GDE JE CAKA? Zašto poslodavci stolarima nude veće plate nego arhitektama?

Iako zvuči nelogično da arhitekta sa fakultetskom diplomom ima manju platu od zanatlije koji je završio trogodišnju školu, sve češće su takve situacije, koje su uslovljene odnosom ponude i potražnje na tržištu rada.

Vlasnik firme Zeliks enterijeri Zlatko Zelenbaba, smatra da činjenica da se na prvi oglas javilo oko 25 arhitekata, a za drugi šest stolara, od kojih su samo dvojica kvalifikovana za ovaj posao, dovoljno svedoči o tome zašto on majstorima nudi veće plate.

- Ne samo što više niko neće da radi stolariju, nego niko neće da radi prljav posao. Ako posao zahteva da radnik mora da se uprlja ili da je fizički teško, niko neće to da radi. Svi žele da crtaju i da sede u kancelariji. Najveći problem je što ima mnogo arhitekata koji i dalje ne znaju da rade i kada završe fakultet, jer ne nauče ono što je potrebno za proizvodnju nameštaja - kaže Zlatko Zelenbaba za RT Balkan.

On tvrdi da u njegovoj firmi stolari imaju platu i veću od 150.000 dinara, ali napominje da su to kvalifikovani majstori svog zanata.

- Uglavnom su to ljudi u godinama, mladi se retko javljaju i nezainteresovani su za posao. Ne dolaze ni kandidati iz unutrašnjosti, jer oni koji znaju posao, mogu i u malim sredinama dobro da zarade. Mogu da naprave kuhinju ili dve mesečno i da žive od toga, ali moraju da znaju posao, da osmisle, iseku, montiraju i postave sve što su napravili. Arhitekta ne može sam, osuđen je na nekoga ko će njegovu ideju da sprovede u delo, a važno je da znaju posao, jer ozbiljno koštaju greške ako se pogreši u projektantskom delu - objašnjava Zelenbaba.

Iako plata od oko 1.000 evra zvuči primamljivo, činjenica je da je put od šegrta, preko kalfe, do majstora ipak poprilično dug i da je potrebno uložiti mnogo truda da bi se ispekao zanat.

U srednjim školama u kojima se obrazuju zanatlije kažu da su došli u apsurdnu situaciju da đaci koji završe za varioce, molere, vodoinstalatere, čim izađu iz školskih klupa zarađuju više od svojih profesora, pa i od direktora škole.

- U našoj školi se obrazuje treća generacija operatera za izradu nameštaja i interesovanje za ovaj profil raste. Prošle školske godine smo upisali osmoro učenika, a ove 11. Pravimo kombinaciju odeljenja, trebalo bi 15 učenika da bude, ali pošto je privredi potreban taj kadar odobravaju i odeljenje sa manje đaka - kaže Jelena Bizetić Maljković za RT Balkan.

Ona napominje da posao nije zahtevan, ali da ipak zavisi čime svaka osoba želi da se bavi u budućnosti.

- Ako želi svoju firmu, mora biti kreativan da bi mogao da ponudi neka rešenja. Te visoke plate imaju baš oni najbolji, koji su pravi majstori. Možda je mana što se na te smerove upisuju najslabiji učenici i onda nemaju snagu da to dovedu do savršenstva. Sada imamo nekoliko dobrih đaka i od njih očekujemo da budu izvanredni u svom poslu - napominje direktorka Tehničke škole u Ćupriji.


Glas javnosti/ R02S