KAKVA PODVALA! NOVE LAŽI ALBANSKIH ISTORIČARA: Najpoznatiju fotografiju stradanja Srba nazvali "Albanskom golgotom" (FOTO)

Laž koja je jednom izrečena ostaje laž, ali laž koja je hiljadu puta ponovljena postaje istina. Ovog „recepta“ čiji je tvorac, kako se veruje, nacistički propagandista Jozef Gebels, odavno se pridržavaju najrazličitiji društveni krugovi koji svesno koriste laži kao način za manipulaciju umova na koje žele da utiču.

Današnje vreme, kada caruju društvene mreže, idealno je da se baš na njima objavljuju i preko njih dele poluistine, neistine, pa čak i da se nesporne fotografije nekog istorijskog događaja „preimenuju“ ili „flipnu“ pa „presele“ na potpuno drugo mesto, spram potreba onih koji pokušavaju da laž proture kao istinu.

Upravo tako nešto, ovih dana događa se na „Tviteru“, a sigurno ne slučajno baš u godini kada se navršava 110 godina od vraćanja Kosmeta pod okrilje Srbije i čuvene Proklamacije o prisajedinjenju oslobođenih oblasti Kraljevini Srbiji koju je kralj Petar Prvi napisao i objavio u Ribarskoj Banji 7. septembra 1913. I, naravno, mnogo više u kontekstu tužbe za navodni genocid koju protiv Srbije još od nelegalno proglašene nezavisnosti 2008, najavljuju prvaci samoproklamovane tvorevine Kosovo, trenutno oličeni u Vljosi Osmani i Aljbinu Kurtiju.



Na „Tviteru“ se, naime, nedavno pojavila jedna od najpoznatijih fotografija povlačenja srpske vojske i naroda preko Albanije, napravljena 1915. godine, ali je predstavljena kao naslovna strana knjige „Albanska golgota: optužnica protiv istrebljivača albanskog naroda“ novinara, istaknutog austrijskog socijaldemokrate Lea Frojndliha (1875-1953), objavljena u Beču na Vaskrs 1913. godine, koja govori o navodnim zverstvima srpske vojske nad Albancima u balkanskim ratovima. Druga gnusna laž, koja se ovih dana „vrti“ na društvenim mrežama, je tekst savremenog albanskog istoričara Šeradina Beriše sa sajta pashtriku.org (izvorno objavljen 15. jula 2013. povodom veka od Londonske mirovne konferencije, a naknadno uređen 24. novembra 2015) u kojem se, takođe, veliča Frojndlihova „Albanska golgota“, a kao dokazi prilažu se opštepoznate fotografije ustaških zverstava nad Srbima! Bez trunke srama, Beriša koji i uređuje pomenuti sajt, je u potpisu ovih fotografija napisao „Srpska varvarstva prema Albancima“. Na taj način direktno je, bez predumišljaja plasirao laž, a žrtve proglasio dželatima.

Frojndlihovu „knjigu“ - „Albanska golgota: optužnica protiv istrebljivača albanskog naroda“, mnogi istoričari smatraju zapaljivim propagandnim pamfletom koji predstavlja početak austrougarske antisrpske propagande u vreme uoči Prvog svetskog rata, a samog autora njenim utemeljivačem.

U svom spisu Frojdnlih je „sabrao“ podatke iz tekstova objavljenih u francuskoj, austrijskoj, italijanskoj, nemačkoj, engleskoj, danskoj, rumunskoj, ruskoj, američkoj, ali i srpskoj opozicionoj štampi u vreme Prvog i Drugog balkanskog rata, o navodnim ratnim zločinima srpske vojske nad albanskim življem. U tim izveštajima, a prvi je stigao iz lista „Albanski korespodent“ koji je osnovao i uređivao upravo Leo Frojndlih, govori se o masovnim pogubljenju Albanaca, teškim razaranjima albanskih gradova, spaljivanju sela, pljačkanju kuća, klanju i vešanju stanovništva, silovanju žena i devojčica, nasilnom pokrštavanju katolika…, o zverstvu srpske vojske od Prištine preko Uroševca, Đakovice, Prizrena i Ljume, do Kruje i Drača.

U jednom takvom izveštaju „Dejli telegrafa“ čak piše da su „svi užasi istorije premašeni zverstvima koja su počinile srpske trupe“. Ono u čemu se ti izveštaji ne slažu jesu žrtve čiji se broj, očigledno nasumično, procenjuje od 12.000 i 25.000 do čak 120.000. Istine radi, treba reći i da je ovu najvišu procenu broja navodnih žrtava tokom 1912. i 1913. godine, u svim „albanskim oblastima pod srpskom kontrolom“ dao Kosta Novaković (1886-1939), u to vreme član Srpske socijaldemokratske stranke, a kasnije jedan od osnivača i rukovodilaca Komunističke partije Jugoslavije, čiji je najznačajniji spis „Makedonija Makedoncima, zemlja zemljoradnicima“. Svoj „doprinos“ dao je i Dimitrije Tucović (1881-1914), takođe socijaldemokrata, u svojoj knjizi „Srbija i Arbanija“. Koliko Albanci čak i danas cene njegov stav i delo, pokazuje što jedna od centralnih ulica u Uroševcu i dan.danas nosi njegovo ime.

Uvidom u ove novinske napise, jasno se vidi da, iako su ih potpisivali različiti autori, izgledaju kao da su izašli iz istog pera. Osim toga, treba znati i da je, na primer, izveštaje za londonski „Dejli mejl“, bečki „Rajhpost“ i „Njujork tajms“ pisao isti ratni dopisnik - Hermenegild Vagner.

Istovremeno, nasuprot ovih novinskih članaka, stoje zvanična istorija i zvanični izveštaji stranih konzula iz tog vremena. U njima se, gotovo bez izuzetka navodi da primedbi na ponašanje srpske vojske – nema.

A, ko je Leo Frojndlih, autor „Albanske golgote“? Rođen je 1875. u Bielic-Bjali, u bogatoj jevrejskoj porodici. Godine 1900. oženio se sa Emi Kegler, istaknutom članicom Socijaldemokratske radničke partije Austrije. Bio je publicista, jedno vreme član austrijskog parlamenta, počasni konzul Albanije u Beču i veliki prijatelj barona Ferenca Nopše, albanologa, koji ga je poveo na Albanski kongres održan u Trstu od 27. februara do 6. marta 1913, na kojem je Austro-ugarska želela da za kralja Albanije postavi Habzburga, a Nopša je čak sam i formalno zatražio da vlada ovom zemljom.
 


Sam Nopša je tada opisao Frojndliha rečima: „Doveo sam sa sobom dr Lea Frojndliha, bivšeg socijalističkog poslanika iz Beča, koji je, u trenutku kada je Albanija postala zanimljiva, vešto osnovao list ‘Albanski korespodent‘ koji se nalazi na usluzi politike moći Austro-ugarske“. Tokom Prvog svetskog rata, Frojndlih je bio austrougarski vojnik, pripadnik njenih snaga stacioniranih u severnoj i centralnoj Albaniji. Po završetku Velikog rata, radio je za Ahmet bega Zogua, koji je 1928. postao kralj Albanije. Tridesetih godina prošlog veka, Frojndlih je intenzivno radio na povećanju trgovinskih i ekonomskih odnosa između Albanije i fašističke Nemačke, a ostalo je zabeleženo i da je na nacistički pozdrav „Hajl Hitler“ odgovarao sa „Hajl Zogu“. Neki savremenici su ga opisivali kao „nemilosrdnog profitera i ulizicu“.

U slučaju teksta savremenog, na društvenim mrežama inače vrlo aktivnog albanskog istoričara Šeradina Beriše, koji fotografije monstruoznih zločina ustaša nad Srbima u Drugom svetskom ratu, potpisuje kao zverstva Srba nad Albancima i pritom ih, da bruka bude veća, dislocira u vreme Balkanskih ratova, može se reći da je školski primer „spinovanja“, od prvog do poslednjeg reda, uključujući i fotografije.

Osim uvoda koji glasi: „Austrijski pisac Leo Frojndlih (1875-1953) s pravom je 1912 - 1913. godine nazvao godinama zločina i istrebljenja Albanaca od Srba. Zato je svoju knjigu naslovio: Albanienes Golgotha (Albanska golgota) i objavio u Beču 1913. godine“, zapravo i nema više nijedna njegove rečenice. Sve što je uradio je poneki jeftin, politikantski komentar uz prenošenje navoda iz Frojndlihovog pamfleta, kao i podmetanje lažnih fotografija. Istina, trudio se da izabere najmonstruoznije „primere srpskih zlodela“.

Tako na samom početku, kako kaže, srpsku surovost opisuje sledeći Frojndlihov izveštaj, pri čemu ni jedan ni drugi ne navode mesto gde se to zbilo: „Stotine i hiljade masakriranih leševa plutale su rekama. Oni koji su mogli da izbegnu bolesti, glad, metke iz pešadijskih pušaka i granate srpske artiljerije okupljali su se na određenim mestima, ali su dobijali metak u glavu. Najviše su stradali oni koji su se krili u svojim kućama. (...) Lako su pronađeni i zaklani kao medvedi. Najveće torture pretrpele su Albanke, koje su silovane, potom vezane, stavljene su im kapuljače, pokrivene su slamom i žive spaljene. Ako su bile trudne, bajonetom su im rasporili stomak, a po izvlačenju deteta iz materice stavljali su ga na vrh bajoneta ili sablje.

Posle masakra, Srbi su pili vino, pevali i igrali. Bilo je slučajeva da su prilikom klanja krv sakupljali u čaše i njome otvarali gozbu“. Niže tako Beriša izvode iz novinskih napisa koje je Frojndlih sakupio u svom pamfletu, a među njima i članak „Krstaški rat“ izvesnog profesora Šimana (pri čemu ne piše njegovo ime), u kome se navodi da „Srbi vode genocidni rat protiv Albanaca. Oni hoće da istrebe ceo narod – koren i granu“.

Upravo ovo je teza koja i te kako odgovara današnjim albanskim političarima, njihovim mentorima i tužbi za genocid koju najavljuju protiv Srbije. Zato ne čudi što Albanci poslednjih godina neumorno podsećaju na delo Lea Frojndliha i sve češće ga reprintuju.

Namera autora ove dve, ali i sličnih objava na društvenim mrežama su jasne i ne mogu dovesti u nedoumicu nijednog iole obrazovanog čoveka, ali današnje generacije se, nažalost, uglavnom vaspitavaju na internetu i na njihov stav utiču društvene mreže, pa ovakve podmetačine mogu lako da prihvate kao istinu. Naše je da im odgovorimo dokumentovanom istorijskom građom.

Kurir.rs/Novosti

DRSKA I OTVORENA PRETNJA IZ BRISELA: Da li Lajčak zna da se obraća narodu koji je rekao NE i Muratu i Ferdinandu i Hitleru i Staljinu i Klintonu!

SKINI APLIKACIJU