Od kardiovaskularnih bolesti tokom 2016. godine umrlo je 52.102 osobe, i to 28.314 žena i 23.788 muškaraca, a među najčešćim oboljenjima je infarkt srca, kažu podaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“. Koliko se ove brojke menjaju godinama i decenijama unazad otkad žene balansiraju između kuće i posla, otkriva prof. dr Petar Otašević, upravnik Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje.
Nemamo vremena za svoje zdravlje
„Stiče se utisak da se poslednjih godina povećava broj žena koji imaju akutni infarkt miokarda. Razloge najverovatnije možemo potražiti u tome što su žene sve opterećenije, kako na poslu, tako i u sopstvenom domaćinstvu. Nadalje, živimo u vremenu u kom se stvari veoma brzo odvijaju, tako da žene nemaju vremena da se posvete sebi i aktivnostima, poput rekreacije, koje mogu smanjti rizik od kardiovaskularnih bolesti.“
Nažalost, to nije jedini problem jer pojedine studije govore da se simptomi infarkta razlikuju kod žena i muškaraca pošto su medicinska istraživanja oduvek uglavnom rađena na muškarcima, pa stoga žene neretko dobiju pogrešnu dijagnozu i terapiju.
„Savremena medicinska znanja se uglavnom crpe iz velikih međunarodnih studija u kojima, iz nekog razloga, nije uključen dovoljan broj žena. Shodno tome, u stručnim krugovima se često postavlja pitanje da li se rezultati ovih studija mogu primeniti i na žene razičite starosne dobi. Što se samog infarkta tiče, odavno je poznato da žene često nemaju tipične simptome akutnog infarkta miokarda kao što su jak bol u sredogruđu koji se širi ka vilici i ramenima i koji traje najmanje 30 minuta. Žene koje imaju akutni infarkt miokarda se neretko žale na bol u leđima, opštu slabost, muku, preznojavanje i druge nespecifične tegobe, što sve otežava pravilnu dijagnozu i produžava vreme do prijema u bolnicu“, kaže doktor Otašević.
Slabost i muka mogući simptomi
Dakle, kada je glavna tegoba bol u grudima, onda je relativno lako prepoznati da je možda u pitanju infarkt, ali problem nastaje kada su tegobe suptilnije i kada nije potpuno jasno o čemu se radi.
„U svakom slučaju, svaki problem sa disanjem, naglo zamaranje, bol u grudima, leđima ili vilici treba shvatiti ozbiljno i javiti se lekaru“, kaže doktor Otašević.
Dakle, simptomi kod žena jesu drugačiji, iako se, kako doktor kaže, žensko i muško srce suštinski ne razlikuju. Takođe, nije jasno zašto su ti simptomi drugačiji, ali doktor smatra da žene u principu imaju veći prag za bol nego muškarci, tako da tu treba tražiti jedan od glavnih razloga za ove razlike.
„I mada do menopauze žene ređe obolevaju, one imaju teže oblike infarkta miokarda i, nažalost, više umiru od muškaraca. Delom je tako jer se zbog nespecifičnih simptoma kasnije javljaju lekaru, ali i jer su nekako više od muškaraca navikle da trpe tegobe. I sami lekari manje dramatično shvataju njihove tegobe, jer postoji uvreženo mišljenje da žene retko imaju infarkt, tako da i tu leži jedan deo razloga zašto žene kasnije dobijaju adekvatnu pomoć.“
Žene umanjuju svoje tegobe
A na sve to, dodaje doktor, žene imaju sklonost da umanjuju svoje tegobe i da ih pripisuju nekim drugim bolestima, dok se zapravo radi o srčanim tegobama koje zahtevaju hitno i pravovremeno reagovanje.
Kako kaže, glavni problem jeste kasno javljanje lekaru i posledično kašnjenje u transportu u bolnicu. Poznato je da je kod akutnog infarkta miokarda svaki minut dragocen i da smrtnost raste što više vremena prođe.
Upravo zbog toga moramo povećati svest kod žena da svoje tegobe shvate ozbiljno i da se bez oklevanja jave lekaru koji će utvrditi o čemu se radi i uputiti ih na odgovarajuće lečenje.
„Čini mi se da upravo treba mnogo više pažnje da posvetimo borbi protiv faktora rizika za kardiovaskularne bolesti kako ne bi došli u situaciju da moramo bolnički da se lečimo. Treba na vreme stvaiti pod kontrolu faktore rizika, (hipertenzija, masnoće, dijabetes, pušenje, gojaznost, neaktivnost), koji su isti i za žene i za muškarce. Znak upozorenja svakako predstavlja činjenica da čak 30 odsto bolesnika sa akutnim infarktom miokarda umre pre nego što dođe kod lekara“, zaključuje prof. dr Otašević.
