteta u Beogradu i direktori klinika na kojima su radili. Razlog za pokretanje ove tužbe je tekst Aleksandra đurđeva iz jula meseca ove godine pod naslovom: "UNUCI TITOIZMA".
Tužioci su se izgleda polakomili na naizgled laku mogućnost da na račun, po njihovom mišljenju, uvreda pokojnog oca/dede i njih samih, brzo i bez napora inakasiraju 400.000,00 dinara. Međutim, zahvaljujući ovom sudskom postupku i neopreznosti tužilaca, mislili su da teraju zeca a izgleda da će isterati vuka, javnosti će konačno postati dostupni podaci o njihovom ocu i dedi, koji su do sada bili pod velom tajne (na ineternetu se ništa o pok. Svetislavu M. Kostiću nije moglo naći). Čak ni u nedavno odštampanoj knjizi "PREDSEDNICI", sa biografijama 42 predsednika SANU, u biografiji bivšeg predsednika Vladimira S. Kostića se samo može naći da je njegov otac u Beograd došao 1948. godine iz sela Moklišta u blizini Bele Palanke. Očev dolazak na studije u Beograd sin akademik je u svojoj biografiji opisao rečima: "Otac je jedan takav prasak istorije iskoristio, i dokopao studija i stipendije". Evo najvažnijih biografskih podataka prof. dr Svetislava M. Kostića preuzetih iz nedavne tužbe:
Otac Vladimira S. Kostića i deda Svetislava Vladimirovog Kostića-Svetislav Milutina Kostić je rođen avgusta meseca 1928. godine u selu Moklištu, pored Bele Palanke. Osnovnu školu je završio u rodnom selu, a gimnaziju je pohađao u Pirotu, Beloj Palanci i Nišu, gde je maturirao 1947. godine. Medicinski fakultet u Beogradu je upisao 1948. godine, a diplomirao je 1956. godine.
Zaposlio se i istovremeno započeo specijalizaciju iz pedijatrije na Univerzitetskoj dečijoj klinici. Posle položenog specijalističkog ispita 1961. godine, započinje i poslediplomske studije iz kardiologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu i iste završava 1965. godine. Usavršavao se iz oblasti dečije kardiologije u Parizu (6 meseci), Štokholmu (6 meseci) i tokom jednogodišnjeg boravka u Njujorku (1974.-1975. godine). Boravio je i u studijskim posetama Engleskoj, Rusiji i Italiji. Doktorsku disertaciju je odbranio 1974. godine.
Osnivač je Odeljenja i Službe za dečiju kardiologiju Univerzitetske dečije klinike, kojima je rukovodio skoro 30 godina.
Godine 1961. izabran je u zvanje asistenta, 1970. godine u zvanje docenta, 1976. godine u zvanje vanrednog, a 1981. godine u zvanje redovnog profesora pedijatrije na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Pored toga, učestvovao je u redovnoj i poslediplomskoj nastavi u Kragujevcu, Prištini, kao i na Defektološkom fakultetu u Beogradu.
Autor je i koautor preko 300 naučnih i stručnih radova, kao i preko 20 univerzitetskih udžbenika i priručnika, udžbenika za srednje i više medicinske škole, ali i knjiga iz pedijatrije koje su namenjene široj publici.
U periodu od 1976. do 1981. godine biran je za prodekana i dekana Medicinskog fakulteta u Beogradu, dok je posao direktora Univerzitetske dečije klinike obavljao od 1981. do 1986. godine. Biran je za predsednika Pedijatrijske sekcije Srpskog lekarskog društva, ali i niza drugih stručno-naučnih udruženja.
Dobitnik je Plakete Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Plakete Grada Beograda, Srpskog lekarskog društva, Udruženja pedijatara i Udruženja kardiologa Jugoslavije. Od strane Srpskog lekarskog društva dobio je nagradu za životno delo. Nosilac je Ordena rada sa zlatnim vencem i Ordena Republike sa Srebrnim vencem.
Penzionisan je 1993. godine, a preminuo je 2008. godine.
Tatko im i deda pok. Svetislav je, sva je prilika, stvarno bio čudo. Medicinski fakultet je završio za 8 godina i još 4 godine mu je bilo potrebno da završi poslediplomske studije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (MF UB) 1965. godine u 37-oj godini života (ja te godine upisah fiziku na PMF UB). Posle 9 godina provedenih na MF UB u zvanju asistenta (1961-1970), Svetislava M. Kostića, bez odbranjene doktorske disertacije, izabraše 1970. godine za docenta na MF UB (ja se zadnjih dana 1969.g. zaposlih u Institutu za nuklearne nauke "Boris Kidrič" u Vinči i upisah poslediplomske studije teorijske fizike). Kada se tačno pokojni Svetislav "usavršavao se iz oblasti dečije kardiologije u Parizu (6 meseci) i Štokholmu (6 meseci)", Kostić&Sin ne obavestiše sud i građanstvo. Odmah pošto je u svojoj 46. godini doktorirao 1974. godine (ja 1972. magistrirah a 1.09.1974. dotorirah fiziku na PMF UB), drugovi i braća ga poslaše na jednogodišnju specijalizaciju 1974.-1975. godine.
Vladimir&Sin Svetislav sud, a i sve nas, ne obavestiše na kom se Univerzitetu/Klinici njihov Otac/Deda usavršavao i ko je njemu, tada starom 46 godina, plaćao taj boravak u Njujorku godinu dana. Da li je Svetislavu M. Kostiću (I), odmah po doktoriranju, stipendiju plaćala Socijalistička Republika Srbija, ili je troškove njegovog boravka snosila neka američka agencija, fondacija ili univerzitet?
Savladavši engleski jezik u Americi, Svetislav I je postao dovoljno reprezentativan da sledećih 10 godina zauzima, važne upravljačke funkcije (na koje su tih godina mogli da dođu samo pažljivo odabrani i detaljno provereni kadrovi): prodekan pa dekan MF UB (1976-1981) i posle toga direktor Univerzitetske dečije klinike (1981-1986). Dočekavši da mu sin Vladimir doktorira, Svetislav je mogao na miru da uživa do odlaska u penziju 1993. godine na mestu rukovodioca Odeljenja i Službe za dečiju kardiologiju Univerzitetske dečije klinike. Pitam se, šta je sve još mogao u životu da postigne prof. dr Svetislav Milutina Kostić, da nije toliko vremena gubio po hodnicima i u kojekakvim partijskim komisijama Gradskog komiteta SK Beograda?
Petnaest godina pošto je tata Svetislav probio američki led, 1989. godine je njegov naslednik asistent MF UB dr Vladimir S. Kostić (verovatno je i on tada još uvek bio komunista) je fasovao stipendiju Fulbrajtove fondacije na osnovu koje je u Njujorku (kao i tata) proveo 15 meseci. Ne bih se detaljnije upuštao u dobro poznati meteorski karijerni uspon Vladimira I Kostića, osim što bih potsetio da je i on iskoristio, ali sada "jedan tragični prasak srpske istorije, i dokopao se akademije i obilnog akademijskog dodatka". Naime, Vladinir S. Kostić je 21 dan posle prevrata 5. oktobra, tada još uvek vanredni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao jedan od zaslužnih pobednika ove uvezene obojene revolucije, ekspresno kooptiran u SANU. Samo posle 15 godina izabran je za predsednika SANU na čijem čelu je proveo dva madata - dugih 8 nesećnih godina koji su urnisali ovu najvažniju instituciju srpske nauke, kulture i obrazovanja.
Sa Kostićem mlađim (Vladimirom) sam ukrstio mačeve prvi put negde 2015. godine kad sam ga javno opmenuo u SANU da je potpisan na previše naučnih radova u toku 2014. godine (te godine nađoh da ih je bilo 43), a rat bez objave preko proksi tužilaca protiv mene je počeo 2022. godine. Neposredan povod za otpočinjanje ovakvih "ratnih dejstava" bio je moj ESEJ: "SANU: BRAĆA, SESTRE, ZETOVI – SINOVI I UNUCI SAMO ŠTO NISU", sa 9 (devet) priloga, koji je objavljen: https://zenodo.org/records/5894825; January 23, 2022 | "Bućkalo za predsednika SANU Vladimira S. Kostića", Vukajlović, Rake Filip. Ovaj ESEJ se bavio nepotizmom u delovanju predsednika SANU Kostića i, po mom mišljenju a na osnovu obavljenog recenziranja, nezasluženom prijemu za dopisnog člana SANU 4.11.2021. godine muža Kostićeve rođene sestre po imenu Miodrag J. Mihaljević. Izazvan na dvoboj od strane akademika-tužilaca pogubljenih orijentira, još detaljnije sam istražio delovanje Vladimira S. Kostića i njegove ekipe koja je rukovodila Akademijom poslednjih osam godina. Zainteresovani mnogo toga interesantnog mogu naći o Kostiću i sinu mu Svetislavu II na citiranom linku. Za ovu priliku bih još samo dodao podatke o tome koliko su članovi bliže porodice Vladimira S. Kostića imali koristi, na primer, samo od Fulbrajtove fondacije.
Po proteku 29 godina od odlaska Vladimira S. Kostića na američku specijalizaciju, odmah po doktoriranju novembra 2018. godine Fulbrajtovu stipendiju je fasovala i unuka Svetislava I Kostića i SESTRIČINA Vladimirova, Marina Miodraga Mihaljević (karijera MMM je do sada skoro identična karijeri ujka Vlade):
IZVOR: Ustupljena fotografija / Specijalizacija Marine Mihaljević u Americi
IZVOR: Ustupljena fotografija / Specijalizacija Marine Mihaljević u Americi
Obavestiše me ovih dana iz Instituta za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ulici da se, lekar psihijatar ove ustanove i od juna meseca 2022. godine docent MF UB - SIN dr Milutin Vladimira Kostić, nalazi u SAD na specijalizaciji kao Fulbrajtov stipendista. Proverom na sajtu Fulbrajtove fondacije nađoh da je Milutin II (Vladimirov) Kostić 2023/2024 školske godine stipendista ove fondacije na "University of Massachusetts,u Bostonu: 
IZVOR: Ustupljena fotografija / Specijalizacija Milutina Kostića u Americi
IZVOR: Ustupljena fotografija / Milutin Kostić i Marina Mihaljević, oboje specijalizovani u Americi preko Fulbrajtove stipendije
Nešto se pitam, da li bih ja, s obzirom da sam, slično tati Svetislavu I, početkom septembra meseca 1974. godine odbranio u 27-oj godini doktorsku disertaciju na PMF UB, baveći se ozbiljnom naukom Fizikom, možda mogao da se kvalifikujem za naučnog tata matu Vladimira S. Kostića? Da budem naučni deda mata njegovim sinovima ni po koju cenu ne bih pristao jer oni, od crvenih oca i dede, izgleda počeše ratuju za vrednosti "zelenih levaka".
u Beogradu 15.12.2023.g. Filip Rake Vukajlović, naučni savetnik u penziji
P.S.1 Vladimira S. Kostića su od početka ove godine izgleda pripremali za ono što je bilo planirano da odradi ovih dana. Na samom početku godine je u jednoj emisiji Radio Beograda 2, govoreći o svemu i svačemu naizgled neobavezno (u trenutku iskrenosti ječak rekao da mu je najveća mana lenjost, i priznao da je i on "delom žrtva oprtunizna" ali kod njega dignutog na nivo mudrosti), slušaocima je poručio, pozivajući se Jovana Steriju Popovića, sledeću mudru istinu:
Koj’ preza rodu istinu reći,
Hud je da narod uči.
Protumačih da je moj mlađi kolega Kostić ovim nastupom sugerisao slušaocima da je naručena provokacija, koju povodom Kosova i Metohije javno izgovorio početkom svog prvog mandata, na svoju sramotu i sramotu svih ćutećih akademika iz sadašnje ofucale šićardžijske SANU, navodno istina koju je on neustrašivo i uz rizik progona čitave njegove porodice hrabro izgovorio. Kako neko ko, kao Kostić, nije u stanju da shvati i razume ni događaje iz naše nedavne prošlosti (2017. godine je javno izjavio: Naša jedina pobeda je 5. oktobar!?), može i sme da promoli svoju gubicu i da pokušava da "narod uči"? A da je pročitao samo petnaestak redova Jovana Sterije Popovića, oko ova dva reda koja su mu zatrebala, i malo se zamislio nad značenjem toga što je napisano - možda bi odustao od namere da narod uči da "Kosovo i Metohija" nisu srpski i na Zemlji i na Nebu!
.....
Moje je lečiti rod.
Teku l’ mi reči bujistvu po strasti,
Zahtev bujistva je prek,
Lekar ne traži u biljkama „slasti»
Mesto vrlina za lek.
Kude, što pero zna moje žeći,
Laž li da misli spuči?
Koj’ preza rodu istinu reći,
Hud je da narod uči.
Na lađi svetskoj kormila dva su:
Srca čistoća i um,
Bez nji` je ravan klepala glasu
Svak` krasnorečija šum.
I glup nastavnik kad napredak sprema,
Zlosreću sadi i vred,
Požar mu revnost, u blagosti drema...
Uspeh: kajanje i jed
......
I sigurno ne bi u svom poslednjem obraćanju javnosti, prilikom sumiranja svojih "dostignuća" na mestu predsednika SANU, naglašavao:
Da je pre osam godina, kada je došao na čelo Akademije, jedan od ciljeva bio što otvoreniji pristup javnosti, kako u pogledu organizovanja naučnih i umetničkih sadržaja, tako i u sferi njihovog prezentovanja predstavnicima medija, kako bi što veći broj publike posetio aktivnosti koje organizuje SANU i isticao da dobru saradnju sa medijima ilustruje i podatak da je u 2022. godini objavljeno oko 11.000 priloga o SANU i njenim članovima, što je znatno više u odnosu na iste analize rađene prethodnih godina; predsednik nije zaboravio da kaže da je "intenzivnijem prisustvu aktivnosti SANU u medijima doprinela je i povećana posećenost novog sajta Akademije".
AUTOR: Filip Rake Vukajlović
AUTOR: Filip Rake Vukajlović
SKINI APLIKACIJU
.png)
